Ако нешто не би било онако како је Матилда замислила, онда би настао проблем. Она би почела да хистерише, да виче и вређа како родитеље, тако и све који би се затекли у њеној близини. Увек је све морало да буде баш онако како је замислила. Временом Матилдини прохтеви су били све необичнији и тежи за испуњавање. Родитељи, тада већ свесни, како су од своје мезимице направили себично дете, нису знали како да јој се супротставе. Покушавали су на разне начине, али није им ишло од руке. На дан села, била је прослава. Окупило се много народа. Једни су продавали шећерлеме и алат, други су дошли да се друже. Било је свега и свачега. На прослави је била и Матилда, која је добила најбоље шећерлеме. Док се шетала са родитељима Матилда је угледала необичну дружину. Била је то група деце одевена потпуно исто. Сви су били заједно у једној групи. Међутим било је нешто необично у тој групи. Матилда је била знатижељна да открије шта је то необично. И када се приближила изненадила се призором који је видела. Деца су била глувонема. Али, то им није сметало да се друже и да буду фини једни према другима. Једно од њих је Матилди упутило мио и леп осмех, као једини дар који може да пружи. Овај призор заувек је променио Матилдино понашање. Научила је да цени друге људе по ономе што јесу, а не колико могу да јој пруже. Научила је и да она пружа другима. Научила је да је и ситница довољна да некоме промени живот.
A сада замислите овакав завршетак где би Матилда отишла на прославу празних руку,другари је прихватили само што им је узвратила осмех,и касније отрчала до родитеља узела шећерлему,поделила и сви су били сретни и када су се растали другари јој поклонили нпр.кликере.Е онда је она схватила да је много лепо бити љубазан и делити са другима лепе ствари и да није битна вредност ,него пажња ,јер те де ствари чине да се сви осећају лепо и уважено у друштву
ReplyDelete