Thursday, November 20, 2014

ДЕЧЈИ РАЗГОВОРИ О ДЕЧЈИМ ОБАВЕЗАМА


ДЕЧЈИ РАЗГОВОРИ О ДЕЧЈИМ ОБАВЕЗАМА


МАЈА ВРЕДНИЦА

(ЛИЦА: Маја и Чврга)

ЧВРГА: Ћао, Мајо! Као да си у фрци!?
МАЈА: Јесам! Журим!
ЧВРГА: Хеј, стани! Чекај! Могу ли да ти помогнем?
МАЈА: Не можеш! Журим, журим...
ЧВРГА: А да причамо о дечјим правима?
МАЈА: Касније, сада журим, журим...
ЧВРГА: Ма, шта је то с тобом?
МАЈА: А шта би вило?
ЧВРГА: Па нећеш да причаш чак ни о дечјим правима!
МАЈА: Због тога и журим, журим...
ЧВРГА: Не разумем!
МАЈА: Чврга, глупи Чврга! Пази овако...Ја хоћу да користим сва своја права, али зато имам и неке обавезе.
ЧВРГА: Па ко је блесав да јури за обавезама!?
МАЈА:  Ја сам та!  Журим да оперем судове, па да учим природу... Па да идем у набавку, па да довршим домаћи... Зато журим, журим... (одлази)
ЧВРГА: То је Маја, моја другарица! Увек измисли неку фрку!

МАЈА: (пише дневник) Данас сам срела Чвргу. Симпатичан је дечкић, али не може да схвати у каквом су односу права и обавезе. А по њему је сасвим нормално да имаш сва права, а ни једну обавезу. Свашта!

(Из часописа ИЗВОР КЊИГА, издавач: Савез учитеља Београд, 1997. год)

Објавио Љиљана Пејчић

Sunday, November 16, 2014

PESME ZA DECU O TATAMA

МОЈ ТАТА
Божидар Тимотијевић

Све одавде па до мора,
нигде нема таквог створа,
нигде нема таквог злата
као што је мој тата.

Он је зора и свануће,
он је моје небо плаво,
он је првак наше куће,
он је увек оно право.

Кад се смеје - небо бруји,
кад говори - цвеће цвета,
а кад пева - то славуји
лете преко целог света.

Зашто ћемо крити
кад и ви то знате,
баш је лепо бити
дете мога тате.

ШТА ЈЕ ОТАЦ?
Драган Лукић

Молим вас, реците
отац шта је.
Да ли је отац тата
или - судија за прекршаје?

Мене отац стално испитује
и жели ово и оно да чује.
И кад сам у школу пошла
и кад сам из школе дошла,
и зашто је ово овако
и зашто је оно онако,
и зашто је ово овде -
зашто оно није онде,
и како сам смела ово
и како сам смела оно,
и знам ли ја да сам већ велика
и знам ли ја да нисам више мала,
знам ли ја шта је "карактер тврђи од челика"
и знам ли ја пошто је шнала?

И зашто нисам мислила
и како нисам пазила,
и шта сам опет згазила
и како, како
и зашто, зашто
и смем ли, и смем ли,
и знам ли, и знам ли?
Па зато питам
отац шта је.Да ли је отац тата
или - судија за прекршаје.

МОРА СЕ ПРИЗНАТИ
Светислав Света Вуковић

Мора се признати,капу доле,
Да се највише маме воле
Но, да се ствари погрешно не схвате,
Воле се воле, доста и тате.

Мора се признати,капу доле,
Да се највише маме воле
Али не ваља ни претерати,
Мало љубави остави тати.

Мора се признати, капу доле,
Да се највише маме воле
Предлажем да се песмица скрати
Пољубац исти и мами и тати.

ОТАЦ С КИШОБРАНОМ
Исмет Бекрић

Када поподне, изненада, 
киша залије улице града, 
многа се кола пред школу сјате, 
да децу што прије кући врате. 
И мој отац дође по мене 
са кишобраном, ручке дрвене. 
Не завидим деци у колима 
на меким, удобним седиштима, 
јер у оном градском метежу
с оцем тек понеку реч свежу. 
У колима су и руке заузете 
не могу деци да полете. 
А моји прсти одмах се увуку 
у добру, велику очеву руку,
и ту осете да их греје 
љубав мог оца, који се смеје.
И тако идемо као два друга,
свака нам реч топла, дуга.

СВАКОГА ДАНА / Драган Лукић

Свакога дана кад с посла дође
мој тата мени косу чупне,
мој тата мене шаком лупне
и каже: - Јак си као гвожђе.

Свакога дана кад пере руке
он насапуни сестри лице,
и прска водом канаринце,
и с нашом мачком игра жмурке.

Свакога дана кад за сто седне
мој тата брата за носић дирне,
мој тата брату на уво свирне
и вади неке бомбоне медне.

А после ручка, свакога дана,
капетан тата и ми морнари
узмемо само најпрече ствари,
седнемо журно на кауч стари
и испловимо из нашег стана.


МАМИНЕ ТАШНЕ И ТАТИНИ ЏЕПОВИ

Мамине ташне и татини џепови
најмоћније су ствари за децу.
Ти пожелиш - тата, стави руку у џеп -
и већ грицкаш румену перецу.
Ти пожелиш - мама, отвори ташну -
и већ чупкаш реп плишаном зецу.

Мамине ташне су мали фризерски салони
 за даме,
татини џепови пуни новина личе на бирое 
за рекламе
мамине ташне су албуми татиних и дечјих 
слика,
У татиним џеповима звецка новац 
као да свира џез-музика,
мамине ташне су пуне мириса ружиног 
цвета,
татини џепови су мали киосци цигарета.

Мамине ташне и татини џепови
то су мали, сасвим мали сефови,
и мале, сасвим мале касе,
из којих тата и мама пресипају 
новац
у твоје плаво гипсано прасе.

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ НА ТЕМУ ПОРОДИЦЕ



За срећу је довољно троје
 једно дете мама и тата.
Уствари,можда је још лепше
Кад имас сестру или брата.
Ако живиш само са мамом
Или можда само са татом
Најважније је да те они воле
И да те зову својим злато

 

Ко ме пази, ко ме мази?


Благо мени, благо нама.
То је мама.
Ко ме носи око врата
Па сам ко на два спрата?
 то је тата.
Ко ми прави разне пите
Од јабука и од мака?
То је бака.
Ко ме воли,ко ме гледа
И купује сладоледа?
То је деда.

 

Ја сам ја

 
Мама каже злато моје,
Очи су нам исте боје.
А татин је главни штос
Да ја имам његов нос.
О лепото бабина,
Јуначино дедина.
Моја памет каже тетка
И све тако из почетка.
Видите из ове приче
Сви би да на мене личе .

 

Јутарњи поздрав


Добро јутро тата,
Чуј звоњаву сата.
Добро јутро мама,
И теби и нама .

Добро јутро секо,
Узвари нам млеко.
Добро јутро бако
Устани полако.

Добро јутро деда
Донеси нам меда.
Добро јутро свима
Колико нас има.

 

Породица

 
Мали бата ведра лица
Пита секу шта је то породица?
Сека кратко одговара:
Мама, тата и дечица –
Ето, то је породица.

***
Као зрно мака ставио ме тата
Мами испод срца и ја сам расла.
Њихала ме мама,
Грлио ме тата и ја сам расла.
Смејала се мама,
Шапутао тата и ја сам расла.
Чекала ме мама,
Чекао ме тата и ја сам расла.
Родила ме мама,
Смејао се тата и ја сам расла .

***
Нема на свету лепшег заната,
Него некоме бити тата.
Човек би био нико и ништа
Да му није слатког деришта.

Био би само обичан цовек,
Сад је мој тата и то довек.
Њега би мучила доколица
Да не гура мене и колица.

О како он воли да устаје ноћу,
Да покрива своју малу злоћу.
Он не би знао где да се дене
Да нема пелене ,да нема мене.
.
Нек други имају и сребра и злата,
Мене има мој рођени тата.
Нек други имају шта хоће и слично,
Мене има само баш мој тата лично.

 

Шта је дом 

Недељко Попадић

 
Дом нису тапете
Ни теписи лепи
Дом је кад неко
За тебе брине – стрепи.

Дом нису ролетне
Ни зидови голи
Дом је кад ти неко
Шапне да те воли.

Дом нису фотеље
Ни библиотека
Дом је кад те неко
Пун љубави чека.

А ко ти може
Такву нежност дати
Једина на свету
Само добра мати!

 

Породица

 
Мама има пољубац што лечи,
Тата има смирујуће речи,
Сестра има поглед који блажи
А брат има загрљај што снажи.
Шта ја имам- богаство највеће,
Много пажње, љубави и среће,
Пуно срце и осмех на лицу
Јер ја имам сјајну породицу.

 

Кога више волим?

 
Јест' ја волим мамицу
Ал', волим и татицу
И зато ћу ето дати
Срце мами, душу тати!

Јест; ја волим бакицу,
Ал' волим и декицу.
И другаре волим своје,
Јер с' њима делим тајне моје.

Па нека се ето зна,
Кога све то волим ја!


Дјечакова срећа

Исмет Бекрић


Волим кад тата није намрштен
и кад се мама топло смјеши,
волим кад је татин поглед снен
и кад ме мама пјевајући теши.

Срећан сам кад се са мном игра тата,
па играчкама заузме собу цијелу,
када ме мамина рука од злата
тада њежно милује по челу.

А када недељом сетамо уз ријеку
у дану бијелом ко руно на овци,
слушамо птичју песму меку

РЕЦИТАЦИЈЕ ДОБРОДОШЛИЦЕ - ЗА ПРИРЕДБЕ У ВРТИЋУ

УПЛОВИТЕ У ЧАРОЛИЈУ ДЕЧЈЕ МАШТЕ И СВЕТ ЗАБАВЕ...




Saturday, November 15, 2014

Песме за децу о Новој Години




УПЛОВИТЕ У ПРАЗНИЧНУ ЧАРОЛИЈУ, НЕ НИЈЕ РАНО ДА ШИРИМО РАДОСТ, ТАМАН ДА СЕ ПРИПРЕМИМО ДА ДЕЦИ УЧИНИМО НЕЗАБОРАВНУ И НОВУ ГОДИНУ И САМЕ ПРИПРЕМЕ ОКО ЊЕ, БУДИТЕ ДЕТЕ, УПЛОВИТЕ У  ЧАРОЛИЈУ, ЈЕР ЧАРОЛИЈА ЈЕ У НАМА И МИ СМО ЧАРОЛИЈА.












ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ О ЗИМИ