Сигурно сте се затекли да сте викали на своје дете и изговарали: ‘Четири пута сам те упозоравала, а сада вичем јер ме ниси чуо кад сам лепо молила… Колико пута треба лепо замолити пре него пређемо на кажњавање? Неки родитељи избјегавају казне бојећи се да ће то оставити последице на њихово дете. Заправо је одговор посве другачији.
Ево неколико разлога који говоре у прилог томе:
Држање за реч :
Дете ће научити да је важно држати се речи коју им дамо. Ако за неко понашање кажемо да није у реду, а послије га толеришемо, рушимо свој ауторитет у дететовим очима, а оно прима поруку – сасвим је у реду не предузимати ништа кад се неко понаша како не треба.
Постављање граница :
Деца која нису никада сносила последице свога понашања не познају границе. Често се могу наћи у животним ситуацијама када не знају стати, када не процењују добро своје изгледе те их то може довести до разних опасности како у психолошком тако и у физичком смислу.
Деца требају дисциплину :
Ако се деца не науче дисциплини у обитељском дому, у заштићеној атмосфери у којој има повјерења у родитеље који га воле, тешко ће се носити са дисциплином која се захтева у школи, касније на послу или било каквом организираном облику дружења.Тада ће се тешко уклапати у средину, теже проналазити пријатеље и успостављати успешне односе.Тиме ће бити фрустрирано и под стресом.
Самовољно понашање има посљедице :
Ако га као родитељи чувате од тих посљедица, будите сигурни да ћете то у животу за њега чинити једино ви; сви остали брзо ће осудити такво понашање и дете, касније одрасла особа, тешко ће се сналазити у томе; пре или касније може се догодити да упре прстом у вас и каже: Ви сте криви за све!
Не награђујте лоше понашање :
Понекад попустимо њиховом инсистирању јер више не можемо слушати непрекидно наваљивање и тиме смо наградили његово иритирајуће понашање. Дете је добило поруку: Све могу ако довољно досађујем или плачем или се бацам по поду… То касније доводи до већих проблема јер особе у групи такво понашање не прихватају, дете се почиње осећати несигурно, одбачено и неприхваћено, мисли да га не воле…. Ако као одрасла особа употребљава старе обрасце понашања, посљедице се појављују у појачаном облику и особа се може претворити у неуротичну, нестабилну и несигурну…
Ако не реагујете на кршење постављених правила…
…дијете добија поруку да су правила ту да их се прекрши.То постаје забавно и тиме доказују своју снагу одраслима шаљући им поруку: Видите, ништа ми не можете! Проблеми могу настати у школи и на другим мјестима, на којма ће се дете морати суочити са последицама које ће бити болне за њега и за вас. Кршење правила доводи до жеље за још већим адреналином, па њихова вожња кад одрасту постаје опасна, на послу се тешко носе с постављеним правилима па им често прети отказ; углавном, чешће се налазе у ексцесним ситуацијама него особе које су научиле поштовати правила.
Дисциплинирањем заправо поручујете детету да вам је стало до њега
Можда вам то звучи чудно, али стално попуштање и прихватање лоших облика понашања те непредузимање одређених корака вашем детету говори ово: да идете линијом мањег отпора и да вам је лакше неодгајати га, да вам је то претешко и да немате снаге за своје дете
Извор ; Обитељски портал
No comments:
Post a Comment