Шта је предшколско васпитање и образовање и зашто је важно?

Свуда у свету се рано детињство обично сматра посебном фазом васпитања и образовања за децу до шест година старости.

У овом узрасту деца су активна и жељна (са)знања. Она имају потребу да разумеју себе и свет који их окружује. Она су природно радознала и воле да истражују, откривају и буду креативна.

Деца осећају чуђење и дивљење и уживају у причама, римама и музици, као и у физичком аспекту игре и физичком осамостаљивању. Деца тада развијају самопоуздање, самопоштовање и самоконтролу и уживају у игри која захтева сарађивање са осталима у групи (са другом децом и одраслима) као и у самосталној игри.

Добро предшколско васпитање и образовање деце раног узраста може и треба да негује овакав развој. Ово су године када се постављају темељи учења и током којих деца развијају добре диспозиције за учење. Деца тада развијају вештине као што је посматрање, доношење одлука, решавање проблема и наравно комуницирање. Место где се одвија предшколско васпитање и образовање треба да буде пријатно, у коме деца уживају у приликама за учење и осећају се безбедно да истражују и раде нове ствари уз подршку одраслих које познају и уз које се осећају сигурно.

Велики број доказа из различитих истраживања иде у прилог аргументу да је добро рано васпитање и образовање значајно за развој деце. Недавним лонгитудалним истраживањем у оквиру пројекта спроведеног у Великој Британији под називом „Делотворно пружање предшколског васпитања и образовања” (Силва ет ал, 2003.) дошло се до закључка да:

предшколско искуство, као ниједно друго, побољшава развој детета;

је квалитет уопштено био виши у установама које су интегрисале негу са васпитањем и образовањем (целовит систем васпитања и образовања деце);

деца из осетљивих група имају велике користи од квалитетног предшколског васпитања и образовања посебно када су у групи деца различитог културног и друштвеног наслеђа;

предшколско васпитање и образовање високог квалитета доприноси бољем интелектуалном и социјалном развоју деце;

у срединама где запослени имају више квалификације, деца више напредују и у срединама где се образовни и социјални развој посматрају као комплементарни и једнако важни, деца боље напредују у свим аспектима развоја.

Постоје значајне разлике између утицаја различитих предшколских средина. Треба истаћи да добит од предшколског васпитања за дете зависи од прилика у конкретном вртићу.

Кључне вредности и начела

Холистички/целовит приступ

Холистички/целовит приступ васпитању и образовању деце полази од схватања да је дете јединствено и целовито биће. Иако у неким програмима постоје поделе на шест широких области које су затим одвојено описане (социјална и емоционална; културна, естетска и стваралачка; физичка средина и језик, писменост и стварање нумеричких конструкција), у доброј пракси оне су интегрисане на начин који обезбеђује да дете конструише знање кроз искуство на доследан, смислен и целовит начин.

Оријентација на дете

У свакој области образовања онај који учи треба да буде у центру. Како би дете стицало важна искуства у раном узрасту, његова индивидуалност, искуство, снаге, права и потребе морају да буду у центру пажње. То значи разумевање детињства/детета и његових или њених интересовања и затим пружање одговарајућих искуства кроз односе који пружају подршку, безбедну средину која у исто време п(р)обуђује радозналост и нуди стимулативне активности. Када васпитач има све ово на уму у припремама за васпитање и образовање деце доћи ће до процеса учења.

У публикацији Шкотске владе „Инсајт 28, Образовање у раном узрасту: перспективе добијене прегледом међународне литературе др Кристина Стивен (Степхен, 2006) коментарише да се у основи свих програма предшколског васпитања и образовања у Европи и Северној Америци и различитих педагошких приступа предшколском васпитању и образовању налазе неке заједничке вредности и начела:

равнотежа између учења које иницира само дете и вођења васпитача;

прилике за децу да направе смислене изборе у оквиру понуђених а ктивности;

прилике за истраживање кроз активно учешће;

смена активности у малим групама, целој групи и индивидуалних активности;

игра као примарни (али не и једини) начин учења;

одрасли који показују, питају, обликују, предлажу алтернативе и подстичу преиспитивање;

систематско посматрање учења и понашања деце;

активно или искуствено учење;

уважавање способности деце да да руководе сопственим процесом учења и респонсивни односи између деце и одраслих као суштинска вредност за учење.

Динамичност и развојност

Предшколски васпитно-образовни програм (који може бити у форми детаљно разрађеног програма, основа програма или смерница), са својим схватањима детета и детињства, као и васпитања и образовања деце раног узраста, пружа неопходну подршку васпитно-образовном раду. Смештањем програма у реални контекст и полазећи од конкретне деце, уз помоћ самоевалуације и евалуације обезбеђујемо динамичност и развојност васпитно образовног процеса.

Кроз континуирано праћење, посматрање и вредновање учења и понашања деце, васпитачи препознају дечије искуство, потребе и интересовања, и користе их као полазишта за учење, како би осигурали да подучавање буде засновано на капацитетима које деца показују. Пажљиво и систематско праћење, посматрање и вредновање целокупног процеса учења и подучавања такође омогућава давање одговарајуће подршке деци, тако да васпитно-образовни рад колико год често је то могуће, подстиче свако дете да нађе нове изазове.

У процесу вредновања и самовредновања васпитачи преиспитују и критички се односе према сопственој пракси како би били сигурни да је оно што планирају и пружају одговарајуће за конкретну децу у датом контексту. На овај начин вртић се развија као отворени систем.

prosvetniinformator.wordpress.com

Захваљујемо се сајту zelenaucionica.com