ИГРАЧКЕ У ФУНКЦИЈИ РАНОГ РАСТА И РАЗВОЈА ДЕТЕТА И ЊЕГОВЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ ЛИЧНОСТИ

Сваки родитељ треба да има активну улогу у развоју свога детета,да прати,да ослушкује,упознаје и игра се с њим –расте с њим.Доказано је да је време до седме године најдинамичније у развоју мозга и да се у том периоду може највише утицати на развој функција мозга(до 4или 5 године преко 50% функција мозга завршава сазревање). Благовремено развијање интелектуалних способности, способности мишљења је један од најважнијих задатака у развоју детета.Веома је значајно да деца рано дођу у ситуацију да посматрају околину, да упоређују предмете, жива бића, појаве, да их анализирају, да уочавају сличности и разлике међу њима, да се баве синтезом и уопштавањем.

Игра је један од најважнијих сегмената развоја детета. Играчке су важан део одрастања јер се кроз игру стичу знања и вештине. Играчка мора да подстиче психофизички развој, машту, креативност, спретност, логичко расуђивање, оријентацију.

• Добра играчка поставља питања, а не даје одговор. Добра играчка мора да буде корак испред развојних могућности детета, да понуди могућности за решавање, учење, анализирање, упоређивање и закључивање, да подржи и убрза развијање интелигенције, маште и креативности, забавна је и креативна, то јест омогућава играње више игара

• Добре играчке постоје, а уопште не морају да буду скупе да би биле интересантне, омиљене. Напротив. Деца предшколског и нижешколског узраста немају развијену свест о материјалној вредности. Осим тога, када купите изразито скупу играчку, вероватно ћете стално опомињати дете да је не разбије и тиме му, несвесно, кварити игру. Нема разлога ни да га претрпавате играчкама – јер, што их има више, теже ће успевати да се концентрише, неће искористити све предности неке “појединачне” играчке, више ће се жалити да му је досадно.

• Свака добра играчка мора још да буде израђена од квалитетног природног материјала, без оштрих ивица и без ситних или металних делова, тј.мора бити сигурна за употребу и безопасна по здравље дјетета.

• Прилагођена је дететовом узрасту.Играчка за млађи узраст неће бити мотивациона за дете, а она намењена старијем узрасту – може деловати обесхрабрујуће ако дете не успе да је савлада у свом узрасту

У првој години, када беба спознаје свет визуелно, додиром и грижењем, играчка мора бити перива, израђена од меког материјала који не сакупља прашину, живописних боја, а ако производи звук, онда он мора бити нежан и умирујући. Ово је период када играчке пружају сигурност и ублажавају страхове па добијају посебан значај током одрастања и најчешће се дете дуго веже за неку од њих.

После првог рођендана, долазе сложеније играчке јер дете хода, истражује свет врло активно, схвата узрочно-посљедичне везе, развија логично мишљење и вербалну комуникацију.Овом узрасту потребне су играчке које се вуку и гурају, шарене слагалице и коцкице, ликови животиња. Играчке у овом узрасту морају подстицати учење, препознавање боја и облика, увиђање релација мање-веће, испод-изнад, стимулисати координацију покрета и психомоторни развој, логично расуђивање, памћење и закључивање. Едукативне играчке и лопте су важне за развој детета у овом узрасту до 5 година, а симболичке игре са луткама које опонашају свијет одраслих су важне за праћење дјетета - као показатељ емоционалног и психичког стања детета.

Од пете године па до поласка у школу, детету треба додати још и играчке и игре које траже акцију и придржавање правила, као што је шах, домине, па и бицикл, обруч, итд.На тај начин деца спознају важност правила, развијају стратегију, способност концентрације и предвиђања,уче како се носити са победом и поразом, успехом и неуспехом.

Родитељ је зато први и најважнији учитељ, прва и најважнија подршка и на њему је највећа одговорност.

*******

После увода који говори о утицају родитеља при избору играчке на своје дете осврнућемо се и на то како се љубав родитеља према детету, рад, игра и учење испреплићу и доводе до унутрашњег раста и развоја детета као и стварања његове јединствене личности.  Љубав родитеља према детету укључује пре свега разумевање његових потреба. Ако препознајемо и уважавамо дететове потребе и излазимо им у сусрет на прави начин, можемо очекивати да ће се дете развити у самосталног, срећног човека који је испунио своје природне потенцијале.

Док је дете мало,свима је очигледно колико оно зависи од одраслих који га окружују,али,није очигледно колико сами одрасли зависе од те исте деце,нарочито када она одрасту.Ова чињеница мора бити база одгоја и рада са децом.Поклонити детету потребну пажњу,пружити му неопходну слободу избора,посматрати и учити његове потребе и обезбедити му менталну храну су основни принципи на којима треба да се базира одгој и подршка развоју дететове јединствене личности.

Одрасли ,па ни родитељи, не могу подучавати децу до шесте године,могу једино пратити њихов развој кроз интелигентну опсервацију ,сваког сата,сваког дана док су она заокупљена својим активностима без краја.Развој детета настаје из активности, а не из интелектуалног поимања.Ово је чињеница коју би одрасли морали узети у обзир када бирају играчке као и чињеницу да оно што дете постигне до шесте године не зависи од доктрине већ од „унутрашње директиве „ која покреће његов дух на изграђивање. Играчка мора стимулативно деловати на дете,понудити му да слободно бира активности којима ће се бавити. Мора бити једноставна и интересантна(да побуди креативност и дечју машту), израђена од природних сировина(које су привлачне за дете) и од сваке по један примерак ( што потпомаже развој стрпљивости код детета).И играчке које комбинују фасцинантност нове технологије са дечјом креативношћу такође могу дати допринос развоју дечје маште и образовању кроз игру.

Игра је интегрални дио живота и стваралаштва детета као и темељ дечијег развоја,његових телесних,интелектуалних и осталих способности.Дете се развија у игри и стиче прве појмове о себи и својој околини.Колико је игра једноставна,толико је и сложена активност детета.У детињству се игра,рад и учење испреплићу.И учење и рад дају ефикасне резултате уколико се проводе активностима и елементима игре.

Деца су по природи знатижељна и заинтересирана и није потребно стимулирати њихову потребу за игром, али су им потребни подстицаји и охрабривања из околине и мноштво различитих играчака како би ту знатижељу задржали.Сврха игре је учење и она је много више него начин провођења времена,забаве и трошења вишка енергије.Код детета је она огледало његова развоја и мерило његове интелигенције. Одабир играчака је веома важан јер оне помажу да дете боље упозна себе и живот околине.Стога права играчка не треба да буде копија стварности и мора оставити простора да дете може да„прерађује“и „дорађује“,да може да чини оно што жели,да може бити тко год жели,да може да ствара ситуације и учи да влада њима.Права играчка има функцију да олакша и убрза раст и развој детета ,да помогне детету да 

::-развије своје пуне потенцијале у креативности и самоизражавању без бриге о резултатима

- развије поверење у интуицију 

-прошири осећај слободе и могућности и подстиче на истраживање сопствених непознатих аспеката без страха

-развије логичко-математичко размишљање,концентрацију и радне навике

-развије психомоторне способности,координацију телесних покрета и фину моторику

-развије интерперсоналну комуникацију, у породици и изван ње

-развије говор и језичке способности

-развије способност слушања 

-развије способност самопослуживања и самопомоћи смањујући стрес

-развије самопоуздање рјешавајући проблем властитом активношћу и истраживањем

-развије креативност и ослободи машту .

Права играчка унапредјује компетенције детета,подстиче његову самосталност ,смањује стрес, омогућава релаксацију и чини да дечија игра уљепшава,димензионира и хуманизира околину детета.