У процесу учења код деце млађег узраста, јако је важно ангажовати их физички, кроз покрет. Деца природно имају потребу да се крећу и информације не процесују као одрасли, аналитички, већ целим својим бићем. За развој когнитивних вештина код деце, посебно је важан рад са прстима. У јагодицама прстију се налази велики број нервних завршетака који су директно повезани са центром за памћење у мозгу. Тапшање, пуцкетање прстима, игре за развој фине моторике су такође активности које пуно доприносе развоју интелектуалних способности детета.
Игре с прстима и певање уз покрете пружају савршене прилике за забаву!
То је само по себи јако вредно. Међутим, то није једина њихова добробит. Игре с прстима и песме уз покрете помажу деци да развију разумевање ритма, како ритма говора, тако и ритма музике. Игре с прстима и певање уз покрете такође могу помоћи у проширивању речника детета те помоћи у језичком развоју.
Учествовање у таквим играма детету дају прилику да се самостално изражава и подстиче дете на реаговање путем коришћења његовог или њеног тела и говора. Ове активности охрабрују децу да вербално учествују у игри те пружају прилику за опуштање (дају оправдану прилику за мигољење и кретање). Играње прстима и певање уз покрете такође помажу детету да научи пратити упутства и повећавају способност концентрисања пажње. Они развијају моћ слушања и уче о низу и редоследу и, коначно, повећавају спретност руку и контролу мишића.
Играјте игре с прстима и певајте уз покрете са својим малишанима, били они мали ситни бебаћи или школарци! Искористите ову савршену прилику за дружење, забаву и смех.
Ми ћемо вам предложити неколико игара с прстима као и неколико песама уз покрете, а ви нам се јавите ако имате и ви неке омиљене које желите подијелити с нама. Играјмо се заједно!
Где је палац
(на мелодију од Братец Мартин)
Где је палац, где је палац? (обе руке иза леђа)
Овде сам. Овде сам. (прво један палац испред, онда други, разговарати...)
Како си ти данас? Хвала, јако добро.
Довиђења. Довиђења. (прво једна рука опет иза леђа, па друга)
Гдје је кажипрст, ...
Где је средњак, ...
Где је прстењак, ...
Где је мали прст, ...
Где су сви, гдје су сви?
Овдје смо. Овдје смо.
Како сте ви данас? Хвала, јако добро.
Ајмо се играти. Ајмо се играти.
Боц, боц иглицама
Боц-боц иглицама (са испруженим кажипрстима боцкајте према напред)
не дирај га ручицама (мичите кажипрст лево-десно као “не-не” покрет)
боде, боде јеж (са испруженим кажипрстима боцкајте према напред)
бит ће суза (трљајте очи као да бришете сузе)
беееееж.... (са рукама чините као да трчите)
Мали ситни паук
Мали ситни паук се пењао уз жљеб. (приљуби палцеве и мигољи прстима уз успињање)
Дошла је киша и спрала га на трем. (раздвоји руке и мигољи прстима уз силазење)
Изашло је сунце и све осушило (рашири руке и споји их у круг изнад главе)
и мали паук кренуо уз жљеб поново. (приљуби палцеве и мигољи прстима уз успињање)
Блистај, блистај звездо мала
Блистај, блистај звездо мала. (мицати прстима обе руке)
Ко си, шта си, радо бих знала. (мицати прстима обе руке)
Високо горе видим те ја. (испружити руке високо изнад главе и наставити мицати са прстима)
Као драгуљ блисташ сва. (спојити палчеве и кажипрсте у “драгуљ”)
Блистај, блистај звјездо мала. (мицати прстима обје руке)
Ко си, шта си, радо бих знала. (мицати прстима обје руке)
Песма аутобуса
Точкови аутобуса се окрећу, (врти руке једну око друге)
се окрећу, се окрећу,
точкоци аутобуса се окрећу, по цели дан.
Брисачи буса иду свиш, свиш, свиш, (мичи руке лево-десно као брисачи)
свиш, свиш, свиш, свиш, свиш, свиш.
Брисачи буса иду свиш, свиш, свиш, по цели дан.
И окрећу се. (врти руке једну око друге)
Труба буса иде биип, биип, биип, (са дланом једне руке лупај по затвореној шаки друге)
биип, биип, биип, биип, биип, биип.
Труба буса иде биип, биип, биип, по цели дан.
И свиш, свиш, свиш. (мичи руке лево-десно као брисачи)
и окрећу се. (врти руке једну око друге)
Возач буса каже: Карте молим, (пружи руку)
карте молим, карте молим!
Возач буса каже: Карте молим! по цели дан.
Тате у бусу блебећу, (спајај палац са осталим прстима)
бла, бла, бла, бла, бла, бла.
Тате у бусу блебећу, по цели дан.
Бебе у бусу вичу УАА, УАА, УАА, (трљај очи)
УАА, УАА, УАА, УАА, УАА, УАА.
Бебе у бусу вичу УАА, УАА, УАА, по цели дан.
Путници у бусу кажу шшш, шшш, шшш, (стави кажипрст на усне)
шшш, шшш, шшш, шшш, шшш, шшш.
Путници у бусу кажу шшш, шшш, шшш, по цели дан.
Клинци на бусу кажу: ТУУУУУУЛУМ!
Ја сам мали чајник
Ја сам мали чајник (упери прстом према себи)
трбух ми је пун (споји руке у круг испред себе)
ово ми је ручка, (десну руку стави на бок)
а ово ми је кљун. (леву руку испружи са стране)
Када се загрејем (трљаш стомак)
и чујеш моју писку (руку на уво као да слушаш)
нагни ме и излиј (нагни се на леву страну)
у шољицу ниску.
Глава, рамена, кољена, стопала
(дотакни сваки део тела о којем певаш)
Глава, рамена, кољена, стопала,
кољена, стопала, кољена, стопала.
Глава, рамена, кољена, стопала,
кољена, прсти, кољена, стопала.
Очи, уши, уста и нос.
"Тип, тап" и "Наша чигра"
Активности које представљамо усмерене су на развој когнитивних способности код деце.
У развоју когнитивних способности веома је важан мануелни рад, а првенствено рад прстима. Наука каже да се на крајевима прстију налазе нервни завршетци који су у директној вези с мозгом и да значајан део мозга служи за контролу рада руку. Спонтани покрети прстима, које чинимо када покушавамо нечега да се сетимо, „пуцкетање прстима", у ствари појачавају активност функција у мозгу и стимулишу га да брже ради и успостави потребне везе међу информацијама. Такође, савремена наука сматра да развој фине моторике стимулативно делује на развој мозга и развој когнитивних способности, а то су основне претпоставке ширења капацитета за учење код деце. Ова сазнања, а и практична искуства, су разлог да настојимо да уведемо покрет у сваки наставни предмет, па и сваки наставни час. У раду са ученицима првог разреда, развој фине моторике омогућиће нам брже овладавање почетним читањем и писањем. Активности са покретима тела драгоцене су у вежбању рачунања, а могу се користити у све четири математичке операције. Осмишљавањем адекватних покрета и занимљивих активности можемо деци омогућити лакше памћење математичких и граматичких садржаја, природних процеса, музичких композиција и осталих наставних садржаја. На овај начин можемо иницирати и оснажити развој емоционалне писмености и интелигенције.
"Тип, тап"
– Игра прстима, у којој при изговарању сваке речи, прсти обе руке додиривањем образују слику, која се мења у ритму у којем се песмица изговара. Учитељ може и сам да осмисли покрете које ће деца са лакоћом моћи да опонашају.
Тип,тап,тип тап, типа, тапа ти, малог зеку весељака у шуми воле сви.
Крц, крц, крц, крц,шта то тако крцка? То је мала веверица нашла брдо лешника.
Бзз, бзз, бзз, бзз, шта то зуји тако? То је пчела радилица што мед прави лако.
Дум, дам, дум, дам, ко то тако иде? То се меда прави важан да га сви баш виде.
"Наша чигра"
– Чак и стихове домаће лектире за први разред, можемо искористити за вежбу прстима, а у исто време и као одличан текст који доприноси развоју моралности код деце.
Наша чигра лепо игра, (Кажипрсти се окрећу један око другог)
Право стоји, јер се боји.
У ње није Божја душа, (Кажипрсти се померају лево-десно)
она само бич наш слуша.
Ал ми деца боље знамо, (Прсти се додирују у паровима)
јер ми бича не требамо. (Обе руке се ставе на груди па на уши)
Реците нам: то је добро, (Руке тапшу)
Реците нам: то је здраво.
Ићићемо увек лепо, (Кораци у месту)
стајаћемо увек право. (Руке су поред тела и стоји се усправно)
Друга могућност је да песму искористимо и за вежбање координације „лево-десно" тако што се свака ритмичка целина (изговарамо тако да их буде по четири и сваком стиху), подржава и прати додиривањем палца са осталим прстима по реду, наизменично левом па десном руком, све до краја. Вежба је репрезентативан пример активности за синхронозацију рада леве и десне хемисфере мозга.
Извори;
http://www.roda.hr/
http://www.deteplus.rs/
No comments:
Post a Comment