ДЕЧИЈА МАШТА И КАКО ЈЕ ПОДСТАЋИ???

Чињеница је да наша деца одрастају у свету који је великим делом лишен маште. Али то сви знамо, то је лоша страна модерне технологије која незадрживо напредује.Ипак да ли сви знамо шта је машта, како се она развија,  када прелази у лаж? То је много битније и тиме треба да се бавимо, да бисмо помогли нашој деци како да изграде ту стваралачку црту личности а она није урођена. У овом тексту посветићемо се управо тој теми.

Некада се сматрало да је машта само незрели начин на који деца беже од стварности док се данас зна да је машта веома важна за дечји развој. Неопходна је за учење посебно оних ствари које деца не могу искусити путем властитог искуства – учење далеких места, прошлости, важна је и за дететов социјални и емоционални развој,разумевање света око себе као и себе самога. Машта, помаже у социјалном развоју детета – развијање разумевања социјалнијх правила, когнитивном – учење решавања проблема, и емоционалном развијање разумевања туђих и властитих емоција

Маштати и маштарити не може да буде штетно. Потпуно је неоснован родитељски страх да ће њихова деца остати у неком свом свету маште и да никада неће да примете како је свет око њих сурово и тешко место, за које се треба припремити дрскошћу и агресивношћу уместо нежношћу и добротом. Треба пустити дете да буде оно што јесте, да ужива у свом свету маште и буде сањалачки расположено јер само дете које је  је довољно измаштало може бити спремно на све обавезе које се  од  њега очекују и на живот уопште. Машта ће му помоћи да прихвати свет онакав какав јесте, да се социјалиyује и настани у њему. Зато дозволите вашој деци да маштају колико год желе.

Психолози тврде да деца почињу да развијају машту чим постану свесна света око себе, али, како дете расте, граница између маште и стварности постаје све јаснија. До почетка друге године дете испољава развијену репродуктивну машту идентификујуци стварне предмете са оним које види у сликовницама и обрнуто. Касније када почне да црта, оно у тим шкработинама налази сличност са стварним предметима и полако се појављује тзв. стваралачка машта која се касније развија кроз књиге, бајке, приче. Ти елементи стваралачке маште се појаве крајем друге године. Касније долази љубав за слушањем бајки, а тек у шестој и седмој години настаје период када дечја фантазија губи сваку границу. То се испољава у дечјој игри у цртежима, причама.

Дечја  машта има своје пуно задовољење само у процесу стварања и то јој је главни циљ.

До предшколског узраста малишани нису у стању увек да разазнају шта је измишљено а шта стварно а тада им је машта и  најинтензивнија, и управо у предшколском узрасту је највише треба и подстицати.

“Једина реална опасност од маштарења јесте лагање. Граница између дечје маште и лажи је веома танка, посебно у предшколском узрасту. Наиме, између треће и четврте године дете још увек не уме свесно да прећути истину. Од пете године па надаље почиње развој свесне лажи, као покушај избегавања одређене казне. Међутим, тек од осме године ће дете успевати да слаже на начин како то чине одрасли, тј. да смисли компликован заплет, и да има јасну представу зашто лаже (да привуче пажњу на себе, да избегне казну, да обезбеди себи бољи статус у својој вршњачкој групи, да олакша контакт са родитељима - који често нису спремни ни да чују дечје истине...)”.( Јелена Холцер)

Novogodišnja čestitka - prezentacija

SREĆNU NOVU GODINU I BOŽIĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM MALA ŠKOLA!!!

Данас је први дан, почетак.

Желим вам да вас не боли оно што вас је болело,

а да вас воли оно што вас није волело.

Желим да вам деца буду боља од вас, да се

више ви хвалите њима него она вама.

Желим да вас добро служе ноге, да на њима

проведете већи део нове године, да имате више

посла него времена.

Желимо вам да будете потребнији другима

него они вама.

Да желите и можете више него што вам треба, а да

све што вам претекне поделите са онима који не могу као ви.

Немојте узимати много више него што дајете.

Мислите мало на оне којима ће морати да узму

оно што вама буду дали.

Желимо вам да добијете стан ако баш немате или

да умете да се радујете ако га већ имате.

Да вам оно што имате не буде мање од

онога сто немате.

Желимо вам, на крају, да ова година има више среће 

са вама него претходна!

Novogodišnja čestitka ( prezentacija - Autor: Đurđica Stojković )

Sa bloga:

http://ispeciparecideci.wordpress.com/

Улога игре у развоју деце раног узраста

"Игра је изузетно значајна и за физички и за психички развој. Детету треба омогућити спонтану и слободну игру. Кроз игру дете открива и учи да разуме свет око себе, да делује на њега, да сарађује и да ствара “заједнички свет” са другима. На тај начин дете увиђа односе, усваја понашања и развија неке карактеристичне особине које ће се испољавати у различитим животним ситуацијама."

У наставку прочитајте део текста из Приручника за васпитно образовни рад са децом који је припремила агенција за чување деце Осмех.

У првој години живота доминантан је посебан облик игре - функционална игра. То је игра са новим функцијама које код детета сазревају. Понашање које се развија се ангажује путем вишеструког понављања. Крајем прве године, сазревањем нових моторичких функција развијају се манипулативне игре предметима. Развијају се и различите социјалне игре: сакривање и откривање лица, проналажење предмета сакривеног у шаци одраслог, узајамна имитација одраслог и детета,опонашање радњи одраслог.

У другој години живота тежиште у функционалним играма је око функција које у овом периоду сазревају: усправљање и ходање, хватање врховима прстију уз опозицију палца. Развија се и вид игре усмерене ка предметима – експерименталне игре са предметима. Јављају се симболичке игре (игре представљања). Најчешће су “храњење” себе или других, “спремање” јела, љуљање лутке... Честе су и друге заједничке игре са одраслима: узајамно имитирање, сакривање, гласовно-говорне игре, давање и узимање и сложене игре предметима И играчкама.

У узрасту 18-24 месеца почињу игре са перцептивним функцијама: разврставање предмета по неким обележјима, уметање предмета у одговарајуће отворе, понављање звукова... Овакве игре представљају почетак дидактичких игара, односно таквих активности деце где се кроз облик игре код детета формирају неке способности или у којима дете стиче одређена знања. Честе су и функционалне говорне игре: дете самоиницијативно проба да тачно изговори неку реч, испробава спајање речи у реченице, мелодично понавља или скандира речи... Неке врсте игара, у којима је основно комбиновање предмета, представљају зачетке конструктивних игара. Игре представљања (симболичке игре) постају чешће и сложеније. Појављују се зачеци драмских игара, односно повезивање неколико основних радњи у догађај, малу причу.

У трећој години живота функционалне игре се одвијају око сложенијих моторичких функција: одржавање равнотеже (балансирање на малој подлози, стајање на једној нози), сложени облици ходања и трчања, и сложеније радње уз помоћ руку. Експлоративне игре су и даље врло честе и занимљиве за децу. Посебно су интересантне игре испитивања могућности комбиновања предмета. Те игре постају праве конструктивне игре, игре грађења. Најчешће су: грађење помоћу коцки, игре пластелином, песком и водом, хартијом... Деца радо изводе и дактичке игре: низање перли различитих боја, уметање предмета различитих облика у одговарајуће отворе, ређање слагалица, игре са сличицама... Игре представљања (симболичке игре) су сада у пуном замаху. Ове игре, у којима се испољава самосталност, у којима се развија мишљење и где се испољава дететово стваралаштво, треба максимално подстицати. Игра је значајна и као дијагностичко и терапијско средство у детињству. Кроз игру дете изражава своје страхове, љутње, скривене жеље.

СОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈ САЗНАЊА СТАРИЈИХ УЗРАСТА

Социјализација је процес у коме дете наслеђене потенцијале развија у својеврсну индивидуалност и процес у коме друштво индивидуалност уклапа у друштвено прихватљиво функционисање.

После треће године код детета се јавља проблем како да разликује унутрашње психичке појаве од спољашњих и како да повеже споља видљиве појаве и поступке са унутрашњим менталним стањима која се не могу чулно опажати.

У петој години дететово мишљење је оптерећено егоцентризмом, па стога верује да је његово мишљење једино исправно, једино могуће (друга гледишта не могу постојати), да је стварност за све једнака и да је сви доживљавамо једнако.

После шесте године егоцентризам у мишљењу јењава, па је дете тада у стању да узме у обзир предпостављене мисли (претпоставке типа: ако ово урадим могло би се десити оно), да уважи осећања другог, да припише различита осећања и мисли другима и да прихвати да су различита од његових.

До осме године дете суди о понашању других искључиво на основу видљивих ефеката. За њега је повреда од стране другога (било она случајна или намерна) једнако вредна; тек касније оно уочи разлику измену спољашњих и унутрашњих покретача понашања.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ЕМОЦИОНАЛНОГ РАЗВОЈА И ЕМОЦИОНАЛНОГ ИСПОЉАВАЊА

До четврте године емоције су: Краткотрајне (остављају утисак вулканске ерупције, често су израз акумулираног доживљаја из претходног времена). Интензивне (одрасли се увек изнова узнемири и изненади). Пролазне (јер су често потпуно одвојене од сазнајне компонентеи лишене разумевања конкретне ситуације). Нема одгоде (све што дете жели, жели истим интензитетом и одмах). Дете искуствено, врло рано научи да „чита“ невербалне сигнале које емитује окружење о емотивним стањима и о расположењима. Оно спонтано усваја емотивни одговор на конкретне ситуације од одраслих и уграђује их са великим поверењем у свој репертоар понашања.

У петој години социјална ограничења условљавају да се сада емоције испољавају мање отворено и мање импулсивно. Дете различито испољава емоције у друштву деце (нема социјалних ограничења) и у друштву одраслих (ограничења су наметнута). Нарочито су интензивне емоције страха, беса и радости.

У шестој и седмој години емоције су и даље интензивне али не тако експлозивне у манифестацији. Јављају се расположења и емотивна стања која дуже трају и спорије се изражавају. Јавља се извесна градација у испољавању емоција. Испољавање емоција се мења у зависности од наметања социјалних ограничења (васпитним деловањем), усвајања норми и правила, као и у зависности од развоја социјалног сазнања и социјалне интелигенције, односно адекватним и објективним вредновањем ситуације.

Активирајте своје дете: 10 кућних игара!

Како бисте свом детету пружили потребну дневну активност и притом се добро забавили, покушајте да употребите једну од ових једноставних игара у којој ћете уживати и ви и ваше дете.

1. Луда сликовница
С обзиром на то да деци читање сликовнице није физички изазов, покушајте с овим триком. Одаберите реч која се често појављује у причи. На пример, сваки пута када ваше дете чује реч ципелица у бајци Пепељуга, оно мора да поскочи.


2. Животињске пантомиме
На комаде папира испишите имена разних животиња, згужвајте папириће и ставите их у једну посуду. Ви и ваше дете наизменично извлачите папириће и имитирајте гласање и понашање животиње све док овај други не погоди о којој се животињи ради.

3. Музичка лудорија
Скупите неколико плишаних животиња на хрпу и изаберите неку веселу песму у којој ћете уживати и ви и ваше дете. Плешите док неко (мама или тата) угаси музику након чега сви плесачи морају да се укипе.
Ако се неко помери пре него што музика поново крене, мора да одабере једног плишаног плесног партнера. Изгубио је онај који покупи највише плишаних играчака.

4. Обојена забава
Папире у различитим бојама разбацајте свуда по соби. Свака боја нека се барем три пута понавља, а да се дете не би оклизнуло, залепите их лепљивом траком за под. Пустите музику, а ваше дете нека плеше тако да, на пример, мора да стане само на жуту боју. Током игре промените боју.


5. Полудели рак
Научите дете да хода четвороношке као рак. Руке и ноге морају да буду на поду са трбухом окренутим према горе. Како би детету игра била још занимљивија, измислите циљ који ваше дете мора да оствари. На пример, ставите му на стомак јабуку или лоптицу са којом мора да дође од једног до другог места без превртања, а награда нека буде слатка.


6. Сакупљање ватица
Побацајте куглице од вате по поду собе и припремите празну кантицу. Ваше дете мора да покупи све ватице, али једну по једну и ставити их у кантицу у што краћем року. Мерите му време јер најбољи резултат добија и најслађу награду.


7. Мали кошаркаши
Направите лоптицу од чарапе, на једну страну просторије ставите канту,а на другој клинци нека седну на под. Циљ је убацити лоптицу у канту и сваки пут када то пође за руком, дете мења позицију. Победник је онај ко погоди канту са свих позиција.


8. Откачени балони
Завежите себи и детету балон за пола метра дугачак канап око ноге (ову игру може играти више деце). Циљ је да пробушите балон саиграча, али тако да станете на њега. Ова игра може да се игра и ван, и врло је живахна, зато клоните сав оштар намештај како се неко не би повредио.


9. Дечија дизалица
За ову игру потребно је двоје деце. Клинци нека седну на под леђима окренути један према другом са испреплетеним рукама (у лактовима). Циљ је заједничким снагама доћи у усправни положај у што краћем року. Нека подлога буде мекша како се деца не би повредила.


10. Весели кромпири
Баш као и са лоптицом од чарапе, поставите на једну страну просторије посуде, а на другој нека буде старт. Свако дете нека узме по један кромпир и стави га између колена. Циљ је да што брже дође до посуде и испусти кромпир тачно у њу.

Преузето: http://stil.kurir-info.rs/

Игре прстима уз певање и покрете за тазвој фине моторике и подстицање когнитивног развоја код деце

У процесу учења код деце млађег узраста, јако је важно ангажовати их физички, кроз покрет. Деца природно имају потребу да се крећу и информације не процесују као одрасли, аналитички, већ целим својим бићем. За развој когнитивних вештина код деце, посебно је важан рад са прстима. У јагодицама прстију се налази велики број нервних завршетака који су директно повезани са центром за памћење у мозгу. Тапшање, пуцкетање прстима, игре за развој фине моторике су такође активности које пуно доприносе развоју интелектуалних способности детета. 

Игре с прстима и певање уз покрете пружају савршене прилике за забаву!

То је само по себи јако вредно. Међутим, то није једина њихова добробит. Игре с прстима и песме уз покрете помажу деци да развију разумевање ритма, како ритма говора, тако и ритма музике. Игре с прстима и певање уз покрете такође могу помоћи у проширивању речника детета те помоћи у језичком развоју.

Учествовање у таквим играма детету дају прилику да се самостално изражава и подстиче дете на реаговање путем коришћења његовог или њеног тела и говора. Ове активности охрабрују децу да вербално учествују у игри те пружају прилику за опуштање (дају оправдану прилику за мигољење и кретање). Играње прстима и певање уз покрете такође помажу детету да научи пратити упутства и повећавају способност концентрисања пажње. Они развијају моћ слушања и уче о низу и редоследу и, коначно, повећавају спретност руку и контролу мишића.

Играјте игре с прстима и певајте уз покрете са својим малишанима, били они мали ситни бебаћи или школарци! Искористите ову савршену прилику за дружење, забаву и смех.

Ми ћемо вам предложити неколико игара с прстима као и неколико песама уз покрете, а ви нам се јавите ако имате и ви неке омиљене које желите подијелити с нама. Играјмо се заједно!

Где је палац

(на мелодију од Братец Мартин)

Где је палац, где је палац? (обе руке иза леђа)
Овде сам. Овде сам. (прво један палац испред, онда други, разговарати...)
Како си ти данас? Хвала, јако добро.
Довиђења. Довиђења. (прво једна рука опет иза леђа, па друга)

Гдје је кажипрст, ...

Где је средњак, ...

Где је прстењак, ...

Где је мали прст, ...

Где су сви, гдје су сви?
Овдје смо. Овдје смо.
Како сте ви данас? Хвала, јако добро.
Ајмо се играти. Ајмо се играти.

Боц, боц иглицама

Боц-боц иглицама (са испруженим кажипрстима боцкајте према напред)
не дирај га ручицама  (мичите кажипрст лево-десно као “не-не” покрет)
боде, боде јеж  (са испруженим кажипрстима боцкајте према напред)
бит ће суза (трљајте очи као да бришете сузе)

беееееж.... (са рукама чините као да трчите)


Мали ситни паук

Мали ситни паук се пењао уз жљеб. (приљуби палцеве и мигољи прстима уз успињање)
Дошла је киша и спрала га на трем. (раздвоји руке и мигољи прстима уз силазење)
Изашло је сунце и све осушило  (рашири руке и споји их у круг изнад главе)
и мали паук кренуо уз жљеб поново. (приљуби палцеве и мигољи прстима уз успињање)


 Блистај, блистај звездо мала

Блистај, блистај звездо мала. (мицати  прстима обе руке)
Ко си, шта си, радо бих знала. (мицати  прстима обе руке)
Високо горе видим те ја. (испружити руке високо изнад главе и наставити мицати са прстима)

Као драгуљ блисташ сва. (спојити палчеве и кажипрсте у “драгуљ”)
Блистај, блистај звјездо мала. (мицати  прстима обје руке)
Ко си, шта си, радо бих  знала. (мицати  прстима обје руке)


Песма аутобуса

Точкови  аутобуса се окрећу, (врти руке једну око друге)
се окрећу, се окрећу,
точкоци аутобуса се окрећу, по цели дан.

Брисачи буса иду свиш, свиш, свиш, (мичи руке лево-десно као брисачи)
свиш, свиш, свиш, свиш, свиш, свиш.
Брисачи буса иду свиш, свиш, свиш, по цели дан.

И окрећу се. (врти руке једну око друге)

Труба буса иде биип, биип, биип, (са дланом једне руке лупај по затвореној шаки друге)
биип, биип, биип, биип, биип, биип.
Труба буса иде биип, биип, биип, по цели дан.

И свиш, свиш, свиш. (мичи руке лево-десно као брисачи)
и окрећу се. (врти руке једну око друге)

Возач буса каже: Карте молим, (пружи руку)
карте молим, карте молим!
Возач буса каже: Карте молим! по цели дан.

Тате у бусу блебећу, (спајај палац са осталим прстима)
бла, бла, бла, бла, бла, бла.
Тате у бусу блебећу, по цели дан.

Бебе у бусу вичу УАА, УАА, УАА, (трљај очи)
УАА, УАА, УАА, УАА, УАА, УАА.
Бебе у бусу вичу УАА, УАА, УАА, по цели дан.


Путници у бусу кажу шшш, шшш, шшш, (стави кажипрст на усне)
шшш, шшш, шшш, шшш, шшш, шшш.
Путници у бусу кажу шшш, шшш, шшш, по цели дан.

Клинци на бусу кажу: ТУУУУУУЛУМ!

Ја сам мали чајник

Ја сам мали чајник (упери прстом према себи)
трбух ми је пун (споји руке у круг испред себе)
ово ми је ручка, (десну руку стави на бок)
а ово ми је кљун. (леву руку испружи са стране)
Када се загрејем (трљаш стомак)
и чујеш моју писку (руку на уво као да слушаш)
нагни ме и излиј  (нагни се на леву страну)
у шољицу ниску.

Глава, рамена, кољена, стопала

(дотакни сваки део тела о којем певаш)

Глава, рамена, кољена, стопала,

кољена, стопала, кољена, стопала.

Глава, рамена, кољена, стопала,

кољена, прсти, кољена, стопала.

Очи, уши, уста и нос.

"Тип, тап" и "Наша чигра" 

Активности које представљамо усмерене су на развој когнитивних способности код деце.
У развоју когнитивних способности веома је важан мануелни рад, а првенствено рад прстима. Наука каже да се на крајевима прстију налазе нервни завршетци који су у директној вези с мозгом и да значајан део мозга служи за контролу рада руку. Спонтани покрети прстима, које чинимо када покушавамо нечега да се сетимо, „пуцкетање прстима", у ствари појачавају активност функција у мозгу и стимулишу га да брже ради и успостави потребне везе међу информацијама. Такође, савремена наука сматра да развој фине моторике стимулативно делује на развој мозга и развој когнитивних способности, а то су основне претпоставке ширења капацитета за учење код деце. Ова сазнања, а и практична искуства, су разлог да настојимо да уведемо покрет у сваки наставни предмет, па и сваки наставни час. У раду са ученицима првог разреда, развој фине моторике омогућиће нам брже овладавање почетним читањем и писањем. Активности са покретима тела драгоцене су у вежбању рачунања, а могу се користити у све четири математичке операције. Осмишљавањем адекватних покрета и занимљивих активности можемо деци омогућити лакше памћење математичких и граматичких садржаја, природних процеса, музичких композиција и осталих наставних садржаја. На овај начин можемо иницирати и оснажити развој емоционалне писмености и интелигенције.


"Тип, тап" 
– Игра прстима, у којој при изговарању сваке речи, прсти обе руке додиривањем образују слику, која се мења у ритму у којем се песмица изговара. Учитељ може и сам да осмисли покрете које ће деца са лакоћом моћи да опонашају.

Тип,тап,тип тап, типа, тапа ти, малог зеку весељака у шуми воле сви.
Крц, крц, крц, крц,шта то тако крцка? То је мала веверица нашла брдо лешника.
Бзз, бзз, бзз, бзз, шта то зуји тако? То је пчела радилица што мед прави лако.
Дум, дам, дум, дам, ко то тако иде? То се меда прави важан да га сви баш виде.

"Наша чигра" 
– Чак и стихове домаће лектире за први разред, можемо искористити за вежбу прстима, а у исто време и као одличан текст који доприноси развоју моралности код деце.


Наша чигра лепо игра,        (Кажипрсти се окрећу један око другог)
Право стоји, јер се боји.
У ње није Божја душа,      (Кажипрсти се померају лево-десно)
она само бич наш слуша.
Ал ми деца боље знамо, (Прсти се додирују у паровима)
јер ми бича не требамо.   (Обе руке се ставе на груди па на уши)
Реците нам: то је добро,   (Руке тапшу)
Реците нам: то је здраво.
Ићићемо увек лепо,            (Кораци у месту)
стајаћемо увек право.     (Руке су поред тела и стоји се усправно)


Друга могућност је да песму искористимо и за вежбање координације „лево-десно" тако што се свака ритмичка целина (изговарамо тако да их буде по четири и сваком стиху), подржава и прати додиривањем палца са осталим прстима по реду, наизменично левом па десном руком, све до краја. Вежба је репрезентативан пример активности за синхронозацију рада леве и десне хемисфере мозга.

Извори;

http://www.roda.hr/
http://www.deteplus.rs/

ИГРОМ ДО ШКОЛЕ

Знате ли да је најбоља припрема за школу игра?

Али, не било каква игра, него она у којој је дете запослено, у којој развија своја чула и у којој стиче потребне вештине.

Ево, неколико идеја подељених у подручја.

Важна напомена: ако је детету нека игра претешка, не инсистирајте, играјте се оног што дете може.

МАТЕМАТИКА

играјмо се разврставања, сабирања и одузимања – сакупимо каменчиће, старе карте, чепове, коцке или сл.
у свакодневним ситуацијама нпр. у продавници замолите дете да вам дода три наранџе, два кивија, четири банане
научите основне мере (тежина, даљина и сл.) тако да вам помаже у кувању и печењу колача
играјте – број дана – сваки дан изаберете један број, направите га од необичног материјала (нпр. од тестенине или комадића старог часописа), ставите га на свима видљиво место (нпр. фрижидер) и потом цели дан тражите тај број. Ако је то нпр. бр. 10, режемо сендвиче на десетине, бројимо аутиће до 10, играмо се са десет коцкица и сл.
учите математику помоћу тестенине – шупљу, сирову тестенину можете низати на конац или шпагу по заданим бројевима, нека дете притом гласно броји
у празну картонску кутију од јаја упишите број с унутарње стране сваке шупљине, нека их дете пуни с толико зрна пасуља колико је записани број… родитељ може проверити.

ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

резање маказама изврсна је вежба шаке и прстију, омогућује вежбање прстију којима ће касније дете држати оловку
 израда кућне словарице - на празне папире, које касније увежете заједно с дететом, залепите једно од слова азбуке – дететов задатак је да на папире лепи слике из часописа које представљају предмете који почињу на то слово
 на слово на слово – тко се може сетити дужег низа речи које почињу на одређено слово или које завршавају истим гласом
вежбе синтезе: што чујеш кад кажем : у-ли-ца, н-о-с итд…
меморија слова – игра се на исти начин као и мемори са сликама
игре препознавања – која је реч дужа, која краћа
 игре римовања – пронађимо речи које се римују
 испуњавање радних листића, разне вежбе писања оловком

http://www.porodicnivodic.rs/

Улога,обавеза и способност васпитача

`Није посао нас одраслих да поучавамо,  него да помажемо дјечијем уму да изврши свој задатак:  да се развије.` 

Марија Монтесори

"Шта треба да поседује васпитач?

- уљудност краљице

- комуникативност новинара

- способност слушања психијатра

- ентузијазам детета

- такт дипломата

- речитост проповедника

- дискрецију адвоката

-опрез алпинистичког водича

- знатижељу истраживача

- прецизност математичара

- физичку спремност астронаута

- издржљивост тркача маратона

- оптимизам коцккара зависника

- мудрост сфинге

- стрпљивост свеца

- дебелу кожу слона 

- негован изглед "спонзоруше"

- знање финалиста милионера"

Непознат аутор

Припрема деце за школу

Поласком у школу дете завршава животни период у којем није било већих обавеза и тежих задатака. Сада за дете почиње нова животна ситуација, због које су и његове емоције нове и сложеније. Оно се осећа веома поносним што постаје ђак, али се јавља и стрепња, па и страх: упознаје наставника о коме је до тада само слушало, због кога се радовало поласку у школу, али којим су га понекад и плашили. Ту су нови, многобројни другови и другарице. Почиње потчињавање једном новом режиму: раду и реду у колективу.

Од правилне припреме детета за школу зависи његов успех на почетку, па и током читавог школовања. Ако је значај припреме толики, морамо, у том случају, знати шта се подразумева под припремом, када она почиње и колико траје. Значи ли то да родитељ треба свакодневно да одвоји по неколико часова и да дете учи да чита, пише и рачуна? Извесни родитељи сматрају да је припрема детета за школу баш то: научити га да препознаје и пише штампана слова, па и да чита, и то на неколико дана пре поласка у школу.

Дешавају се и овакве ситуације: крај августа, отац узима неки стари буквар или новине и каже: „За који дан полазиш у школу, треба да знаш неко слово.“ Показује испитује, проверава. Дете је понеко слово и упамтило, више није него што јесте. Отац губи стрпљење, оставља и буквар и дете вичући: „Ништа од тебе неће бити, понављаћеш први разред.“ Несрећнији почетак школовања не може се замислити. Дете може заиста, да заувек омрзне учење. а посебно читање

Успех у школи почиње код куће

Домаћи задатак – рад који ученик ради код куће без помоћи и надзора наставника – је важан део школског дана. Домаћи задатак помаже учењу самодисциплини, планирању времена и потребног материјала и прибора. Такође домаћи задатак помаже деци да постану самостална и себе схвате озбиљно.

Домаћи задатак је рад. Понекад је компликован и тежак. Најчешће то није прва ствар коју ваше дете жели да уради после школе. И на крају, много пута захтева од родитеља да уместо да читају новине или гледају ТВ, испитују своје дете или му помажу на неке друге начине.

Ако смо ми родитељи незаинтересовани за домаћи задатак свог детета, губимо прилику да своје дете научимо позитивном ставу о раду и њима као радницима. Ове вредности су превише важне да би смо их препустили случају.

Школа за родитеље - ИГРА "У РЕДУ ЈЕ"

Аутор:

Јелена Холцер

Игре и играчке које подстичу дететов психички развој у првој години живота

Тема протеклог месеца била је дететов психички развој у првој години живота. Сврха је овога чланка представити игре и играчке које су у првој години актуалне за дете те му помажу у развоју неких психичких и моторичких способности. Чланак ће родитељима помоћи у одабиру одговарајућих играчака за дете, а пре свега омогућити боље разумевање развоја дојенчета.
Прва три месеца живота

Испитивања су показала да дете одмах након рођења занима његова околина, а најрадије проматра људско лице. Зато су у прва три месеца најпримереније игре везане уз лице, комуникацију и телесни контакт. Дететова способност социјалног осмеха, способност имитирања израза лица и развој првог облика конверзације пружају родитељима пуно могућности за игру с дојенчетом. Игре имитирања израза лица и вербално подстицање детета на узајамну комуникацију с родитељем подсдтичу дете на вокализацију. Певање песмица и причање прича за дојенче су корисне и забавне игре кроз које се дете упознаје с говорном активношћу. Осим тога певање и причање смирују дете.
Иако дојенче у прва три месеца још нема развијене моторичке способности за захтевније руковање предметима, одмах након рођења јако је важно да дојенче окружују разнолики предмети који путем различитих осећаја подстичу дететову мождану активност. Одмах након рођења дојенче врло радо проматра живе боје, предмете који се крећу и испуштају занимљиве звукове јер му пружају задовољство и додатно подстичу развој његовог ума. Зато је добро да креветић новорођенчета, односно дојенчета окружују шарени предмети и да су изнад креветића обешене разне звечке, играчке које приликом додира испуштају звук и слично.

Будући да дојенче у том раздобљу још није моторички способно за активно истраживање предмета и њихових својстава (још нема довољно развијене ручне спретности да би могло прецизно руковати предметима, окретати их, премештати и сл.), али проматрањем може научити неке основне законитости предметног света, добро је више пута довести дете у ситуацију где може проматрати како други рукују предметима (нпр. гледати одраслог како му показује предмете, како их помиче, баца у зрак...).
Раздобље између трећег и шестог месеца живота

Способности дојенчета за руковање предметима брзо напредују, зато су у том раздобљу најпримереније игре које укључују руковање предметима, скривање предмета и сличне игре које укључују предмете. Дојенче је након четвртог мјесеца живота већ способно имитирати активности које на предметима изводе други (само оне активности које предметима може изводити и самостално), зато су за то раздобље примерене и игре узајамног имитирања руковања предметима (нпр. махање предметима, бацање или премештање предмета...).

Дојенче је код активности с предметима усмерено пре свега на истраживање. Зато су за то раздобље примерене мале и лагане играчке да их дијете може ухватити. Истраживање површине предмета омогућује детету развијање осећаја за опипаваље па су примерени и предмети различитих површина (више/мање храпави предмети). Важно је такође од којега је материјала играчка јер дојенче ставља  играчке у уста (узрок је између осталога и ницање првих зуба). Примерене су играчке од мекше пластике (кључеви, колутови и други облици), гумене животиње које приликом притиска производе различите звукове и слично, а такође и памучне играчке које омогућују једноставно прање и не пуштају влакна као плишане играчке.
Раздобље између шестог и деветог месеца живота

Након шестог месеца живота дојенче се почиње укључивати у кооперативне игре с одраслим (нпр. игра прстима „мрави“ и „ђиха, коњићу“), што значи да је већ способно суделовати у једноставним социјалним играма. Дојенче на примјер тачно зна да ће га одрасли на крају игре прстима пошкакљати, али сарађује с одраслим тако да покушава прикрити своја очекивања. У социјалној комуникацији дојенчад између седмог и деветог месеца почиње употребљавати предмете. Показују што све знају направити, нуде их другима, а онда очекују да ће их добити натраг.

Око деветог месеца поступно се почиње развијати способност повезане пажње која дојенчету омогућује да истодобно обрати пажњу на предмет и на свог суиграча, што пре тога није могло. Зато су за то раздобље већ примерене узајамне игре с предметима (додавање, измењивање предмета). Крајем тог раздобља дојенче полако почиње схватати чему служе неки предмети. То ће научити проматрањем своје околине. Зато су за то раздобље већ прикладне и игре имитирања активности у свету одраслих.
Као што је приказано у прошлом чланку, око осмог месеца живота код дојенчета се јавља страх од одвајања од родитеља, односно скрбника. Игре типа »ку-ку« и »где је«, код којих се одрасли најприје изгубе из видног поља дојенчета, а затим се опет појаве у њему или лице дојенчета, односно своје лице покрију и опет га открију или то направи дојенче, помажу  му победити страх од одвајања. Наиме родитељ кроз игру дојенчету поступно доказује да ће му се увек вратити, што детету пружа осећај сигурности.

Што се тиче способности које дојенче  стиче, за то су раздобље особито примерене играчке с функцијом (аутомобили, лутке, телефон, лончићи...), коцке, посудице које се слажу једна у другу и слични предмети. Примерни су и предмети који се мичу (нпр. лопта) јер подстичу дојенче  на кретање, пузање и касније самостално ходање.
Раздобље између деветог и дванаестог месеца живота

Важан развојни корак који наступа крајем прве године живота јесте појава заметака симболичких активности у игри. То значи да дојенче у игри почиње употребљавати играчке које симболизују неке предмете из стварности, а употребљава их као да су прави предмети (нпр. на ухо наслони слушалицу телефона играчке као да у руци држи прави телефон). Дојенче дакле током игре замишља да рукује правим предметом иако зна да је то само играчка. Да бисмо то дојенчету  на почетку развоја симболичке игре што више олакшали, требамо му понудити играчке које јако подсећају на стварне предмете. Испитивања су наиме показала да се у игри мале деце чешће јављају симболичке активности када се играју играчкама сличнима предметима из стварности него кад се играју мање структурираним играчкама.

Осим прикладних играчака за подстицање симболичких активности важно је и суделовање одраслог у игри. Помоћу објашњења и подстицања зрелијег партнера у игри (то не мора бити родитељ, може бити само неколико година старији брат или сестрица) малишани у игри употребљавају више симболичких активности него кад се играју сами, што подстиче њихов развој.

Крајем прве године у игри су важне активности и играчке (особито предмети који се мичу) које подстичу дијете на самосталан ход.

др. Тина Рутар Лебан, дипл. псих.
Педагошки институт Љубљана

www.novalac.hr/

Игре које развијају интелигенцију детета

Опште је познато да је период до седме године, период највећег раста и развоја детета, како у физички, тако и интелектуално. Када је интелигенција у питању, најзначајнији животни период је онај између треће и седме године, јер се тада развије преко половине веза међу неуронима које ћемо користити до краја живота. За интелигенцију јесте пресудан генетски фактор, али то што су нам родитељи подарили значајан интелектуални капацитет, не значи да на њему не треба радити. Дечја интелигенција је нешто што може да се развија и што може да се повећава, поступно, из дана у дан.

У овом периоду развој интелигенције зависи пре свега од игре. Кроз игре деца уче односе који владају у свету, кроз њих сазнају, кроз њих експериментишу и проверавају ваљаност својих знања.Кроз игру малишани уче и развијају машту, креативност и интелигенцију. У играчкама дете налази могућност за решавање бројних питања, развијају машту, у њима дете налази сигурност и мир. У којој мери играчка то омогућава, зависи од њених бројних карактеристика. На првом месту је безбедност. Осим онога што видимо: њене форме, односно начина и делова из којих је састављена, безбедност по здравље детета одређују и материјали од којих је начињена. Едукативне играчке су оне које деци не дају одговоре, већ постављају питања. Као такве, кључни су део дететовог развитка. Њихов значај је вишеструк: стимулишу психомоторни развој, координацију покрета, логичко расуђивање, памћење, креативност, машту, смисао за естетику, простор… Зато, мудро одаберите, играјте се са децом и вежбајте мождане “мишиће”.

1. Игре меморије
Да бисте заиграли игру меморије довољан вам је приступ интернету или, ако желите да побегнете од компјутера, шпил карата. За децу која још не знају бројеве улогу ће одиграти карте са фигурама. Издвојте са стране по два младића, краља, две даме и два кеца. Измешајте карте и поређајте их у два реда. Нека дете окреће две карте и потруди се да запамти њихов распоред јер победник игре је онај ко успе да спари више парова.

2. Погоди шта је
Испод непровидне, дебље тканине (ћебета, пекривача) сакријте предмет. Нека га ваше дете опипа и нека поставља низ питања на која се одговара са да или не све док не открије који предмет држи у рукама. Ову игру може да игра више деце истовремено.

3. Друштвене игре (Човече не љути се, домине, карте)
Око треће године деца су спремна за играње игара по унапред утврђеним правилима, као што су разне друштвене игре. Међу најједноставнијима је “Човече, не љути се”, Мица или Домине са ликовима животиња.Једна од игара која је фантастична за развој интелигенције и логике јесте икс – нула.

4. Слагалице
Све врсте пузли, ситне или крупне, дрвене, картонске, са облицима, по бојама, савршене су да ваше дете научи нешто ново и да вежба своје вијуге. Ово уједно може бити забава за целу породицу. Само, пазите да не помажете сувише детету, јер је циљ да оно само научи да уочава детаље.

5. Певање
Да би певало са вама дете најпре мора да усвоји речи одређене песмице и мелодију. На тај начин дете несвесно учи напамет, а то помаже развој меморије и шири дететов речник.

6. Препричавање
Након сваког читања бајки, прича, романа, играјте се препричавања. Постављајте детету једноставна питања и наведите га да понови садржај прочитаног. Уједно, ако дете пожели нешто да “дода” причи – пустите га. На тај начин оно само почиње да учествује у стварању правог малог књижевног дела.

7. Цртање, вајање, колаж
У свим овим активностима деца неизмерно уживају, развијају графомоторику, савладавају нове вештине и уче да се не стиде креативности. Ова забава може да траје сатима, а несумњиво позитивно утиче на дечји интелект.

8. Позоришна представа
Не, не морате водити дете у позориште, нити правити велику сцену код куће да бисте направили породичну продукцију. Довољно вам је да знате неку згодну рецитацију и да имате воље да пустите машти на вољу. Играјте “Страшног лава”, направите код куће “Земљу чуда”, изведите “Материну мазу”. Ваше дете ће бити одушевљено.

9. Коцкице
Коцкице су једна од првих едукативних играчака. Оне нам омогућавају да научимо законе физике, да развијамо креативност, да стварамо изнова и незамењиве су током најранијег детињства.

beberzica.rs

Пчелица Маја - ЦРТАНИ ФИЛМОВИ

 Епизода 1

                                                                      Епизода 2

Епизода 3

Дозволите детету да ужива у игри у барицама !!!

Дозволите детету да ужива у игри у барицама, јер захваљујући њима оно може много да научи.

Ваша одбојност према улегнућима и рупама на улицама је обрнуто пропорционална дететовом одушевљењу, посебно након што падне киша. Зато ћемо вам помоћи да заволите барице и препустите се забавном прскању. Прво што треба да знате – оне нису непријатељи због којих морате да смишљате начин како да одвучете дете од њих, или како да после уживања у њима оперете дететову одећу. Ако му обујете гумене чизмице и обучете топлију, такозвану дери-пери одећу, све ће бити много лакше.

Зашто су игре у барицама корисне?

Укратко, игре са водом подстичу развој маште, самосталност, повећавају самоувереност, а могу чак да имају и терапеутски ефекат. Ако сте правилно заштитили дете што се тиче обуће и одеће (гумене чизмице, кабаница…), нема опасности за његово здравље. Наравно, треба да се поставе одређена ограничења: на пример, објасните детету да не прска другу децу и пролазнике. Али, генерално, баре су деци занимљиве, па не би требало да им бранимо да им се приближавају. Ионако знате да, чим малишану нешто посебно забрањујете, то му постаје још привлачније. Тада ће да искористи први тренутак ваше непажње и потпуно се испрља у бари, и то „под својим условима“. Али, ако се под вашим надзором мирно игра у води, избећи ће непријатне последице као што су мокре ноге, неће улазити на места која су дубока, учиће да буде опрезан. Избегавајући такву врсту игре, све то не може да научи.