ЗЕКИНА КУЋА
Живели су једном лисица и зец.Лисица је имала ледену кућицу,а зец дрвену. Дође пролеће и лисичина кућица се истопи,а зекина остаде као и пре што је била. Замоли лисица зеку да је пусти унутра да се огреје, па га онда из кућице истера. Иде зека и плаче,а у сусрет му иду пси.
- Због цега плачеш зечићу ?
- Како да не плачем?Имао сам кућицу дрвену,а лисица ледену.Дође пролеће,њена се истопила и она ме замолила да је пустим унутра и онда ме истерала.
- Не плачи зечићу,-рекоше пси.-Ми ћемо је истерати. И приђосе кућици.
- Ав,ав,ав !Излази лијо напоље !
А лија одговара с пећи:
-Кад искочим,кад поскочим,полетеће перје на све стране !
Пси се уплашисе и побегоше.
Седи зека под жбуницем и плаче.Поред њега пролази медвед.
-Због чега плачеш зечићу?
-Како да не плачем?Имао сам кућицу дрвену,а лија ледену.Дођее пролеће,лијина се кућица истопила.Замолила ме да је пустим да се огреје,па ме онда истерала.
-Не плачи зечицу-рече медвед-ја ћу је истерати.
-Не медведе,нећеш моћи да је истераш.Пси су је терали,нису је истерали,ни ти је нећеш истерати.
-Истераћу је-реће медвед.
Приђосе кучици и медвед забрунда:
-Излази лијо напоље!
А она ће њему с пећи:
Кад искочим,кад поскочим,полетеће перје на све стране!
Уплаши се медвед и оде.
Седи зека под жбунићем и плаче.Поред њега прође петлић,злаћани фесић и косу на рамену носи.Угледа зецица и упита га:
-Зашто плачеш зечићу?
-Како да не плачем-одговори зека.Имао сам кућицу дрвену,а лија ледену.Њена се истопила и она ме замолила да је пустим да се огреје.Ја је пустио а она ме истерала.
Хајдемо,ја ћу је истерати.
-Не,нећеш моћи да је истераш.Пси су је терали,нису је истерали.Медвед је терао,није је истерао.И ти је нећеш истерати.-Е,ја ћу је истерати,хајдемо!
Приђоше кућици и петао запева:
-Кукурику!Носим косу на рамену,хоћу лију посећи.Бежи лијо с пећи!
А лисица се уплаши и рече:
-Облачим се...
-Кукурику!Носим косу на рамену,хоћу лију посећи.Бежи лијо с пећи!
А лисица му реце:
-Бунду облачим...
И петао по треци пут повика:
-Кукурику!Носим косу на рамену,хоћу лију посећи.Бежи лијо с пећи!
И лисица искочи из кућице и у шуму побеже.И зечић је опет живео у својој кућици.
ЗЕЦ ХВАЛИСАВАЦ
Живео једном у шуми један зец.Лети му је било добро,а зими лоше,јер је морао од сељака на гумну да краде овас. Долази он тако на гумно код једног сељака,кад тамо много зечева.Поче се он пред њима хвалити:
-Ја немам брке,имам брчине,немам шапе имам шапетине,немам зубе имам зубекање,никога се ја не бојим. Зечеви испричали врани о зецу хвалисавцу.Тетка врана пошла за њим да га тражи и нашла га под пањем.Зец се уплашио кад је врана слетела.
-Тетка врано,нећу висе да се хвалим.
-Како си се хвалисао?
-Да немам брке да имам брчине,да немам шапе да имам шапетине,да немам зубе да имам зубекање.
Врана га мало повукла за уши.
-Више се не хвали!
После неколико дана од њиховог разговора,врану ухватише пси и почесе је давити.Зец то спази и брзо поче размисљати како врани да помогне.Попне се на брдашце и почне скакати. Пси угледасе зеца и потрчаше ка њему,а врану оставе.Врана одлети на дрво,а зец побеже.После неког времена они су се срели и врана му рече:
-Алал ти вера,ниси хвалисавац,ти си јунак!
No comments:
Post a Comment