Ваша одбојност према улегнућима и рупама на улицама је обрнуто пропорционална дететовом одушевљењу, посебно након што падне киша. Зато ћемо вам помоћи да заволите барице и препустите се забавном прскању. Прво што треба да знате – оне нису непријатељи због којих морате да смишљате начин како да одвучете дете од њих, или како да после уживања у њима оперете дететову одећу. Ако му обујете гумене чизмице и обучете топлију, такозвану дери-пери одећу, све ће бити много лакше.
Зашто су игре у барицама корисне?
Укратко, игре са водом подстичу развој маште, самосталност, повећавају самоувереност, а могу чак да имају и терапеутски ефекат. Ако сте правилно заштитили дете што се тиче обуће и одеће (гумене чизмице, кабаница…), нема опасности за његово здравље. Наравно, треба да се поставе одређена ограничења: на пример, објасните детету да не прска другу децу и пролазнике. Али, генерално, баре су деци занимљиве, па не би требало да им бранимо да им се приближавају. Ионако знате да, чим малишану нешто посебно забрањујете, то му постаје још привлачније. Тада ће да искористи први тренутак ваше непажње и потпуно се испрља у бари, и то „под својим условима“. Али, ако се под вашим надзором мирно игра у води, избећи ће непријатне последице као што су мокре ноге, неће улазити на места која су дубока, учиће да буде опрезан. Избегавајући такву врсту игре, све то не може да научи.
Шта дете учи из барица?
● Барица пружа могућност да се нешто измисли, сагради или истражи, што подстиче развој маште и интелекта.
● Игра са водом може помоћи детету да се реши неких својих фрустрација, може да има психотерапеутску улогу (скакање по барици и прскање или лупкање гранчицом по води).
● Барице су „несвакидашња“ појава, а тиме и права мала пустоловина, а деца једва чекају да у тако нешто „ускоче“.
● За разлику од осталих играчака код куће, клинци са водом могу свашта да раде, а то им је важно за развој. Напокон, дете има нешто без превише ограничења и страха да ће то да поцепа или покида.
● Барице су задужене да уобичајене шетње у природи учине забавнијим и маштовитијим, а то свакако годи малишанима.
● Барица је едукативна: кроз њу може да се протрчи, да се обиђе без дотицања воде, да се прескаче ако није превелика. То може да се упореди са ужитком пењања по дрвећу: изазов = узбуђење. А успут се вежбају и разне физичке вештине и спретност.
● У барици може свашта да се пронађе – на пример, каменчић или гранчица. Право је умеће извадити их помоћу неке друге гранчице која се нађе у близини, или грабуљицом за песак. Одраслима то може да се чини досадно, али је деци занимљиво – скоро као вађење шкољке из морске дубине.
● По води може нешто да „плови“: листићи разних врста, бродић од папира… Може и да се проучава смер у којем ће бродић да плови, хоће ли да потоне ако се накваси, може ли да носи још који каменчић… а може и да се усмерава обичним дувањем и организује трка. Дете ће већ да смисли одличну тактику!
Барица и песак = идеална комбинација
У комбинацији са песком, вода добија нове могућности. Ако је барица настала у паркићу, близу базена са песком – ух, која радост… креће градња кула, путељака, колача свих врста… А када то деци досади, једноставно све може да се прегази, сравни са земљом, сруши – што је за њих право уживање. Што би деца рекла: „Напокон нешто што може да се уништи а да мама не виче на тебе, или те не упозорава да пазиш како се тиме играш“. Нико не воли да буде стално контролисан. Деци треба нешто што могу и да униште, покваре, сруше… како би видела последице тог чина. То је природна потреба деце, инстинкт који нема смисла покушавати да се заузда. Само треба наћи најбољи начин да се искаже. А барице су душу дале за то!
Текст: Иванчица Тараде
Извор: Yумама
No comments:
Post a Comment