Погледајте шта учитељи користе на почетку 1. разреда али и васпитачи у предшколском

Погледајте шта учитељи користе на почетку 1.разреда. Исто могу радити и родитељи код куће и тако олакшали прве дане и својој деци и учитељима али исто тако ово углавном раде и васпитачи у предшколском, то је у ствари почетна припрема за читање.

а) Гласовна анализа

Дете чује гласове око себе, скуп свих гласова је реч, реч нам је потребна за споразумевање. Гласовна анализа је растављање речи на гласове. Ако бисмо говорили из свог учитељског угла, увек у разреду имамо барем троје деце који НЕ чују те гласове, зато је потребно пре школе развити ту способност.

Ово су неке од могућих игри /сценарија како развијати дечју концентрацију и способност да чују гласове (од лакшег према тежем):

Играмо се СЛОВИЦЕ – задати глас/слово, а дете мора пронаћи што више речи које започињу тим гласом/словом, Д као Дарко, М као Марија….

Нешто теже – пронађи што више речи које у средини скривају глас/слово, рецимо М – мама, тама, рама – кад диете уочи како, неће му бити проблем уочити риму у другом разреду, јер ето, то се већ играо пре школе

Најтеже је кад се тражи да дете пронађе што више речи које завршавају на неки глас/слово, рецимо Т прст, храст, маст… ( будите спремни за игру)

Игре обликовања пластелином – слово А они морају израдити пластелином – предмет који започиње тим гласом и обликовати слово, ту им треба помоћи, можда чак да израдите картице са словима.

б) Гласовна синтеза

Она спада у тежу групу задатака за свако дете, тражи  когнитивне повезаности и повезивања гласова у реч. Гласовна синтеза је спајање гласова у целовиту реч.

Покушати  разговарати словкајући, нпр. М-о-л-и-м т-е д-о-д-а-ј м-и ј-а-б-у-к-у. Врло брзо ће првачићу бити то занимљиво и убрзо ће желети укључити у игру. То је способност коју сви  учитељи прижељкујемо да деца имају развијену с поласком у први разред. Деца која науче ту игру врло брзо уоче да могу осмислити свој језик.  који дете може користити у игри.

Подстакните интерес за учењем

Израдити картице са словима (велико штампано слово), а дете нека ослика слово симболом које оно повезује са словом. Ту картицу залепити око простора где се дете седи. Зашто? Јер дете воли имати подсетник да је нешто ново научило, направило, израдило самостално и то му требамо омогућити. Нема већег весеља у разреду него кад ученик угледа свој рад на паноу, па још кад се похвали код куће, требате видети то весеље.

Слова – речи – реченице

Слово је писани знак за глас и  препорука да се играте гласовима, Омогућити детету  да напише своје име, (то даца углавном знају када крену у школу) да буде упознато од којих се гласова (слова) састоји његово име. Врло брзо ће тражити нове речи и то ће увек бити нешто њему познато, нешто из околине – мама, тата, бака, сека, брацо… Не исправљајте његова/њина прва слова, не ругајте се грбавим цртама, не тражите да вам пише у свеску. Пустите да та слова буду израз дечје знатижеље, истраживања, а не школски задатак. Не треба слати детету  поруку да је у школи неко од њега тражити савршенство.

Понекад деца не знају објаснити неку свакодневну реч, рецимо свитати, зато се треба играјти откривања и значења речи. Нека дете објасни што значи поједина реч, рецимо цветати, шетати, пупати, пљуштати…  игра и није сасвим једноставна.

И на крају реченице – уместо писања нека  нацртају причу.  Нека  у пет сличица нацртају неку познату или измишљену причу.   Може послужити и неки од дечих часописа  где увек постоји стрип прича. Тако дете у својој глави ствара безброј реченица, ствара причу и своју машту користи за стварање нечег новог.

Свако дете је савршено само по себи, с безброј бисера које треба открити, безброј дивних ситуација које ће нас расплакати и насмијати и зато треба дете да ужива у  првим школским данима …