Тема протеклог месеца била је дететов психички развој у првој години живота. Сврха је овога чланка представити игре и играчке које су у првој години актуалне за дете те му помажу у развоју неких психичких и моторичких способности. Чланак ће родитељима помоћи у одабиру одговарајућих играчака за дете, а пре свега омогућити боље разумевање развоја дојенчета.
Прва три месеца живота
Испитивања су показала да дете одмах након рођења занима његова околина, а најрадије проматра људско лице. Зато су у прва три месеца најпримереније игре везане уз лице, комуникацију и телесни контакт. Дететова способност социјалног осмеха, способност имитирања израза лица и развој првог облика конверзације пружају родитељима пуно могућности за игру с дојенчетом. Игре имитирања израза лица и вербално подстицање детета на узајамну комуникацију с родитељем подсдтичу дете на вокализацију. Певање песмица и причање прича за дојенче су корисне и забавне игре кроз које се дете упознаје с говорном активношћу. Осим тога певање и причање смирују дете.
Иако дојенче у прва три месеца још нема развијене моторичке способности за захтевније руковање предметима, одмах након рођења јако је важно да дојенче окружују разнолики предмети који путем различитих осећаја подстичу дететову мождану активност. Одмах након рођења дојенче врло радо проматра живе боје, предмете који се крећу и испуштају занимљиве звукове јер му пружају задовољство и додатно подстичу развој његовог ума. Зато је добро да креветић новорођенчета, односно дојенчета окружују шарени предмети и да су изнад креветића обешене разне звечке, играчке које приликом додира испуштају звук и слично.
Будући да дојенче у том раздобљу још није моторички способно за активно истраживање предмета и њихових својстава (још нема довољно развијене ручне спретности да би могло прецизно руковати предметима, окретати их, премештати и сл.), али проматрањем може научити неке основне законитости предметног света, добро је више пута довести дете у ситуацију где може проматрати како други рукују предметима (нпр. гледати одраслог како му показује предмете, како их помиче, баца у зрак...).
Раздобље између трећег и шестог месеца живота
Способности дојенчета за руковање предметима брзо напредују, зато су у том раздобљу најпримереније игре које укључују руковање предметима, скривање предмета и сличне игре које укључују предмете. Дојенче је након четвртог мјесеца живота већ способно имитирати активности које на предметима изводе други (само оне активности које предметима може изводити и самостално), зато су за то раздобље примерене и игре узајамног имитирања руковања предметима (нпр. махање предметима, бацање или премештање предмета...).
Дојенче је код активности с предметима усмерено пре свега на истраживање. Зато су за то раздобље примерене мале и лагане играчке да их дијете може ухватити. Истраживање површине предмета омогућује детету развијање осећаја за опипаваље па су примерени и предмети различитих површина (више/мање храпави предмети). Важно је такође од којега је материјала играчка јер дојенче ставља играчке у уста (узрок је између осталога и ницање првих зуба). Примерене су играчке од мекше пластике (кључеви, колутови и други облици), гумене животиње које приликом притиска производе различите звукове и слично, а такође и памучне играчке које омогућују једноставно прање и не пуштају влакна као плишане играчке.
Раздобље између шестог и деветог месеца живота
Након шестог месеца живота дојенче се почиње укључивати у кооперативне игре с одраслим (нпр. игра прстима „мрави“ и „ђиха, коњићу“), што значи да је већ способно суделовати у једноставним социјалним играма. Дојенче на примјер тачно зна да ће га одрасли на крају игре прстима пошкакљати, али сарађује с одраслим тако да покушава прикрити своја очекивања. У социјалној комуникацији дојенчад између седмог и деветог месеца почиње употребљавати предмете. Показују што све знају направити, нуде их другима, а онда очекују да ће их добити натраг.
Око деветог месеца поступно се почиње развијати способност повезане пажње која дојенчету омогућује да истодобно обрати пажњу на предмет и на свог суиграча, што пре тога није могло. Зато су за то раздобље већ примерене узајамне игре с предметима (додавање, измењивање предмета). Крајем тог раздобља дојенче полако почиње схватати чему служе неки предмети. То ће научити проматрањем своје околине. Зато су за то раздобље већ прикладне и игре имитирања активности у свету одраслих.
Као што је приказано у прошлом чланку, око осмог месеца живота код дојенчета се јавља страх од одвајања од родитеља, односно скрбника. Игре типа »ку-ку« и »где је«, код којих се одрасли најприје изгубе из видног поља дојенчета, а затим се опет појаве у њему или лице дојенчета, односно своје лице покрију и опет га открију или то направи дојенче, помажу му победити страх од одвајања. Наиме родитељ кроз игру дојенчету поступно доказује да ће му се увек вратити, што детету пружа осећај сигурности.
Што се тиче способности које дојенче стиче, за то су раздобље особито примерене играчке с функцијом (аутомобили, лутке, телефон, лончићи...), коцке, посудице које се слажу једна у другу и слични предмети. Примерни су и предмети који се мичу (нпр. лопта) јер подстичу дојенче на кретање, пузање и касније самостално ходање.
Раздобље између деветог и дванаестог месеца живота
Важан развојни корак који наступа крајем прве године живота јесте појава заметака симболичких активности у игри. То значи да дојенче у игри почиње употребљавати играчке које симболизују неке предмете из стварности, а употребљава их као да су прави предмети (нпр. на ухо наслони слушалицу телефона играчке као да у руци држи прави телефон). Дојенче дакле током игре замишља да рукује правим предметом иако зна да је то само играчка. Да бисмо то дојенчету на почетку развоја симболичке игре што више олакшали, требамо му понудити играчке које јако подсећају на стварне предмете. Испитивања су наиме показала да се у игри мале деце чешће јављају симболичке активности када се играју играчкама сличнима предметима из стварности него кад се играју мање структурираним играчкама.
Осим прикладних играчака за подстицање симболичких активности важно је и суделовање одраслог у игри. Помоћу објашњења и подстицања зрелијег партнера у игри (то не мора бити родитељ, може бити само неколико година старији брат или сестрица) малишани у игри употребљавају више симболичких активности него кад се играју сами, што подстиче њихов развој.
Крајем прве године у игри су важне активности и играчке (особито предмети који се мичу) које подстичу дијете на самосталан ход.
др. Тина Рутар Лебан, дипл. псих.
Педагошки институт Љубљана
www.novalac.hr/
No comments:
Post a Comment