PESME ZA DECU O TATAMA

МОЈ ТАТА

Божидар Тимотијевић

Све одавде па до мора,

нигде нема таквог створа,

нигде нема таквог злата

као што је мој тата.

Он је зора и свануће,

он је моје небо плаво,

он је првак наше куће,

он је увек оно право.

Кад се смеје - небо бруји,

кад говори - цвеће цвета,

а кад пева - то славуји

лете преко целог света.

Зашто ћемо крити

кад и ви то знате,

баш је лепо бити

дете мога тате.

http://www.youtube.com/watch?v=gvxfpO0WJi8

ШТА ЈЕ ОТАЦ?
Драган Лукић

Молим вас, реците

отац шта је.

Да ли је отац тата

или - судија за прекршаје?

Мене отац стално испитује

и жели ово и оно да чује.

И кад сам у школу пошла

и кад сам из школе дошла,

и зашто је ово овако

и зашто је оно онако,

и зашто је ово овде -

зашто оно није онде,

и како сам смела ово

и како сам смела оно,

и знам ли ја да сам већ велика

и знам ли ја да нисам више мала,

знам ли ја шта је "карактер тврђи од челика"

и знам ли ја пошто је шнала?

И зашто нисам мислила

и како нисам пазила,

и шта сам опет згазила

и како, како

и зашто, зашто

и смем ли, и смем ли,

и знам ли, и знам ли?

Па зато питам

отац шта је.Да ли је отац тата

или - судија за прекршаје.

МОРА СЕ ПРИЗНАТИ
Светислав Света Вуковић

Мора се признати,капу доле,

Да се највише маме воле

Но, да се ствари погрешно не схвате,

Воле се воле, доста и тате.

Мора се признати,капу доле,

Да се највише маме воле

Али не ваља ни претерати,

Мало љубави остави тати.

Мора се признати, капу доле,

Да се највише маме воле

Предлажем да се песмица скрати

Пољубац исти и мами и тати.

ОТАЦ С КИШОБРАНОМ
Исмет Бекрић

Када поподне, изненада, 

киша залије улице града, 

многа се кола пред школу сјате, 

да децу што прије кући врате. 

И мој отац дође по мене 

са кишобраном, ручке дрвене. 

Не завидим деци у колима 

на меким, удобним седиштима, 

јер у оном градском метежу

с оцем тек понеку реч свежу. 

У колима су и руке заузете 

не могу деци да полете. 

А моји прсти одмах се увуку 

у добру, велику очеву руку,

и ту осете да их греје 

љубав мог оца, који се смеје.

И тако идемо као два друга,

свака нам реч топла, дуга.

СВАКОГА ДАНА / Драган Лукић

Свакога дана кад с посла дође

мој тата мени косу чупне,

мој тата мене шаком лупне

и каже: - Јак си као гвожђе.

Свакога дана кад пере руке

он насапуни сестри лице,

и прска водом канаринце,

и с нашом мачком игра жмурке.

Свакога дана кад за сто седне

мој тата брата за носић дирне,

мој тата брату на уво свирне

и вади неке бомбоне медне.

А после ручка, свакога дана,

капетан тата и ми морнари

узмемо само најпрече ствари,

седнемо журно на кауч стари

и испловимо из нашег стана.

МАМИНЕ ТАШНЕ И ТАТИНИ ЏЕПОВИ

Мамине ташне и татини џепови

најмоћније су ствари за децу.

Ти пожелиш - тата, стави руку у џеп -

и већ грицкаш румену перецу.

Ти пожелиш - мама, отвори ташну -

и већ чупкаш реп плишаном зецу.

Мамине ташне су мали фризерски салони

 за даме,

татини џепови пуни новина личе на бирое 

за рекламе

мамине ташне су албуми татиних и дечјих 

слика,

У татиним џеповима звецка новац 

као да свира џез-музика,

мамине ташне су пуне мириса ружиног 

цвета,

татини џепови су мали киосци цигарета.

Мамине ташне и татини џепови

то су мали, сасвим мали сефови,

и мале, сасвим мале касе,

из којих тата и мама пресипају 

новац

у твоје плаво гипсано прасе.