Чињеница је да наша деца одрастају у свету који је великим делом лишен маште. Али то сви знамо, то је лоша страна модерне технологије која незадрживо напредује.Ипак да ли сви знамо шта је машта, како се она развија, када прелази у лаж? То је много битније и тиме треба да се бавимо, да бисмо помогли нашој деци како да изграде ту стваралачку црту личности а она није урођена. У овом тексту посветићемо се управо тој теми.
Некада се сматрало да је машта само незрели начин на који деца беже од стварности док се данас зна да је машта веома важна за дечји развој. Неопходна је за учење посебно оних ствари које деца не могу искусити путем властитог искуства – учење далеких места, прошлости, важна је и за дететов социјални и емоционални развој,разумевање света око себе као и себе самога. Машта, помаже у социјалном развоју детета – развијање разумевања социјалнијх правила, когнитивном – учење решавања проблема, и емоционалном развијање разумевања туђих и властитих емоција
Маштати и маштарити не може да буде штетно. Потпуно је неоснован родитељски страх да ће њихова деца остати у неком свом свету маште и да никада неће да примете како је свет око њих сурово и тешко место, за које се треба припремити дрскошћу и агресивношћу уместо нежношћу и добротом. Треба пустити дете да буде оно што јесте, да ужива у свом свету маште и буде сањалачки расположено јер само дете које је је довољно измаштало може бити спремно на све обавезе које се од њега очекују и на живот уопште. Машта ће му помоћи да прихвати свет онакав какав јесте, да се социјалиyује и настани у њему. Зато дозволите вашој деци да маштају колико год желе.
Психолози тврде да деца почињу да развијају машту чим постану свесна света око себе, али, како дете расте, граница између маште и стварности постаје све јаснија. До почетка друге године дете испољава развијену репродуктивну машту идентификујуци стварне предмете са оним које види у сликовницама и обрнуто. Касније када почне да црта, оно у тим шкработинама налази сличност са стварним предметима и полако се појављује тзв. стваралачка машта која се касније развија кроз књиге, бајке, приче. Ти елементи стваралачке маште се појаве крајем друге године. Касније долази љубав за слушањем бајки, а тек у шестој и седмој години настаје период када дечја фантазија губи сваку границу. То се испољава у дечјој игри у цртежима, причама.
Дечја машта има своје пуно задовољење само у процесу стварања и то јој је главни циљ.
До предшколског узраста малишани нису у стању увек да разазнају шта је измишљено а шта стварно а тада им је машта и најинтензивнија, и управо у предшколском узрасту је највише треба и подстицати.
“Једина реална опасност од маштарења јесте лагање. Граница између дечје маште и лажи је веома танка, посебно у предшколском узрасту. Наиме, између треће и четврте године дете још увек не уме свесно да прећути истину. Од пете године па надаље почиње развој свесне лажи, као покушај избегавања одређене казне. Међутим, тек од осме године ће дете успевати да слаже на начин како то чине одрасли, тј. да смисли компликован заплет, и да има јасну представу зашто лаже (да привуче пажњу на себе, да избегне казну, да обезбеди себи бољи статус у својој вршњачкој групи, да олакша контакт са родитељима - који често нису спремни ни да чују дечје истине...)”.( Јелена Холцер)
Машта је нераздвојни сапутник дечјег узраста. Помоћу ње дете испуњава недостатак личног искуства и знања. Машта детета је његов душевни живот.
Знатно проширује умни хоризонт детета. На основу стваралачке маште дете ствара фантастичне облике предмета, лица, животиња иако их никад није ни видело.
На основу маште свако дете је "Мали визионар". Стваралачка машта помаже детету да усаврши етички постављајући одређене циљеве и откривајући стране својих добрих и лоших поступака.
Машта је незаменљива чар детињства, она представља дететов душевни живот. Помоћу ње оно испуњава недостатак личног искуства и знања, проширује видике и умне способности. Стваралачка машта помаже детету да спозна свет око себе, усвоји основне појмове и правила, направи разлику између добра и зла. Игра је најбоља основа да се машта правилно развија и треба је схватити као неопходну припрему за каснији живот. Она негује интелектуални развитак детета, отклања страх, јача сигурност, појаћава вољу и унапређује социјалне вештине.
Маштање може оно што у стварном свету дететова знатижеља не сме. Она ће носити дете преко свих граница времена и простора. Омогућити ће детету да се на трен осећа као најснажнија, најлепша, најсмешнија особа на свету, даје му јасну визију што у животу жели бити, помаже му да разуме како је некоме у другачијој кожи, показује му како се неки проблем може решити, помаже му да се носи одређеним емоцијама. Тако девојчица која у шетњи мора држати мајку за руку, у својој соби је краљица великог царства у којем, може ходати сама и у којем за њу нема опасности.Као одрасли учимо из света у којем живимо и из нашег искуства, исто као што то раде и дјеца. Но, деца имају још један „талент“. Она уче не само из онога што она јесу, већ из тога што она желе бити. Тако маштање утиче на комплетан психофизички развој детета:
Тако маштање утиче на комплетан психофизички развој детета:
• Сазнајни развој. Маштање чини дечји мозак еластичнијим. Игре попут „Као да је ово…“ развијају креативно мишљење јер дете мора замишљати како да промени функционалност предмета према потреби и ситуацији. Замишљајући, учи како из нечег непотребног може направити нешто што му баш сада треба, учи чему ствари које свакодневно користи могу још служити. Замишљајући, дете лакше учи и како би се нека проблемска ситуација могла решити па се тако смањује и ниво стреса коју доживљава када се нађе у некој сличној ситуацији.
• Емоционално-социјалан развој. Уживљавање у различите улоге помаже деци да схвате како је бити неко други. Тиме се код деце развијају емпатија, пријатељство, алтруизам и друге пожељне особине. Понекад се у стварном свету деца сусрећу с различитим ситуацијама које не схватају. Маштање тада служи за проигравање проживљених ситуација како би је дете разумело, суочило се с емоцијама које се тада јављају. Деца при маштању имају потпуну контролу над ситуацијом, могу с актерима учинити шта желе, могу се осећати боље, што у њима буди осећај сигурности. Они постају господари својих осјећаја. Тако нпр. ако се дете боји чудовишта, може измислити причу како лови чудовиште и претвара га у нешто смешно. Зато се маштање често користи у терапији с несигурном децом, злостављаном, повученом, агресивном и др.
• Говорни развој. Маштање је врло сликовито и тиме је погодно за развијање дечјег речника. Када се деца замоле да испричају како им је било у вртићу, описи ће бити сиромашни и кратки. Но, када их се пита о некој њиховој маштовитој игри, имати ће што испричати. На овакав начин деца могу причати о ономе што виде у машти, осете, чују, миришу, желе.
Маштање се може јавити кроз више активности. Најчешће су то игре претварања у којима деца замишљају да су неке друге особе и у којима неживим објектима дају људске карактеристике. Но, маштање се може изразити кроз вођено замишљање, цртање, моделирање, причање прича и сл. Помоћу игра маштања и замишљања с дететом се може забавити, али такође и открити што се с њиме догађа, каква је његова унутрашња реалност, што се догађа у његовом животу из његове перспективе. Граница између маштања и стварности код деце је пуна преклапања. Понекад је дечја игра стварни продукт само маште, но најчешће дете у игру маштања уноси стварне елементе из његовог живота. Тако можемо видети да дете у својој игри глуми медведа који само спава зимски сан и каже да је: „Баш као мој тата“. Или девојчица која глуми лептирицу која лети од цвета до цвета и свима улепшава дан као и њена мајка. Деца кроз машту приказују како доживљавају поједине људе, ситуације, у каквим су односима с киме, како се његови ближњи односе према њему и сл. Када је дете оптерећено неким догађајем, оно ће непрестано „глумити“ ту ситуацију како би надвладало њоме. Као пример сусрећемо децу која су добила малу бебу у породици и која тада почињу маштати да су и они бебе, играју се маме, тате и бебе па се чак почињу тако и понашати у стварном животу.
Како подстакнути машту код детета
1. "Кобајаги" игре
Сетимо се оних старих "као да" игара, које се код деце јављају спонтано.Такве "кобајаги" игре, још се називају и симболичким играма, јер се у њима "нешто" користи уместо "нечег" другог. У таквој игри, подједнако "реалистичан" телефон може бити и пластична играчка телефон, и кашика, и папир. Таква игра подстиче развој језика јер су и речи нека врста симбола које лепимо за одређене мисли, осећања..
Ако дете раније „није имало искуства“ са "кобајаги" игром, онда је Ви започните. „Мммм како је укусно ово јело! Хоћеш да ми скуваш неко друго јело?“ Подражавајте то што дете ради, имитирајте и интерпретирајте. Имитирање поткрепљује акцију у том смислу да ће дете вероватно чешће радити оно што доживљава док би други радије имитирали. Подстичите дете да и Вас укључи у игру. „О па ти пијеш чај... могу ли и ја са тобом? Хоћеш ли да ми направиш један?“
Кобајагии игре подстичу развој говора и језика, богаћење речника, даје простор машти, оплемењује искуство детета и подстиче дете да временом у свој сценарио игре укључи и улоге других особа. Различите игре могу подстицати развој грубе и фине моторике у зависности од тога како се и са чим деца играју.
2. Понудите детету различита искуства.
Дете ће често проигравати оно што доживи. Унесите разноврсност у свакодневни живот, оплемените породичне активности, прочитајте и погледајте са дететом различите садржаје.
3. Одаберите маштовите играчке
Савршене играчке које су технички дотеране не могу да запосле дететове стваралачке способности.Одаберите, лопте, коцке, животиње.. и уопште конструктивне играчке које дете може да расклапа, склапа, истражује али поведите рачуна да га не затрпате играчкама, 3 – 4 играчке су сасвим довољне, превише играчака убија машту.
4. Направите са својим дететом играчке
Учите дете томе да играчке можемо да сами направимо. Учите га да размишља у правцу стварања не само нових ситуација за игру већ и елемената, оруђа за игру.Пожељне су играчке које могу да се употребе на различите начине, а такве играчке често не треба куповати већ су у непосредној близини детета: песак, вода, снег, хартија; пластелин, глина, боје, цевчице...
За дечју игру често су довољне пригодне играчке. То су играчке које изненада дете зажели. Чим њима постигне свој циљ оно их одбацује. Ту спадају мехур од сапунице, лађице од хартије, животиње и разне фигуре које се праве од шумских плодова, кућице од кутија. Игре са оваквим играчкама често више обрадују дете него ли нека играчка. Дете гледа како их правимо па учествује и у машти почиње да припрема такве играчке.
За душевни развој детета много већи значај имају играчке које одрасли сами направе него технички савршене играчке
5. Укључите и сензорне активности
Нпр. Приликом прављења ирачака у природи ослушкујте звукове, опазите мирисе и призоре које сусрећете, обратите пажњу вашег детета на доживљаје кроз чуло вида, слуха, мириса, додира и укуса
6. Причајте му о вашим маштаријама, причајте о чему сте највише маштали када сте били дете.
7. Допустите детету да има свој креативан кутак који ће бити богат различитим предметима (посуде..) , додацима (капе, шалови, новчаници, накит, …), материјалима који ће детету омогућити отварање различитих идеја за прерушавање и уживљавање у улоге као и различит материјал из којег може свашта настати (папири, бојице, фломастери, колаж, шкарице, картони, кутијице, перле…)
Подстакнути машту, глуму лакше је уз једноставна помагала. Могу вам послужити свакодневни предмети, посуде.. Помоћу ових предмета кутија постаје болница тј предмет се преображава у нешто друго тј помоћу њих настају Кобајаги игре.
8.Толеришите неред!
Занемарите неред када је дете у игри. Сталним постављањем услова дете ћете само ограничити и оптеретити у игри. Поставите правило прије почетка игре да све поспреми када је игра готова.
9. Подстакните игре Шта би било кад би - кад бих било..
Нека измишља како би могли изгледати неки измишљени предмети, како би било кад би људи ходали на рукама, када би се о нама бринули кућни љубимци, и др.
Пр.1. Шта би било кад би било ?
Ова игра може да се игра са децом старијом од четири године:
Шта би било кад бих ја био мали, а ти велики?
Шта би било када би облаци висили као балони на канапу?
ПР.2 Кад би проговорили..?
У овој игри предметима из окружења се дају живот и особине људи –говор, потребе, жеље
1. Варијанта
Дете у игри може да узме лутку и да одреди у ком је односу са њим – сестра мама тетка.. Оно може да замишља шта би му лутка рекла као њеова сестра, мама... како се она осећа,шта јој треба, шта нема а желела би да дбије, шта воли да ради и сл.
2. Варијанта
Дете у игри са лутком може да замишља да је оно та играчка и говори како се осећа тада.. шта му тада треба, шта би волео да друга деца ураде
Ова игра погодна је за средњу и старију групу
ПР.3 Затим деца маштају кроз прошло и садашње време, користећи своје тело, користи се вођена игра.
ПР. 4. Деци се покаже слика са пејзажом природе. Када опише слику бира предмет са слике који ће оно бити нпр. Дрво.
Тражити од детета да говори као тај предмет..
- Како изгледа?
- Како се осећа?
- Шта ради?
- Да ли воли да буде то?
- Шта би хтело да промени?
ПР. 5.Стварање имена песама, бесмислица
Од деце можете тражити да праве имена градова према неком цвећу, воћу и сасвим различите комбинације
ПР. 6.Проблем ситуације
Једно дете је нацртало цртеж, дошло је друго дете и ишарало га.
Нова лопта се пробушила
Марко је возио бицикл и пао је
Затим питати децу да кажу како су се та деца осећала, како би се они осећали, деца у старијој групи могу да предлажу решења и стратегије којима се превазилази бес
Остало препуштамо вашој машти
ПР.7 Игре настављања реченице
Ви кажете једну реч, а дете понови вашу и дода своју реч и тако редом.
10. Читајте и причајте приче..
Читање сликовница и књига које су пуне занимљивих слика. Приче и занимљиве слике подстицај су деци на развијање властитих идеја, постављање питања..
Наводите децу на препричавање и том приликом обратите пажњу:
Како је дете схватило суштину приче?
Како је репродуковало причуе односно да ли је користило логички след догађаја ?
Шта је од битних детаља дете испустло у причи а шта је додало ново ?
Да ли уочава и изражава узрочно последичне везе?
Да ли уводи актера у причу?
Да ли користи прилоге за место?
Какав је говор тела?
11. Измишљајте крај приче коју знате, заједно с дететом измислите причу о вашој породици и сл.
Дете није никада премало за сликовнице и књиге. Не дати му књигу док не научи читати исто је што и не причати му док не научи говорити. - Пенелопе Леацх
Измишљајте приче у којима је ваше дете главни лик или неко друго са којим се оно може иденфиковати
12. Глумите
Пустите дете даводи игру и подржите сваку почетну мотивацију за скеч тј драматизовање неке приче
Кроз глуму деца имају начине истраживати решења, узроке, последице, емоције, разумевање другога..
13. Слободне игре у којима време није стриктно испланирано
14. Приближите деци оно што сте учили тако што ћете тражити од њих да то препознају у природи и сл.
15. И сами будите креативни, довијајте се на различите начине, у свакој ситуацији покушајте да машту стављате испред стереотипа. Нпр. ставите мало воде у шаку и тако их непосредно укључите у учење с обзиром да сте претходно нпр имали активност ВОДА.. Деци ће на тај начин само учење да буде занимљивије јер је повезано са стварношћу а не сувопарно и раздвојено..Дајте машти на вољу а не само да понављате устаљене фразе "Немој, пази, испрскаћеш се, пашћеш"..
16. Активно слушајте своје дете – правилно питајте!
Како се остварује активно слушање ?
-Немешањем
-Невербалним порукама
-Вербалном подршком
а) Подршка немешањем
Родитељ је у интеракцији са дететом али не прекида његову активност, активно прати ста дете ради и тиме му шаље поруке подршке и прихватања...
б) Невербалне поруке подршке
Све оне покрете које дете разуме као подршку а нису исказане речима него покретом и другим радњама...
в) Активно слушање кроз вербалну подршку
У комуникацији са децом родитељ подржава дете у исказивању осећања и мисли.
ПР. АКТИВНОГ СЛУШАЊА
ДЕТЕ : Немам с ким да се играм . Немања је отишао на летовање с породицом . Не знам шта овде да радим.
РОДИТЕЉ : Недостаје ти Немања за игру и питаш се чиме би могао да се забавиш .
ДЕТЕ : Да . Волео бих да смислим нешто
"Деца "бирају" да слушају на основу тога колико смо ми "бирали" да их слушамо." - Бонние Харрис
ПР. ПРАВИЛНО ПИТАЊЕ
Нпр.Што је тако лепа лопта?
Што је то тако лепе боје? Правилније
17.Не спутавајте дечја питања
Спутавањем дечјих питања гушите њихову машту, зато се трудите да се и сами информишете о различитим дечјим питањима, да пронађете различите одговоре како би подстакли њихову машту
Извори:
Припремила:
МАЛА ШКОЛА
No comments:
Post a Comment