Немојте уверавати дете да ће му у школи бити одлично

Немојте уверавати дете да ће му у школи бити одлично и да ће одмах наћи нове и добре пријатеље, јер ако не буде тако, деца се одмах на почетку могу осећати неуспешно.Пре поласка у школу важно је упознати децу с њиховим новим почетком, што школа је и што се тамо догађа. Поред уобичајених разговора око књига, пернице, торбе, одеће и сличних ствари, важно је деци рећи и сљедеће:Учитељица ће очекивати да деца седе по 45 минута колико траје школаски час. Разговарајте с дететом како му се то чини.У разреду је одређен број деце, учитељица је једна. Понекад ће дете моћи изразити своје мишљење, понекад не. У породици деца често добију пуну пажњу и чланови породице га могу у потпуности саслушати. У школи често није тако. Разговарајте о томе како се дете носи с тим.
Такође, упознајте дете с чињеницом да је време за физиолошке потребе планирано према сатници и да се од њега очекује да се ужина или одлазак на тоалет обавља када је одмор.
Покажите детету да сте ту за њега од самог почетка, да сте заинтересирани за његова искустава, будите раме за плакање када је потребно и дајте му до знања да  може рачунати на вас. При томе не мислим да сте ту да пишете детету домаће задатке.Учите децу од почетка самосталности и немојте чинити ствари уместо њих.Првих дана школе разговарајте и о томе шта су домаћи задаци и дајте до знања детету да је израда домаћих задатака његов посао, односно припада њему и наставнику. Сусрећем многе родитеље који постану поновно ученици 1.-8. разреда, онда поново средњошколци и силно су фрустрирани због тога. Читају лектире, пишу саставке, набављају пластелин, цртају радове до  касно увече… Обликујте свој однос према овоме од самог почетка и видите желите ли поново у школу. Ако одлучите да желите, онда немојте бити фрустрирани због тога.У реду је деци помоћи око домаћих задатака или лектире када од вас траже, али није добро преузети одговорност за послове који припадају деци, што родитељи често чине. Битна је разлика између помоћи око нечега и преузимања одговорности.Будите пажљиви према деци у првом полугодишту док се полако навикавају на свој нови ритам. Разговарајте с њима и реците им шта је можда вама недостајало када сте кренули у школу (нпр. више игре) и заједно нађите начина да активности које су волели пре школе остану део њиховог живота.Немојте уверавати дете да ће му у школи бити одлично и да ће одмах наћи нове и добре пријатеље. Понекад се тако не догоди и деца се одмах на почетку могу осећати неуспешно. Радије им реците да ће у школи бити пуно деце и да верујете да ће  временом наћи пријатеље. Покажите да вас занима како ће им бити, пожелите им срећу и са занимањем пратите њихове школске авантуре.Ако у животу вашег детета постоји било шта због чега се и иначе не осећа добро пред другом децом или у социјалним ситуацијама (нпр. нека деца не воле да носе наочаре; нека се не осећају добро у великој групи, нека деца могу бити оптерећена неким аспектима свог физичког изгледа и сл.) разговарајте и о тој теми и пробајте заједно видети што дете може учинити да смањи своју напетост. .Деца су готово увек сретна зато што крећу у школу. Покушајте подржати дететов ентузијазам везано уз школу и учење. Дајте све од себе да тај ентузијазам опстане што дуже. Стога, не оптерећујте се оценама, радије се усмерите на то како дете може остварити свој интелектуални, емоционални и социјални потенцијал – његов, управо такав какав је, неупоредив с другима.По повратку првих дана из школе прихватите све дететове реакције – и када је сретно и када је тужно или повријеђено нечим. У том осетљивом периоду важно је да има сву вашу подршку – не тако да га уверавате да то није ништа страшно, него тако да зна да може све рећи и да ћете га чути, те заједно видети шта може (и треба ли шт) учинити. У школи деца почињу градити један нови живот и важно је да се уче ослањати на властите, унуташње снаге.
ДУШАНКА КОСАНОВИЋклоканица