Saturday, August 30, 2014

УЛОГА ИГРЕ У РАЗВОЈУ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

Игра има значајну улогу у развоју и учењу предшколског детета. Деца се играју из задовљства али за њих, она није само забава већ активност којом задовољавају своје основне потребе. Игра најпотпуније обезбеђује јединство физичког, интелектуалног и 
социо-емоционалног развоја детета. Дете кроз игру упознаје свет одраслих и на различите начине га доживљава. Због специфичне структуре менталних функција у детињству, игра детета је неспецијализована активност, активност у којој се изражава целовита личност детета.
У васпитно образовном погледу највећа вредност игре огледа се у томе што је у стању да привуче и одржи дечју пажњу на одређеним садржајима, мотивише их да активно учествују у одређеним ситуацијама.

Светомир Бојанин и други о дечјој игри


Оставите дете његовим невиним играма, јер се он тако забавља са својим Анђелом Чуваром. Играј се, играј, моје дете, нека те Господ чува." (Св. Серафим Саровски)
Свака лепа мисао која детету пада на памет касније снажи и оплемењује његов карактер. Наша тела упркос нашим жељама старе, али зашто да наше душе не остану заувек младе? Просто је злочин гушити дечију радост и приморавати децу да буду мрачна и важна. Врло брзо ће на њихова плећа пасти животни проблеми.

Friday, August 29, 2014

Развој моралности код деце кроз игру

Moralni razvoj dece
Сам израз морал потиче од латинске речи тогез, што значи понашање, обичај, уобичајени поступци. Под моралом подразумевамо систем правила и норми понашања у једној друштвеној заједници. Моралност људи представља највиши домет њиховог развоја. То је један од најсложенијих развоја који се протеже током целог живота. Многобројне студије развоја појмова и типова понашања показале су да се дете не рађа са готовим моралним вредностима, односно оно није ни морално ни неморално. Новорођено дете је аморално у том смислу што његово понашање није подложно никаквим моралним стандардима.

За морални развој детета од великог је значаја однос родитељ дете, односно колико родитељи помажу да оно просуђује о добром и лошем понашању. Ако је социјално понашање детета праћено задовољством, онда ће се оно понављати и с временом претворити у навику. Утицај родитеља и осталих чланова породице на дечји морални развој је најпресуднији фактор. Породица је модел за понашање детета, који дете опонаша.

Деци треба и вртић и школа

Васпитање детета започиње у породици, потом се допуњује у вртићу и  даље наставља у школи. Вртић је једна важна карика која утиче на бољи развој детета, његова улога је велика јер је то прва степеница на њиховом путу одрастања, и представља допуну породичном васпитању.

У најранијем  узрасту постављају се темељи  дечјем психичком, моралном и естетском развоју, формирају се основне црте карактера.Садржаји и облици рада и учења у вртићу су комплексни. Деца уче о оном са чиме се непосредно сусрећу у својој околини и то путем игре и разних активности у оквиру којих само учење није посебно издвојено.

ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ ДЕТЕТА

Постављањем граница олакшавамо живот детету и себи самима !
Сигурно сте се затекли да сте викали на своје дете и изговарали: ‘Четири пута сам те упозоравала, а сада вичем јер ме ниси чуо кад сам лепо молила… Колико пута треба лепо замолити пре него пређемо на кажњавање? Неки родитељи избјегавају казне бојећи се да ће то оставити последице на њихово дете. Заправо је одговор посве другачији.
Ево неколико разлога који говоре у прилог томе:

Држање за реч :

Дете ће научити да је важно држати се речи коју им дамо. Ако за неко понашање кажемо да није у реду, а послије га толеришемо, рушимо свој ауторитет у дететовим очима, а оно прима поруку – сасвим је у реду не предузимати ништа кад се неко понаша како не треба.

Немојте уверавати дете да ће му у школи бити одлично

Немојте уверавати дете да ће му у школи бити одлично и да ће одмах наћи нове и добре пријатеље, јер ако не буде тако, деца се одмах на почетку могу осећати неуспешно.Пре поласка у школу важно је упознати децу с њиховим новим почетком, што школа је и што се тамо догађа. Поред уобичајених разговора око књига, пернице, торбе, одеће и сличних ствари, важно је деци рећи и сљедеће:Учитељица ће очекивати да деца седе по 45 минута колико траје школаски час. Разговарајте с дететом како му се то чини.У разреду је одређен број деце, учитељица је једна. Понекад ће дете моћи изразити своје мишљење, понекад не. У породици деца често добију пуну пажњу и чланови породице га могу у потпуности саслушати. У школи често није тако. Разговарајте о томе како се дете носи с тим.

Погледајте шта учитељи користе на почетку 1. разреда али и васпитачи у предшколском









Погледајте шта учитељи користе на почетку 1.разреда. Исто могу радити и родитељи код куће и тако олакшали прве дане и својој деци и учитељима али исто тако ово углавном раде и васпитачи у предшколском, то је у ствари почетна припрема за читање.

а) Гласовна анализа
Дете чује гласове око себе, скуп свих гласова је реч, реч нам је потребна за споразумевање. Гласовна анализа је растављање речи на гласове. Ако бисмо говорили из свог учитељског угла, увек у разреду имамо барем троје деце који НЕ чују те гласове, зато је потребно пре школе развити ту способност.
Ово су неке од могућих игри /сценарија како развијати дечју концентрацију и способност да чују гласове (од лакшег према тежем):

Игре којима дете можете припремити за полазак у вртић


Вежбајте раздвајање, нека дете зна да ако вас нема, да ћете се и вратити, а пре одласка у вртић, добро је подстицати и осамостаљивање детета, саветује психолог Инес Кнежевић

vrtic
Први одлазак у вртић велика је промена у вашем и животу вашег детета. Вртић је окружење у којем ће дете развијати социјализацију и комуникацијске вештине, зато не морате бринути о томе што све зна радити, на пример, препознаје ли слова и бројеве. Но, одлазак у ново окружење и упознавање нових лица код многе деце буди осећаје попут страха и негодовања.
Чудесан лек против туге и страха које многа деца осећају код доласка у јаслице или вртић не постоји, али много се тога може учинити да се тај прелаз од куће до јаслица детету учини мање стресним.
Раздвајање и упознавање нових људи
Што можете да учините? “Скривајте пред дететом предмете и то тако да их лако може наћи (играјте се ку-ку игре). Мало дете не може задржати вашу слику у памћењу. Кад вас не види, то је за њега једнако као да не постојите. Овакве игре помажу вашем детету да схвати да ћете се и ви, кад одете, опет појавити”, савјетује психолог и додаје да је добро навикавати дете на одласке и доласке, растанке и поновне сусрете.

Припрема за школу из угла дечјег психолога

Захваљујући сарадњи са психологом Весни Јањевић-Поповић можемо се боље упознати са њеним ауторским текстом који се може прочитати и на сајту ОШ ,,20. октобар''.

НЕКА ПИТАЊА ПРИПРЕМЕ ЗА ШКОЛУ
Припрема детета и припрема родитеља:
      Ако драстично осликамо савременог будућег првака: видећемо дете које може да прати садржаје ако су распоређени по принципима музичког спота или рекламе.
      Највећи проблеми су у смањеној пажњи, концентрацији, не развијеној култури слушања других. Слаба је контрола сопственог понашања и одлагања својих потреба, најчешће, слабе способности вербалног разрешавања конфликата. Провођење слободног времена више усамљенички, испред телевизора и компјутера, мало у комуникацији са другом децом и одраслима. Знања о свету и окружењу су случајна, спонтана и неповезана.
Шта знамо о детету ?
Како мoжемо да одговоримо на следећа питања?
Како се понаша дете у групи, вртићу, дворишту, испред зграде у играма са вршњацима?

Са чиме се дете суочава у процесу адаптације на дечји вртић/јасле?


Дете се суочава са различитим емоцијама и конфликтима унутар себе као и у друштву, између осталог:
мора да се навикне на одвојеност од породице
осећа се небезбедно и уплашено јер је у ситуацији напуштања сигурне физичке и социјалне средине и уласка у нову физичку и социјалну средину у којој не зна шта га очекује,у којој је све за њега ново и непознато
мењање статуса - у породици је све подређено њему а у вртићу/јаслама мора да се уклопи у друштво, као јединка у мноштву сличних
преблемима социјализацијe - мора да научи да сарађује и живи са другом децом, решава конфликте и сналази се
преплављује га страх од напуштања и одвајања
Какве реакције детета треба очекивати у процесу адаптације:
узнемиреност,
плач,
разни протести,
одбиjање хране,
одбијање спавања или поремећен сан,
пробавне сметње,
агресивно понашање премa себи или према другима,
повлачење у себе,
регресија (сисање прста, мокрење у кревет...),
претерано везивање за присутну одраслу особу.
Примарни задатак процеса адаптације за васпитача:
Успостављање позитивне комуникације и присне социо-емоционалне везе са дететом.

Wednesday, August 27, 2014

ПОЛАЗАК У ШКОЛУ


Аутор: Сања Хусњак
Полазак у основну школу први је сусрет детета с јасним и недвосмисленим захтевима друштва о томе шта мора научити и постићи.
Успешно укључивање у школу снажно утиче на развијање позитивног става према учењу, важности школовања, као и слике о себи. Дете треба поднети дуже одвајање од родитеља. Игра и дружење са вршњацима и одраслим особама тиком предшколског раздобља одлична су припрема. Од детета се такође  очекује дужа усредсређеност на школско учење. Добра припрема јесте укључивање у кућне обвезе, суделовање у играма уз поштовање правила, давање важности учењу, захтевање да доврши започето и не одустаје ако му одмах не полази за руком.

Поласком у школу деца улазе у средину у којој ће у кругу вршњака и у оквирима које дефинише друштво развијати, проверавати и показивати различите своје способности и особине. Самостално ће се сналазити у бројним ситуацијама у којима су им до сада помагали родитељи.
Већ код првог уласка у школу, можемо приметити врло различита понашања деце: нека улазе насмејана, радосна, нека изгледају радознало, пуна очекивања, нека су збуњена, нека изгледају равнодушно. Код неке деце опажамо и страх и одбојност, има ту и суза –  понеко дете се грчевито држи родитеља и одбија ући у школу.

Tuesday, August 26, 2014

ПРВИ ДАНИ У ВРТИЋУ

Септембар је већ на прагу,  годишњи одмори су прошли и дошло је време да ваше дете коначно крене у вртић.  
Током лета сте са дететом разговарали о томе да је тамо лепо, има много играчака, много веселих другара, а васпитачице су дивне, насмејане и распеване. Имате утисак да ваше дете са нестрпљењем ишчекује тај дан. Скоро да сте сигурни да ће адаптација на вртић проћи неопажено. Па недавно је без проблема целу недељу провео код баке и деке на селу.
Бака и дека су ипак познате особе.
Предајете насмејаној васпитачици своје дете, али оно почиње да плаче и грчевито вас стеже за руку. Ову ситуацију нисте очекивали и потпуно сте неспремни. Обузима вас све већа туга, осећате се беспомоћно док улажете надљудски напор да умирите своје неутешно чедо. Почињете да се колебате да ли да одустанете од свега и покушате поново следеће године. Сматрате да је бака-сервис за ваше дете ипак много боље решење.
Полазак у вртић је велика промена како за дете, тако и за његову породицу. Оно се први пут налази у потпуно непознатом простору, са непознатим одраслим особама (васпитачицама и другим особљем вртића) и групом непознате деце. У оваквом окружењу, немогуће је очекивати да ће се дете осећати сигурно и безбедно. Зато је важно да родитељи схвате да је плач уобичајена реакција детета на новонасталу ситуацију. Што пре родитељ прихвати ову чињеницу, пре ће моћи да помогне детету да процес адаптације на вртић прође што брже и безболније.

Монтесори метод: Како да одгајите самостално дете

                                                                          Постоје мајке и очеви који силно размазе своју децу, желе да им удовоље у свему, онолико колико могу, испуњавају синовима и ћеркама сваку жељу, желе да им живот учине срећнијим, испуњенијим и лакшим. Многи од њих искусили су као деца потешкоће и муке, недостајали су им љубав, сигурност, разумевање и ослонац и сада имају само једну жељу: да њиховој деци буде боље. Међутим, постоје и они родитељи који су у свом детињству били превише збринути, заштићени и размажени, па су и од своје деце направили беспомоћне и неспособне људе.

Sunday, August 24, 2014

САМОВРЕДНОВАЊЕ ПОСТИГНУЋА (Кључ тест) - ЗА ВАСПИТАЧЕ


Упутство: Молимо вас да пажљиво одговорите на питања. Након
попуњеног теста поново се вратите на читање текста од и проверите да
ли сте добро одговорили на питање у тесту. Ако нисте поновите те
делове садржаја.
1. Из које педагошке дисциплине се издваја општа методика васпитног
рада у вртићу?
Методика васпитног рада се издваја из предшколске педагогије.
2. Чиме се бави општа методика као пракса и теорија васпитања
(својеврсна предшколска дидактика).
Она се бави тумачењем и применом теоријских поставки предшколске
педагогије у практиичном васпитном раду са децом у вртићу.
3. Наведите укратко садржај бављења опште методике васпитног рада:
Она се бави разрадом система општијих препорука, захтева, упутстава,
описа поступака и других ослонаца и оријентира за ваљано
програмирање, планирање, праћење и вредновање васпитно-
образовног рада.
4. Шта чини структуру програмске основе васпитно-образовног рада.
1) Физички развој;
2) социоемоционални и духовни развој;
3) когнитивни развој;
4) Развој комуникације и стваралаштва.
5. Шта чини формативни аспект развоја деце?
Изграђивање особина личности, става и развој способности и вештина.
6. Шта чини информативни аспект развоја деце?
Стицање искустава и знања.
7. Које циљеве треба остварити у оквиру појединих структуралних
програмских делова (компоненти) васпитно-образовног рада са децом?
а Физички развој,
развој моторике, чула, здравља и хигијене.
б Социоемоционалног и духовног развоја:
однос према себи, другима, према околини и развој осећања
в Когнитивни развој.
Упознавање материјалног живота света, логичко-математичких
структура, простора, времена и практично коришћење
сазнатог у животу и раду
8. Којим активностима треба остваривати предвиђене садржаје и
циљеве предшколског васпитања појединих програмских
структуралних делова програма?
а Физички развој:
телесне, перцептивне и здравствено-хигијенске активности;
б Социо-емоционални и духовни развој.
Друштвене, афективне и еколошке
в Когнитивни развој.
Откривалачке, логичке, практичне (радне саобраћајне и др.)
г Развој комуникације и стваралаштва:
1) говорне, 2) драмске, 3) ликовне, 4) музичке, 5) плесне
9. Шта чини садржаје стицања искуства у оквиру информативног
аспекта васпитног рада у оквиру назначених програмских
структуралних делова?
a Искуства у оквиру физичког развоја:
Искуства путем кретања, развоју својих телесних функција,
коришћењу чула, медицина и спорт
б Социоемоционални и духовни развој (искуства).
Свет, људи филозофске поставке (однос према себи, према
другима, према животу, околини, етика, морал са правилима
понашања, социјално искуство, еколошка сазнања и др.
в Когнитивни развој (искуства).
Свет науке, научни начин сазнавања и научни садржаји, људски
рад, логичко-математичка сазнања, саобраћај,
самопослуживање, сналажење у животним околностима.
г Развој комуникације и стваралаштва (искуства).
Свет уметности, естетика, комуникациони системи, интуитивна
и метафоричка искуства и сазнања
10. Шта се стиче изучавањем и применом опште методике?
Обезбеђује се заснованост и научна утемељеност поступака и
повезивање педагошких, психолошких и методичких сазнања и њихова
примена у практичном раду.
11. Шта се постиже дефинисањем односа између предшколске
педагогије и опште методике и посебних методика.
Постиже се разликовање научних чињеница од њихове примене у
пракси
12. Шта чини садржај опште методике?
1) Примена општих основа предшколског програма,
2) Организација предшколске установе,
3) Програмирање, планирање и евалуација васпитног рада и
рада васпитача
ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА
1. Шта се подразумева под организацијом?
Планско распоређивање простора, материјала и времена, избор и
структурисање васпитно-образовног процеса, садржаја, односа
активности путем којих се утиче на развој и учење деце: обједињавање
и усклађено функционисање свих елемената система којим се одређује
остваривање васпитно-образовних циљева и задатака у предшколској
установи
2. За коју организацију се може рећи да је добра?
За ону која обезбеђује боље услове за остваривање васпитно-
образовних циљева (простор, материјали, процес, садржаји,
повезаност теорије и праксе)
3. У чему се испољава специифичност учења деце предшколског
узраста од учења на каснијим ступњевима?
Млађа деца уче више кроз своје непосредне искуство у контакту са
околином него у затвореним васпитно-образовним институцијама у
којима проводе неколико часова дневно
4. У чему се испољава специфичност програмских садржаја у вртићу у
односу на садржаје у школи?
Садржаји у вртићу нису значајни сами по себи већ колико подстичу
одређене дечје активности, јер је процес важнији него резултати
научних садржаја.
5. Шта значи захтев да се васпитно-образовни процес не сме затворити
у зидове дечјих вртића?
Вртић ради унутар шире организације свих фактора који утичу на
развој и васпитање (околина, институције)
6. У чему је значај климе, унутрашњег амбијента у вртићу?
Мора се радити унутрашњи амбијент сличан ономе који је у породици
(кутак за игру и др.) у циљу задовољавања потреба и интересовања
деце, да заволе вртић и да у њему желе доћи и остати
7. У чему је смисао да деца треба да учествују у одлучивању и
организацији простора?
Уколико су и сама дала лични допринос и печат организацији они ће
боље водити бригу о његовом изгледу
8. У чему се изражава повезаност организације простора и дисциплина
деце.
Недисциплина је израз лоше организације.
У доброј организацији простора смањује се напетост деце.
5. У чему је смисао захтева за индивидуализацију у организацији рада у
вртићу.
Прилагођавање организације по могућности сваком детету.
6. Шта значи захев да у одабирању садржаја и организацији простора
треба узимати у обзир специфичности средине у којој вртић ради?
Просторије треба да буду испуњене садржајима које деца немају у
средини где живе и у кући (сеоска и градска средина)
УРЕђИВАЊЕ И ОПРЕМАЊЕ ПРОСТОРА СОбЗИРОМ НА
АКТИВНОСТИ ДЕцЕ
1. Од којих норматива треба полазити у набавци опреме и материјала
потребних за активност деце?
Треба полазити од законских прописа и захтева постављених у Општим
основама предшколског програма
2. Према важећим нормативима наведите неколико захтева (норми)
које треба поштовати кад је реч о лоцирању изградњи и опремању
вртића:
a лоцирање.
близу места становања, на здравом земљишту, удаљени од
објеката који на њих могу бацити сенку
б За колико група треба градити?
За шест група
в Захтеви за дечје собе и игралишта.
Да су окренуте према југу и југоистоку, снабдевене здравом
водом, прикључак за струју, одвод отпадних вода, добра
вентилација, да су простране, светле, проветрене
г Просторије за васпитаче.
Кабинет са стручном литературом, просторије за стручну службу,
просторије за састанке, пратеће просторије за администрацију.
д Предворје дечијег вртића.
Довољно простране за пријем деце и родитеља, лепо уређене.
е Гардероба.
Довољно места за сваку групу, свако дете има своју преграду са
кукама,
ж Групна соба намењена за васпитно-образовни рад и одмор.
Што већа просторија и да се може пригодити разним наменама,
делимично издвојеним просторима, опремљена савременим
средствима и слично.
з Санитарне просторије.
Део за негу и хигијену са умиваоницима, клозетске шоље
прилагођене деци.
и Вишенаменске просторије предвиђене за:
разне перцептивно-моторне, здравствено-хигијенске, откривачке
и друштвене активности, драмску, музичку, ритмичке игре,
фискултурне вежбе, приредбе, прославе, опремљене клавиром,
струњачама, мостови са лествицама и др.
Ј Просторије за превентивно-здравствену заштиту.
Рад здравствене службе (лекар, медицинска сестра, стоматолог).
к Радионица.
Израда играчака, дидактичких материјала и слично.
УРЕђИВАЊЕ ЕНТЕРИЈЕРА
1. Који су основни захтеви за избор намештаја?
Да је примерен потребама психофизичког раста и развоја деце, да
спречава повређивања, једноставан, издржљив и лак, у боји природног
дрвета, ако је обојен да буде без јаког интензитета и контраста,
погодан за одржавање хигијене.
2. Како треба уредити вртић имајући у виду интересовања деце и
циљеве естетског васпитања деце?
Аранжирано цвеће, постери, слике, продукти дечје руке, слике
животиња, превозна средства.
3. Ко треба да буде укључен у уређивање ентеријера вртића?
Деца, њихови родитељи
4. У циљу посматрања живих бића и разумевања природе у објекту
треба да постоји (набројте средства опреме):
акваријум, тераријум, саксије са биљкама.
5. Коју опрему треба да имају васпитачи да би ефикасније обављали
своју васпитачку функцију?
Музички инструмент, аудиовизуелне уређаје, материјале за
илустрацију прича, друге материјале
6. Које захтеве треба да испуне материјали који се користе у раду са
децом?
1) да су чврсти,
2) привлачни,
3) хигијенски безопасни,
4) богати по могућностима,
5) усклађени са дечијим потребама,
6) да упућују и мотивишу ученике својим особинама на физичке,
социоемоционалне, когнитивне, комуникационо-стваралачке
активности
РАцИОНАлНА ОРГАНИЗАцИЈА ПРОСТОРА
И ОПРЕМЕ ЗА СВАКИ КУТАК
1. Наведите називе кутака простора, опреме и материјала у циљу
ефикасније организације рада у вртићу:
1) Кутак за игру маште или игру улога,
2) Кутак друштвених игара и дидактичких материјала,
3) Стваралачки кутак,
4) Градитељски кутак,
5) Истраживачки кутак,
6) Кутак библиотеке.
2. За игру маште или игру улога деци је потребно обезбедити следеће
материјале:
1) разни комади одеће,
2) капе, маске, перике, мараме, шалови
3. За анимирање разних ликова деци је потребно обезбедити:
лутке са покретним екстремитетима, играчке, ликове животиња,
саобраћајне и механичке играчке.
4. У кутку за игру маште и игре улога се уређују следећи посебни кутци:
кутак домаћинства, кутак лекара, кутак продавнице, кутак поште,
кутак мајстора
5. Шта треба да понуди кутак друштвеног и дидактичког материјала за
активност деце?
Дидактичке материјале за друштвене, активне и друге активности.
6. Шта чини садржај кутка друштвених игара и дидактичких
материјала?
1) разне игре са готовим правилима која се играју за столом
(домине, парне слике и др.),
2) прибори за самостално откривање логичко-математичких
законитости (логички блокови, мала математика, геометрија и др.).
7. Шта чини садржај стваралачког кутка?
Чине следећи материјали: сликарски сталци, пластичне табле за
моделовање, боје, четкице, разне врсте прибора за цртање,
инструментариј за музичко и др.
8. Шта чини садржај градитељског кутка?
Разни констурктори, грађевински материјал
9. Шта се обезбеђује уређивањем истраживачког кутка?
Стварају се услови за откривачке и перцептивне активности
10. Шта чини садржај истраживачког кутка?
Справе, апарати (лупа, компас, часовник и др.)
УРЕђИВАЊЕ ЕКСТЕРИЈЕРА
1. Која је основна функција екстеријера дечијег вртића?
Обезбеђење погодних услова за нормалан раст и развој предшколске
деце
2. У чему је значај екстеријера вртића. Набројите неколико примера:
коришћење сунца и ваздуха, обављање сложенијих вежби, кретање,
пењање, хватање, стицање вештина, коришћење оруђа и др.
3. Које је савременије гледање на улогу игралишта у вртићу?
Није само простор за телесне активности већ и терен који представља
изазов за дечија чула и умне снаге на коме ће деца моћи да изграђују
перцептивне и умне способности
4. Укупни отворени простор се дели на шест мањих простора.
Објасните садржаје активности на овим простирима и то:
a Простор на коме се налазе терени за: покретне игре, ритмичке
вежбе, трчање, скакање, игре лоптом и др.
б Простор са справама који садржи: справе, љуљашке, справе за
пењање и др.
в Градилишта са прибором, материјалима и уређајима за:
консрукторске игре, игре маште и др.
г брчкалиште и прскалиште служи за: разне телесне и здравствене
активности и игре у води
д Кутак живе природе намењен за: разне откривачке и радне
активности а састоји се из баште у којој се гаји цвеће и поврће и
ЗОО кутка где се чувају одабране животиње.
е Парк, који се састоји из: прстоора са травом и ниским растињем

РЕЖИМ РАДА У ПРЕДШКОлСКОЈ УСТАНОВИ
(ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕД РАДА)
1. Шта се одређује временским распоредом радног дана?
Одређује се ритам одвијања васпитно-образовних активности
2. О чему се мора водити рачуна приликом усклађивања ритма радног
дана?
О правилном смењивању разних врста активности у просторијама за
боравак и на отвореном простору
3. О чему се мора водити посебна брига приликом утврђивања
временског распореда одвијања активности у току дана?
О потребама и интересовањима деце
4. Шта чини елементе режима радног дана?
1. чине самосталне активности по дечијем избору,
2. усмерене активности,
3. комбиноване активности у просторијама за боравак или на
отвореном простору,
4. јутарње телесне вежбе и рекреативне паузе,
5. актив¬ности за задовољење физиолошких и хигијенских потреба,
6. оброци,
7. спавање
5. Када треба организовати самосталне активности?
На почетку дана.
6. Које су најпогодније социолошке формације за извођење
самосталног рада?
У малим групама или индивидуално.
7. Која је улога васпитача у организовању самосталних активности.
Улога васпитача је индиректна, преко материјала или учешћем у игри
као партнер.
8. Како се обављају усмерене активности?
Обављају се у једном дужем или у два краћа временска периода
9. Шта чини садржај усмерених активности?
Слушање прича, гледање филмова, представе луткарског позоришта,
певала и посела, играње друштвених игара са правилима, игроликих
активности.
10. Шта су комбиноване активности?
Састоје се од самосталних активности по избору и усмерених, групних
и индивидуалних активности
11. Са којим активностима су уско повезане комбиноване асктивности?
Са хигијенско-здрвственим активностима
12. Како је најпожељније у току дана организовати усмерене
активности?
У два блока по 35-40 минута за старију децу
13. За коју децу се организује јутарње телесно вежбање?
За децу укључену у продужени или целодневни боравак
14. Која је улога рекреативне паузе и зашто се она организује?
Организује се да би се деца освежила после мирних седећих
активности
15. Шта значи да утврђени режим радног дана треба схватити на
еластичан а не на крут начин?
Треба полазити од потреба и интересовања деце и њима прилагодити и
одређени режим рада.
СПЕЦИФИЧНОСТИ РАДА У МЕШОВИТИМ ВАСПИТНИМ ГРУПАМА
1. Шта треба имати у виду приликом структурисања васпитних „чистих“
група?
Могуће је у већем степену уједначити децу, јер су деца из тог узраста
слична
2. У чему је смисао тврђења да се пренаглашава сложеност рада у
мешовитим групама?
Индивидуализација рада са децом не утиче да ли су групе „чисте“ или
мешовите
3. У чему је преднсот мешовитих група?
Предност се изражава у савременој концепцији васпитања у коме се
задаци активности не деле на „чисте“ и мешовите групе већ на развојне
задатке од лакших ка тежим.
http://zelenaucionica.com