Saturday, August 23, 2014

Жабе - највеће наде у медицини


Шокантно је шта се ради са жабама и другим животињама у цијелом региону Балканских земаља. Закони о заштити и добробити животиња (не штити животиње) штите профит. Јер како је могуће да “скупљачи гљива” скупљају “беру” пужеве, пијавице, поскоке за које, по примјерку приме 200 КМ, а жабе се продају италијанским прекупцима који долазе као викенд ловци и одкупљују жабе по цијени од 800 КМ по килограму?

ЖАБЕ НАЈВЕЋЕ НАДЕ У МЕДИЦИНИ!

Од свих познатих врста жаба најпознатије су  (због халуциногеног дејства) ,,Буфо'с'', а њих има око 200 врста. Ево неколико најпознатијих:
1. Буфо алвариус
2. Буфо америцанус
3. Буфо аренарум
4. Буфо аспер
5. Буфо бломберги
6. Буфо буфо
7. Буфо буфо гаргаризанс
8. Буфо формосус
9. Буфо фоwерии
10. Буфо маринус
11. Буфо меланостицтус
12. Буфо пелтоцепхалус
13. Буфо qуерцицус
14. Буфо регуларис
15. Буфо валлицепс
16. Буфо виридис

ПСИХОДЕЛИЧНЕ ЖАБЕ - (жабе које садрже психоделични буфотенин)
Ове врсте жаба познате су хиљадама година п.н.е. посебно индијанцима средње и јужне Америке. У археолошким налазиштима, на остацима осликане грнчарије пронађеним у храмовима племена Олмека, Азтека и Маyа, наилазимо на цртеже Буфо жаба. Тај чест мотив жаба указује на њихову важност и значај ,што се да закључити и из позиција на којима су насликане на зидовима храмова ове нестале цивилизације.

У Кини је жаба Буфо позната већ 4.000 год, п.н.е и такође има посебан значај. У Аустралији, ,, Буфо маринус'' жаба, зове се ,,ЦАНЕ ТОАД’‘-(дословно преведено значи: жаба шећерне трске). Ова жаба је плански донесена у Аустралију из УСА, да би се смањио број инскеката на плантажама шећерне трске. Тај план је потпуно пропао у Аустралији, жабе су се намножиле толико, да су чак постале права сметња грађанима.Ријетки Аустралијанци држе примјерке ове врсте жаба као кућне љубимце. Ова врста жаба нема у природи непријатеља осим човјека и гуштера варана, који је с апетитом једе . У својој домовини УСА, ове жабе су од велике важности за плантаже шећерне трске јер дневно једу велике количине инсеката и тако приштеде милијарду долара годишње власницима плантажа шећерне трске а истовремено су идеална замјена за хемијске отрове и инсектициде које би плантажери морали плаћати.

Буфо маринус жаба има у жлијездама на врату једну отровну течност ,,буфотенине", коју лучи када је у опасности. Та течност ако се осуши и пуши, има велико халуциногено дејство на човјека. Наиме, “красте” на кожи жабе , су набрекле жлијезде иза врата жабе, уствари су отвори субстанце ,,буфотенине''. Перуанска , поједина племена Индиоса ,,лижу'' жабе ,,Пхyллобатес и ,,Дендробатес'' а припадници племена Матсес жабу ,,Пхyлло медуса бицолор'',употребљавају али често са трагичним последицама. Племена Маyа користили су ,,халуциногену супстанцу’‘у својим магијским ритуалима. И данас неки користе ову врсту жаба за лизање њених леђа или циједе леђне жлијезде жаба на врату жабе па течност суше на комадићу стакла док се кристализира затим кристале дехидрираног исцједка додају садржају цигарете.
УПОЗОРЕЊЕ: Буфотенине било које жабе, не смију се узимати орално, јер доводе до тешких тровања . Буфотенине је први пут изолиран 1893 год. из жлијезда жабе ,,Буфо алавариус''.

Године 1920, хемичар Х.Хандовскy изолирао је из отровне гљиве Аманита мускариа, исти буфотенин! Године 1956, експериментално је буфетенин испитиван на затвореницима (без њиховог знања)у затвору Соутх Царолина Пенитентиарy и у психијатријској болници у Неw Yорк. Затвореницима је дата десетороструко већа доза од нормалне, већина њих је умрла од тровања. Стари народи и племена, јужне, средње и сјеверне Америке користили су буфотенине жаба, за своје обреде. Буфотенине се може чувати најмање пар година на хладном И мрачном мјесту. Шта је уствари та слузава течност из жабљих жлијезда на врату и леђима жаба? У ствари то је њихова хемијска одбрана која их штити од прождрљиваца и напасника,одбрамбени систем које су жабе развијале и патентирале од свога постанка као заштиту у борби за опстанак врсте.

Буфотенине - познато је да су га алхемичари од давнина користили а да су жабе од увијек животом плаћале прављење “магичних” моћних еликсира, све због халуциногене супстанце. ,,Буфотенине" јер је много јачи и отровнији од данас позватих ЛСД (синтетизираних тешких дрога) чак пет пута, што је од увијек злокориштено а жабе су захваљујући предрасудама од све своје важности и корисности анатемизиране и неприхваћене. У књижености Европских народа и на читавом простору, познат је став према жаби (коју чак спомиње и Шекспир у свом Магбетх) ,,крастача или губавица'' (Буфо-буфо) која је од увијек главни састојак вјештичијих лонаца, за прављање магичних напитака и масти.

У мраку средњег вијека, вјеровало се да у глави жабе је камен, који када се стави изнад хране, промијени боју ако је храна отрована. И данас се у посебним трговинама може купити осушена кожа ткз. ,,Колорадо или Аризона жабе'', (Буфо алвариус) која има врло високу концетрацију халуциногеног средства ,,Триптамин 5-МеО-ДМТ, који је пет пута јачи од ДМТ Ово изузетно јако средство користили су јужноамерички Индијанци за ,,ушмркавање'', а прави се од комбинације биљака ,,Вирола и Анаденатхера''. Ову врсту жаба која је била веома цијењена код обреда , због њеног јаког психоактивног дејства ,,музу'' само два пута дневно, (она даје највише 0,25 до 0,5 грама буфотенина!) . Прије “муже “ жабу трљају-масирају прстима по жјездама иза врата, док не испусти млијечно бијелу течност, која се на комадићу стакла суши на сунцу док не кристализира, потом се мијеша и у посебним приликама пуши у лули .Овај веома јак ,,отров'', помијешан са разним биљкама, марихуаном или лишћем од Датуре често је мијењао ток живота придошлицама у нови свијет. Дехидрирани прах са коже жабе ,,Буфо буфо'', остаје дуго употребљива ако се чува на хладном и тамном мјесту и не губи на својствима. Жаба Буфо алвариус је интелигентна жаба, која с лакоћом лови и гута и мишиве који су јој храна.

Интересантно је што је и велики геније Леонардо де Винчи у својим тајним списима, навео како је могуће жабе користи у ратне сврхе, због њиховог отрова. Питамо се за надахнућа фантастичних патената генијалног свестраног генија, визионара футуристичких возила, ракета, авиона, машина. Ко зна, можда и жабе имају дио заслуга за ова открића у науци. О начину и кориштењу жабљег одбрамбеног секрета као и о експериментима с њима постоји новија литература на енглеском језику ,,Тоадс анд Тоадстоолс'' од Адриан Морган. Он је експериментално изучавао ефекте ,,буфотенине'' праха од жаба, ,,Цлавицепс Синенсис'' дошло је у јавност, да су кинески спортишти на Олимпијади у Барцелони 1992. године, постигли највеће олимпијске резултате захваљујући допингу што је касније и потврђено ,,допинг контролом'' .

У Кини је прах од жаба познат хиљадама година, у таоистичким списима из 13 вијека, спомиње се жабља кожа у праху, као средство ,,бесмртности'', а у Вијетнаму се и дан данас употребљава маст од жабе ,,Буфо меланостиктус''као врло распрострањена традиционална медицина, против грознице код дјеце.
Такође и ,,Пхyлломедуса бицолор'' и ,,Тарицха'' и ,,Тритурус'', садрже ову твар. Од најотровнијих, најчувенијих врста жаба, споменут ће мо само једну, најчувенију ,,Дендробатес'' или жаба за прављење отрова за стријеле, које су израђивали припадници индијанских племена средње и јужне Америке. Комплетна кожа ове жабе садржи масну течност, отров-,,батрацхотоxине'', један од најјачих отрова на свијету, који је чак 250 пута јачи од ,,Стрyцхнина''.До сада је познато 19 врста жаба које луче халуциногени буфотенин. пептиден Већ више од десет година, француски научник Пиере Ницолас, професор на Институту Јацqуес Монд у Паризу, са колегама из Лабораторие де Биоацтиватионс дес Пептидес Зуид Америка, проучавају врсте жаба са дрвећа. Кожа ових жаба садржи ,,пептиден'', са врло јаким лиековитим особинама.

Ове жабе представљају неисцрпни ресурс фармацеутслим кућама као нај јефтинији извор за производњу основних супстанци за лијекове против болова као и љекове против мањих инфекција. Бразилско домородачко племе Маyорума и данас се ,,ињектирају'' трљајуии леђа жаба по своме тијелу . Нестанком народа и култура као и многих језика народа неповратно ће нестати и велика знања човјечанства што је ненадокнадив губитак. Буђење еколошке свијести запада је занемариво у односу на искуства племена који још немају дотицај са цивилизацијом. Ово премазивање тијела индиоса жабљим секретом коже изоштрава њихова чула у лову.Афрички племенски врачеви лијече повреде са мастима које имају жабе. Ране премазују мастима жаба јер брзо зарастају и нема инфекција које би у том климатском појасу биле за очекивати. Научник Пиере Ницолас, одкрио је и потврдио да у околини гдје живе жабе, скоро нема инфекција, и то захваљујући жабама. Пептидени су уствари посредници аминокиселина, и једне врсте измеђју градјења и пониставања бјеланчевина.

Пептиден садрже сви рептили, он се производи у живчаном систему и у органима за варење, као хормони и неуротрансмитерси, али садрже и јаке антибактеријалне супстанце. Разлика између рептила ,сисаваца и жаба је у томе, што жабе продуцирају кроз кожу 100.000 пута више пептиден од сисаваца. Има више врста пептидена, напримјер из коже жабе ,,Пхyлломедуса'', ефекат њене тецности је раван по учинку дејству морфина, али је 1000 пута јачи. У опитима са пептиденом, није било последица као са другим лијековима. Остали пептидени су интересантни због свог антиинфекционог дејства. Ову супстанцу можемо пронаћи у свим бићима у цијелом познатом животињском царству. Сва жива бића до оних нај једноставњих па надаље имају у тијелу антиинфекцијски систем, који им подржава имунитет.

Код болесника АИДС, људи са тешким опекотинама коже , и поготово пацијената који имају свјеже трансплантиран орган, гдје често настају теже инфекције, пептиден жаба може ефикасно да сузбија такве патолошке инфекције.
Према најновијим истраживањима у медицини, пептиден сузбија болести и паразите ,,Протозоа'', једностанични организми који могу да проузрокују маларију и ,,фисцерале леисхумниассис-хроничну грозницу'', која иде упоредо са увећавањем јетре и панкреаса, лимфних жлијезда и црнила у кожи и под ноктима, а пептиден успјешно сузбија и лијечи те болести, поготово маларију.
Мишеви који су били заражени тим болестима, послије ињекцирања серумом жаба оздравили су убрзо! Посебно серум афричке жабе је дао врло позитиван и брз резултат. Код пацова и мишева који су имали рак, након убризгавања жабљег серумна са пептиденом, ћелије рака су биле уништене без остећења других здравих ћелија. Ово је још један доказ да су жабе јако важне не само за еколошку равнотежу у природи, него и за успјешно лијечење најгорих болести данашњице. Поједине врсте жабе су тако јако отровне као што је ,,Пхyллобатес террибилис'' (у преводу-страховита), када би је случајно ставили на длан, снага њеног отрова би истога трена прошла кроз кожу длана и сигурна смрт би настала тренутно. Цхако индијанци из западне Колумбије, превуку само једном стријелу преко леђа ове жабе. Кожа ове жабе садржи 1,9 грама најјачег отрова ,,батрацхотоxине'', количина која је довољна да усмрти најмање 100 одраслих људи. Данашња наука посебно медицина јако је заинтересирана за ове отрове жабљих леђа, јер ови отрови садрже вриједне хемјске спојеве. Код врсте жаба ,, Епипедобатес трицолор'', недавно је изолирана супстанца ,,епибатидине'', која је 200 пута јача од морфина. Убрзо овај отров ће се користити за ублажавање болова и приликом операција. Жаба рода ,,Xенопус лаевис'' проучавана је највише у медицини од свих познатих врста јер њен отров садржи небројене хемијске спојеве и користи се у медицинској пракси као антибиотик.

Од проналаска пеницилина ово су највећа медицинска одкрића. Жабе су тако важне да њихови животи су драгоцјеност и за будуће мајке као и за све жене .Жабе и тест трудноће, везу коју је још давне 1931 год.уочио и одкрио Јужно Афрички биолог, када се урин трудне жене ушприца у жабу која се није парила, ова врста жаба почне након извјесног времена полагати јајашца.
Каснијим истраживањима доказано је да исти тест код мужјака жабе, резултира испустањем сперме жабца. Код проба са урином неплодних жена, жабе су остајале неактивне.Резултат ових тестова био је 87% коректности . Ово је нешто што су афричке жене знале од увијек али наука је само потврдила старо знање што је резултирало производњом безбројних једноставних маркера .
Напомињемо , да су све врсте жаба од изнимне користи за равнотежу у природи, и да су у ЕУ законом заштићене.Саобраћајни знак који упозорава возаче на прелазак жаба преко ауто цеста није никаква новотарија  ЕУ.Наравно да су казне за непоштивање ових саобраћајних знакова и прописа допуњене и да су много веће од оних које се односе на брзу вожњу. Стога упозоравамо,све возаче/це о законима заштите животиња посебно оне који желе путовати у ЕУ да већ сад привхате начин понашања да неби били изненађени мјерама и ефикасношћу којом ЕУ дјелује у правцу заштите животиња па макер то биле и жабе крастаче.Ако већ и дођете у неугодну ситуацију као возач/ца будите сигурни да не халуцинирате од жаба већ од висине казне за прегажене жабе.

Након ових сазнања о жабама , надам се, да ће те другим очима гледати на та фасцинантна створења док пролазите покрај неке баре.
Да ће те прихватити упозорење (жабе на цести) ако кренете пут ЕУ.
Да ће те вашој драгој дјечици и унучићима другачијим гласом читати бајке о принцези која је морала испунити обећање и пољубити оног жабца којег је на крају ...
Да ће те прихватити истину да бића без обзира како се оне нама чиниле неважнима имају важно мјесто у нашим животима али да још нисмо у стању да си ту истину и признамо и почнемо се понашати у складу са реалним сазнањима о свијету око нас. Кре ,кре…………

ИНФО НОА

No comments:

Post a Comment