Сазнајни развој одвија се кроз три основна стадијума:
а) преоперациони период (2-7 год) - дететова мисао је прикована за оне аспекте ситуације који су најочигледнији, а када говори оно само тврди, а ништа не образлаже. За њега, његово мишљење о некој појави није само једно од могућих мишњења, него верује да је то једно и једино истинито и сматра да сви мисле на исти начин као и оно. Ова особина назива се перцептивни егоцентризам (везаност за сопствену тачку гледишта).Деца нису у стању да решавају проблеме класификације уколико сврставање у класу подразумева више од једног критеријума (нпр. боја и облик). Такође, дете није у стању да врати операцију уназад на почетно стање да би могло да уочи шта се десило. Није у стању да себи представи трансформације.
Пример: ако му нацртате цртеж два штапа - један који стоји усправно а други хоризонтално, а затим и неколико цртежа штапова у разним положајима (од којих само један показује трансформацију штапа из једног у други положај), дете неће знати да изабере прави. Деца у овом узрасту нису у стању да на основу појединачних искустава изводе општа. Зато вам се често чини да деци стално понављате исте ствари, али често је то иста ствар у различитим ситуацијама, а они то нису још увек у стању да повежу.
б) конкретне операције (7-11 год) - овде дете оперише представама (опажајима и акцијама пренетим на унутрашњи план). Операције су реверзибилне и ингерисане у систем акција. Дете је још увек егоцентрично али је далеко способније да оперише представама него апстрактним материјалом. У стању је да ради класификације према више критеријума, али само ако су представљени визуелно, а не вербално.
- По Пијажеу, ово су "операције над операцијама" - мисао може бити предмет анализе.
в)Формалне операције се конституишу у току адолесценције и трајна су одлика одраслог мишљења.
Узрасне границе не треба схватити строго, јер су индивидуалне варијације велике, него је битан редослед стадијума.
Ако неког занима да још нешто научи, можете остатак прочитати из књиге ПСИХИЧКИ РАЗВОЈ У ДЕТИЊСТВУ И МЛАДОСТИ, Нада Кораћ. Има занимљивих делова и о адолесценцији. :)
Проучавајући развој нервног система код детета ,научници су открили велико стимулативно значење функције руке.Што су дечији прстићи активнији ,то се боље остварује говорни,емоционални и интелектуални развој детета.
Шта ту родитељ може да уради?
Када се говори о моторичким вештинама,треба разликовати крупну и фину моторику.Крупна моторика подразумева способност извођења покрета руку,ногу или тела са одређеном контролом.Активности које подстичу развој крупне моторике код деце су разне врсте игара на отвореном,скакање,плесање,игре лоптом,пливање,трчање.
Фина моторика је способност да се праве прецизни ,ситни покрети руком уз задржавање добре координације између прстију и ока.Фина моторика се развија растом-од почетних неспретних покушаја детета да самостално користи кашику,покрети руке временом постају прецизнији,све до момента када дете може да узме оловку и да је контролише.За успешно овладавање процесом писања које дете чека у школи,потребно је најприје развити фину моторику мишића шаке и прстију-графомоторику.Фина моторика је вештина коју дете треба да развија код куће,много прије поласка у школу.Развој графомоторичке способности започиње у узрасту од 1,5 године и траје до поласка у школу.Графомоторика је важна и за развој додатних синапси у мозгу , а самим тим и за развој дјететових потенцијала.Разне свакодневне активности доприносе развоју графомоторике у раном узрасту : хватање,држање и испуштање играчака,самостално храњење,хватање ситних предмета (пинцетни хват),свлачење и облачење одеће и обуће.Додатно се развој графомоторних способности у раном узрасту може стимулисати игром и правилним одабиром играчака.Најбоље вежбе за развијање флексибилности шаке и прстију су :
-држање коцке и премештање из руке у руку,
-повлачење играчке на узици,
-убацивање плочица у празну кутију,
-листање сликовница,
-увлачење пертле у ципеле,
-навијање играчака,
-сакупљање ситних предмета,
-отварање поклопаца на кутији,
- цртање ,бојење, сецкање,
-облачење малих лутки,...
Овакве активности треба да буду дио свакодневне игре малог детета јер доприносе јачању мишића шаке,њене спретности,развијању координације око – рука, развоју опажања и концентрације. Неке од корисних игара су :
-закопчавање и откопчавање дугмади и патената,везивање пертли, везивање чворова од канапа различите дебљине, намотавање и одмотавање конца
-мешање теста , пластелина и глине, прављење различитих фигурица
-савијање папира и сецкање маказама (правити авионе,капе...)
-ређање коцки и слагалица
-кликери и боцкалице
Дете треба да се упозна са што више различитих предмета.Може да учи да плеше,да свира неки инструмент или неки страни језик.Функције руку имају посебно стимулативно значење у развоју говора .Зашто се особа која не може да нађе праву ријеч ,често помаже гестовима или зашто дете ,док пише или црта,плази језик?Показало се да ниво развијености дечјег говора директно зависи од степена формираности финих покрета прстију руке, кад развој покрета прстију одговара узрасту-развој говора је нормалан,али кад развој фине моторике заостаје-заостаје и развој говора.Научници верују да се формирање важних говорних зона у мозгу остварује под утицајем нервних импулса прстију руку.
Чули сте за емоционалну интелигенцију?
Савремени психолози тврде да без ЕQ фактора не вреди ни онај фамозни ИQ. Истраживање ЕQ је хит у свијету ,а тренутно научници покушавају да схвате како се ИQ и ЕQ (општа и емоционална интелигенција) узајамно допуњују .Када је ријеч о елементима успеха у животу,тврде да ИQ чини око 20 % успјеха.Остало зависи од неких других фактора,као што су припадност одређеној класи,срећа,неуролошки процеси у мозгу и,наравно ,ЕQ-емоционална интелигенција.
Самосвест је од кључног значаја за емоционалну интелигенцију.То је способност да будемо срећни због оног што осећамо.Самосвест је најважнија ,јер нам омогућава самоконтролу,која није важна зато да бисмо угушили осећања,већ зато да бисмо спровели оно што хоћемо.
У процесу васпитања и подизања детета,кључни фактор у развоју самосвијести су љубав и њежност.
Безрезервна и безусловна преданост,коју зрео и здрав родитељ поклања дјетету,учиниће много више за развој дјетета него било шта друго.
No comments:
Post a Comment