Sunday, August 24, 2014

САМОВРЕДНОВАЊЕ ПОСТИГНУЋА (Кључ тест) - ЗА ВАСПИТАЧЕ


Упутство: Молимо вас да пажљиво одговорите на питања. Након
попуњеног теста поново се вратите на читање текста од и проверите да
ли сте добро одговорили на питање у тесту. Ако нисте поновите те
делове садржаја.
1. Из које педагошке дисциплине се издваја општа методика васпитног
рада у вртићу?
Методика васпитног рада се издваја из предшколске педагогије.
2. Чиме се бави општа методика као пракса и теорија васпитања
(својеврсна предшколска дидактика).
Она се бави тумачењем и применом теоријских поставки предшколске
педагогије у практиичном васпитном раду са децом у вртићу.
3. Наведите укратко садржај бављења опште методике васпитног рада:
Она се бави разрадом система општијих препорука, захтева, упутстава,
описа поступака и других ослонаца и оријентира за ваљано
програмирање, планирање, праћење и вредновање васпитно-
образовног рада.
4. Шта чини структуру програмске основе васпитно-образовног рада.
1) Физички развој;
2) социоемоционални и духовни развој;
3) когнитивни развој;
4) Развој комуникације и стваралаштва.
5. Шта чини формативни аспект развоја деце?
Изграђивање особина личности, става и развој способности и вештина.
6. Шта чини информативни аспект развоја деце?
Стицање искустава и знања.
7. Које циљеве треба остварити у оквиру појединих структуралних
програмских делова (компоненти) васпитно-образовног рада са децом?
а Физички развој,
развој моторике, чула, здравља и хигијене.
б Социоемоционалног и духовног развоја:
однос према себи, другима, према околини и развој осећања
в Когнитивни развој.
Упознавање материјалног живота света, логичко-математичких
структура, простора, времена и практично коришћење
сазнатог у животу и раду
8. Којим активностима треба остваривати предвиђене садржаје и
циљеве предшколског васпитања појединих програмских
структуралних делова програма?
а Физички развој:
телесне, перцептивне и здравствено-хигијенске активности;
б Социо-емоционални и духовни развој.
Друштвене, афективне и еколошке
в Когнитивни развој.
Откривалачке, логичке, практичне (радне саобраћајне и др.)
г Развој комуникације и стваралаштва:
1) говорне, 2) драмске, 3) ликовне, 4) музичке, 5) плесне
9. Шта чини садржаје стицања искуства у оквиру информативног
аспекта васпитног рада у оквиру назначених програмских
структуралних делова?
a Искуства у оквиру физичког развоја:
Искуства путем кретања, развоју својих телесних функција,
коришћењу чула, медицина и спорт
б Социоемоционални и духовни развој (искуства).
Свет, људи филозофске поставке (однос према себи, према
другима, према животу, околини, етика, морал са правилима
понашања, социјално искуство, еколошка сазнања и др.
в Когнитивни развој (искуства).
Свет науке, научни начин сазнавања и научни садржаји, људски
рад, логичко-математичка сазнања, саобраћај,
самопослуживање, сналажење у животним околностима.
г Развој комуникације и стваралаштва (искуства).
Свет уметности, естетика, комуникациони системи, интуитивна
и метафоричка искуства и сазнања
10. Шта се стиче изучавањем и применом опште методике?
Обезбеђује се заснованост и научна утемељеност поступака и
повезивање педагошких, психолошких и методичких сазнања и њихова
примена у практичном раду.
11. Шта се постиже дефинисањем односа између предшколске
педагогије и опште методике и посебних методика.
Постиже се разликовање научних чињеница од њихове примене у
пракси
12. Шта чини садржај опште методике?
1) Примена општих основа предшколског програма,
2) Организација предшколске установе,
3) Програмирање, планирање и евалуација васпитног рада и
рада васпитача
ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА
1. Шта се подразумева под организацијом?
Планско распоређивање простора, материјала и времена, избор и
структурисање васпитно-образовног процеса, садржаја, односа
активности путем којих се утиче на развој и учење деце: обједињавање
и усклађено функционисање свих елемената система којим се одређује
остваривање васпитно-образовних циљева и задатака у предшколској
установи
2. За коју организацију се може рећи да је добра?
За ону која обезбеђује боље услове за остваривање васпитно-
образовних циљева (простор, материјали, процес, садржаји,
повезаност теорије и праксе)
3. У чему се испољава специифичност учења деце предшколског
узраста од учења на каснијим ступњевима?
Млађа деца уче више кроз своје непосредне искуство у контакту са
околином него у затвореним васпитно-образовним институцијама у
којима проводе неколико часова дневно
4. У чему се испољава специфичност програмских садржаја у вртићу у
односу на садржаје у школи?
Садржаји у вртићу нису значајни сами по себи већ колико подстичу
одређене дечје активности, јер је процес важнији него резултати
научних садржаја.
5. Шта значи захтев да се васпитно-образовни процес не сме затворити
у зидове дечјих вртића?
Вртић ради унутар шире организације свих фактора који утичу на
развој и васпитање (околина, институције)
6. У чему је значај климе, унутрашњег амбијента у вртићу?
Мора се радити унутрашњи амбијент сличан ономе који је у породици
(кутак за игру и др.) у циљу задовољавања потреба и интересовања
деце, да заволе вртић и да у њему желе доћи и остати
7. У чему је смисао да деца треба да учествују у одлучивању и
организацији простора?
Уколико су и сама дала лични допринос и печат организацији они ће
боље водити бригу о његовом изгледу
8. У чему се изражава повезаност организације простора и дисциплина
деце.
Недисциплина је израз лоше организације.
У доброј организацији простора смањује се напетост деце.
5. У чему је смисао захтева за индивидуализацију у организацији рада у
вртићу.
Прилагођавање организације по могућности сваком детету.
6. Шта значи захев да у одабирању садржаја и организацији простора
треба узимати у обзир специфичности средине у којој вртић ради?
Просторије треба да буду испуњене садржајима које деца немају у
средини где живе и у кући (сеоска и градска средина)
УРЕђИВАЊЕ И ОПРЕМАЊЕ ПРОСТОРА СОбЗИРОМ НА
АКТИВНОСТИ ДЕцЕ
1. Од којих норматива треба полазити у набавци опреме и материјала
потребних за активност деце?
Треба полазити од законских прописа и захтева постављених у Општим
основама предшколског програма
2. Према важећим нормативима наведите неколико захтева (норми)
које треба поштовати кад је реч о лоцирању изградњи и опремању
вртића:
a лоцирање.
близу места становања, на здравом земљишту, удаљени од
објеката који на њих могу бацити сенку
б За колико група треба градити?
За шест група
в Захтеви за дечје собе и игралишта.
Да су окренуте према југу и југоистоку, снабдевене здравом
водом, прикључак за струју, одвод отпадних вода, добра
вентилација, да су простране, светле, проветрене
г Просторије за васпитаче.
Кабинет са стручном литературом, просторије за стручну службу,
просторије за састанке, пратеће просторије за администрацију.
д Предворје дечијег вртића.
Довољно простране за пријем деце и родитеља, лепо уређене.
е Гардероба.
Довољно места за сваку групу, свако дете има своју преграду са
кукама,
ж Групна соба намењена за васпитно-образовни рад и одмор.
Што већа просторија и да се може пригодити разним наменама,
делимично издвојеним просторима, опремљена савременим
средствима и слично.
з Санитарне просторије.
Део за негу и хигијену са умиваоницима, клозетске шоље
прилагођене деци.
и Вишенаменске просторије предвиђене за:
разне перцептивно-моторне, здравствено-хигијенске, откривачке
и друштвене активности, драмску, музичку, ритмичке игре,
фискултурне вежбе, приредбе, прославе, опремљене клавиром,
струњачама, мостови са лествицама и др.
Ј Просторије за превентивно-здравствену заштиту.
Рад здравствене службе (лекар, медицинска сестра, стоматолог).
к Радионица.
Израда играчака, дидактичких материјала и слично.
УРЕђИВАЊЕ ЕНТЕРИЈЕРА
1. Који су основни захтеви за избор намештаја?
Да је примерен потребама психофизичког раста и развоја деце, да
спречава повређивања, једноставан, издржљив и лак, у боји природног
дрвета, ако је обојен да буде без јаког интензитета и контраста,
погодан за одржавање хигијене.
2. Како треба уредити вртић имајући у виду интересовања деце и
циљеве естетског васпитања деце?
Аранжирано цвеће, постери, слике, продукти дечје руке, слике
животиња, превозна средства.
3. Ко треба да буде укључен у уређивање ентеријера вртића?
Деца, њихови родитељи
4. У циљу посматрања живих бића и разумевања природе у објекту
треба да постоји (набројте средства опреме):
акваријум, тераријум, саксије са биљкама.
5. Коју опрему треба да имају васпитачи да би ефикасније обављали
своју васпитачку функцију?
Музички инструмент, аудиовизуелне уређаје, материјале за
илустрацију прича, друге материјале
6. Које захтеве треба да испуне материјали који се користе у раду са
децом?
1) да су чврсти,
2) привлачни,
3) хигијенски безопасни,
4) богати по могућностима,
5) усклађени са дечијим потребама,
6) да упућују и мотивишу ученике својим особинама на физичке,
социоемоционалне, когнитивне, комуникационо-стваралачке
активности
РАцИОНАлНА ОРГАНИЗАцИЈА ПРОСТОРА
И ОПРЕМЕ ЗА СВАКИ КУТАК
1. Наведите називе кутака простора, опреме и материјала у циљу
ефикасније организације рада у вртићу:
1) Кутак за игру маште или игру улога,
2) Кутак друштвених игара и дидактичких материјала,
3) Стваралачки кутак,
4) Градитељски кутак,
5) Истраживачки кутак,
6) Кутак библиотеке.
2. За игру маште или игру улога деци је потребно обезбедити следеће
материјале:
1) разни комади одеће,
2) капе, маске, перике, мараме, шалови
3. За анимирање разних ликова деци је потребно обезбедити:
лутке са покретним екстремитетима, играчке, ликове животиња,
саобраћајне и механичке играчке.
4. У кутку за игру маште и игре улога се уређују следећи посебни кутци:
кутак домаћинства, кутак лекара, кутак продавнице, кутак поште,
кутак мајстора
5. Шта треба да понуди кутак друштвеног и дидактичког материјала за
активност деце?
Дидактичке материјале за друштвене, активне и друге активности.
6. Шта чини садржај кутка друштвених игара и дидактичких
материјала?
1) разне игре са готовим правилима која се играју за столом
(домине, парне слике и др.),
2) прибори за самостално откривање логичко-математичких
законитости (логички блокови, мала математика, геометрија и др.).
7. Шта чини садржај стваралачког кутка?
Чине следећи материјали: сликарски сталци, пластичне табле за
моделовање, боје, четкице, разне врсте прибора за цртање,
инструментариј за музичко и др.
8. Шта чини садржај градитељског кутка?
Разни констурктори, грађевински материјал
9. Шта се обезбеђује уређивањем истраживачког кутка?
Стварају се услови за откривачке и перцептивне активности
10. Шта чини садржај истраживачког кутка?
Справе, апарати (лупа, компас, часовник и др.)
УРЕђИВАЊЕ ЕКСТЕРИЈЕРА
1. Која је основна функција екстеријера дечијег вртића?
Обезбеђење погодних услова за нормалан раст и развој предшколске
деце
2. У чему је значај екстеријера вртића. Набројите неколико примера:
коришћење сунца и ваздуха, обављање сложенијих вежби, кретање,
пењање, хватање, стицање вештина, коришћење оруђа и др.
3. Које је савременије гледање на улогу игралишта у вртићу?
Није само простор за телесне активности већ и терен који представља
изазов за дечија чула и умне снаге на коме ће деца моћи да изграђују
перцептивне и умне способности
4. Укупни отворени простор се дели на шест мањих простора.
Објасните садржаје активности на овим простирима и то:
a Простор на коме се налазе терени за: покретне игре, ритмичке
вежбе, трчање, скакање, игре лоптом и др.
б Простор са справама који садржи: справе, љуљашке, справе за
пењање и др.
в Градилишта са прибором, материјалима и уређајима за:
консрукторске игре, игре маште и др.
г брчкалиште и прскалиште служи за: разне телесне и здравствене
активности и игре у води
д Кутак живе природе намењен за: разне откривачке и радне
активности а састоји се из баште у којој се гаји цвеће и поврће и
ЗОО кутка где се чувају одабране животиње.
е Парк, који се састоји из: прстоора са травом и ниским растињем

РЕЖИМ РАДА У ПРЕДШКОлСКОЈ УСТАНОВИ
(ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕД РАДА)
1. Шта се одређује временским распоредом радног дана?
Одређује се ритам одвијања васпитно-образовних активности
2. О чему се мора водити рачуна приликом усклађивања ритма радног
дана?
О правилном смењивању разних врста активности у просторијама за
боравак и на отвореном простору
3. О чему се мора водити посебна брига приликом утврђивања
временског распореда одвијања активности у току дана?
О потребама и интересовањима деце
4. Шта чини елементе режима радног дана?
1. чине самосталне активности по дечијем избору,
2. усмерене активности,
3. комбиноване активности у просторијама за боравак или на
отвореном простору,
4. јутарње телесне вежбе и рекреативне паузе,
5. актив¬ности за задовољење физиолошких и хигијенских потреба,
6. оброци,
7. спавање
5. Када треба организовати самосталне активности?
На почетку дана.
6. Које су најпогодније социолошке формације за извођење
самосталног рада?
У малим групама или индивидуално.
7. Која је улога васпитача у организовању самосталних активности.
Улога васпитача је индиректна, преко материјала или учешћем у игри
као партнер.
8. Како се обављају усмерене активности?
Обављају се у једном дужем или у два краћа временска периода
9. Шта чини садржај усмерених активности?
Слушање прича, гледање филмова, представе луткарског позоришта,
певала и посела, играње друштвених игара са правилима, игроликих
активности.
10. Шта су комбиноване активности?
Састоје се од самосталних активности по избору и усмерених, групних
и индивидуалних активности
11. Са којим активностима су уско повезане комбиноване асктивности?
Са хигијенско-здрвственим активностима
12. Како је најпожељније у току дана организовати усмерене
активности?
У два блока по 35-40 минута за старију децу
13. За коју децу се организује јутарње телесно вежбање?
За децу укључену у продужени или целодневни боравак
14. Која је улога рекреативне паузе и зашто се она организује?
Организује се да би се деца освежила после мирних седећих
активности
15. Шта значи да утврђени режим радног дана треба схватити на
еластичан а не на крут начин?
Треба полазити од потреба и интересовања деце и њима прилагодити и
одређени режим рада.
СПЕЦИФИЧНОСТИ РАДА У МЕШОВИТИМ ВАСПИТНИМ ГРУПАМА
1. Шта треба имати у виду приликом структурисања васпитних „чистих“
група?
Могуће је у већем степену уједначити децу, јер су деца из тог узраста
слична
2. У чему је смисао тврђења да се пренаглашава сложеност рада у
мешовитим групама?
Индивидуализација рада са децом не утиче да ли су групе „чисте“ или
мешовите
3. У чему је преднсот мешовитих група?
Предност се изражава у савременој концепцији васпитања у коме се
задаци активности не деле на „чисте“ и мешовите групе већ на развојне
задатке од лакших ка тежим.
http://zelenaucionica.com

No comments:

Post a Comment