Шта деца уче у вртићу?

Узраст:1 - 3. године, али је текст веома едукативан и може користити васпитачима и родитељима који имају и старију децу

Васпитачи у свом раду користе различите васпитно-образовне методе, како би на најбољи начин утицали на развој личности малишана.

Малишани у вртићима често проводе по осам сати дневно, а понекад и више. О режиму током дана у вртићу сигурно већ све знате: када деца имају доручак и шта једу, када је време за васпитно-образовни рад а када су на реду слободне активности, када је ручак, каква је ужина, када спавају...

Оно што можда нисте знали, а што желимо да вам приближимо, јесте какав је начин рада васпитача са децом, односно како утичу на развијање "малих сивих ћелија" код ваших најдражих. О томе смо разговарали са васпитачицом Љубицом Пантелић, из вртића "Мрвица" у Новом Саду, која ради као васпитач, такозване, средње групе.

Које васпитно-образовне методе се користе у оквиру вртића?

- Васпитно-образовне методе, које представљају начин за подстицање развоја дечјих личности, теоријски су одређене. Оне помажу васпитачу у раду, а најчешће се користе: демонстративна, вербална, илустративна, експериментална, откривачка и метода игре.

На основу чега васпитач одлучује коју методу ће да примени у раду са децом?

- Узраст је најважнија "звезда водиља" у процени методе. Деца долазе из различитих животних средина, са различитим предзнањем и животним искуством, па је зато немогуће примењивати потпуно исте васпитно-образовне методе на различиту децуНа пример, за децу до четири године - најбоља је демонстративна метода, јер тај узраст тражи смењивање и динамику. Све мора да буде осмишљено, како би садржај био занимљив и пријемчив, да не би било "празног хода". Са децом од четири до шест година је другачије. Она већ имају формиране појмове и могу да претпоставе како нешто изгледа. Код њих је пажња дужа, па је понекад и вербална метода за њих довољна. Она богати њихов речник, развија слух и продубљује пажњу.

Уколико се деца доста разликују - по темпераменту, понашању, карактеру... да ли се примењу исте методе за све, или се са појединим малишанима ради нешто друго?

- Деца долазе из различитих животних средина, са различитим предзнањем и животним искуством. Савремени родитељи све више прибегавају таквим одговорима на питања своје деце који им затварају видике и убијају природну радозналост, чиме затварају и могућност даљег међусобног разговора. Постоје родитељи који не дозвољавају својим малишанима да у кући откривају, бојадишу, помало брљају, мада има и оних који то дозвољавају. Свакако да постоје неједнакости у групи, јер оне постоје и у породицама. Зато је немогуће примењивати потпуно исте методе на различиту децу.

Када васпитач добије једну групу, прво што мора да уради јесте њен "пресек", односно процена, а потом да одреди ниво групе. На тај начин, он добија увид у то какво је које дете, и шта је ком детету потребно. Затим децу распоређује у мање групе - по одређеним сличностима, и на основу свега наведеног бира методе помоћу којих ће да ради. Важно је да се нагласи да ниједна метода није толико добра појединачно, колико је добра комбинација више метода заједно. Њихово прожимање је прави пут ка развоју дечјих личности.

Данашња деца имају другачија сазнања, интересовања,  очекивања. Да ли је због "прилагођавања" новим генерацијама дошло до неке промене у приступу, садржају и врстама метода које васпитачи примењују?

- Методе су увек једнаке, различито је једино како ћемо неки садржај методски да одрадимо. Деца савременог доба имају другачије потребе него пре петнаест, двадесет година. Имају више интелектуалног знања, али много мање животног - јер најчешће живе у скученим становима, немају слободу кретања, родитељи их превозе колима... Недостаје им практично животно искуство. Малишанима који нам у вртић дођу са више животног искуства, не морамо толико да показујемо, можемо да прескочимо одређене методе. У супротном, морамо много више да користимо методе демонстрације, експеримента, илустративну методу.

Деца се све ређе занимају за игре као што су школице, Деца савременог доба имају другачије потребе него пре петнаест, двадесет година - имају више интелектуалног знања, али много мање животногпрескакање ластиша, играње кликерима... које су веома важне за психофизички развој. Васпитачи имају задатак да их "скрену" са пута којим иду, а то је најчешће играње "готовим" играчкама, којих се брзо засите. Стога васпитач треба да заинтересује дете да се игра конструкторским играчкама, да сâмо гради, машта...

У сваком случају, не мења се ранији метод, већ методски приступ - васпитач ће све исто да демонстрира, само су приступ и остваривање те намере другачији, прилагођени данашњој деци. Зато старији васпитачи морају много више да раде на себи, на својој доедукацији, јер је стил живота у потпуности промењен. Млађим васпитачима је лакше, јер живе начином живота сличнијим дечјем, па између њих и деце не постоји такав генерацијски јаз.

Иза вас су године радног искуства. Шта се променило у односу на протекло време? Да ли неку методу фаворизујете, сматрате да је посебно добра у раду са данашњом децом?

- Све се јако променило. Деца су све више животно неспособна, због чега би васпитачи требало да у већој мери примењују откривачку методу, односно уче најмлађе разним животним активностима, као што су: везивање пертли, отварање врата, коришћење прибора за јело, гњечење банана, млевење кекса, прављење колача... - које треба да оспособе децу за самосталан живот.

Васпитно-образовне игре са децом

Демонстративна метода

Теорија: Циљ је да се код деце развије што више појмова.

Пракса: Васпитач показује деци "Чега има два?"(два ока, уха, две руке...).

Играјте се код куће: Када ваш малишан заврши са игром, заједно са њим покупите играчке. Покажите му како се то ради, тумачећи своје покрете - на пример: "Мале коцкице иду у црвену кутију, а велике у зелену".

Вербална метода

Теорија: То је метода разговора, односно дијалога. Ако није поткрепљена другом методом, често може да изгуби смисао.Пракса: Једна од могућности обраде песме Јована Јовановића Змаја - "Ђиха, ђиха, четир’ ноге..." - ради бољег схватања, јесте да се деци уз читање покаже фотографија дрвеног коњића, као и цртеж родитеља који на колену љуља дете, и објасне им се непознате речи.

Играјте се код куће: Узмите дете у наручје и нежно га спустите на колено. Дижите га горе-доле, рецитујући поменуту песмицу. 

Илустративна метода

Теорија: Користи се када је тешко да се деци помоћу речи објасни неки предмет или појава, занимање или друштвени догађај, а у циљу што бољег развијања меморије и памћења.

Пракса: Илустровање одређених делова текста "Дедин шешир и ветар". Деци се показује серија слика које се односе на тај текст (ветар, деда, шешир, маче). 

Играјте се код куће: Набавите неку од популарних сликовница: Црвенкапу, Три прасета, Пепељугу... па заједно са вашим малишаном тумачите илустрације.

Метода експеримента

Теорија: Дете кроз експеримент објашњава, повезује, црта,  "дискутује" са своје тачке гледишта. Оно истражује, пита и одговара на питања, саопштава шта види и мисли.

Пракса: Васпитач у посуду стави снег и загрева га. Деца посматрају шта се дешава са снегом. 

Играјте се код куће: Помешајте пола чаше брашна са водом. Покажите малишану како настаје тесто, причајте са њим о томе како се прави хлеб.

Откривачка метода

Теорија: Циљ је да се повећа активност детета, и да оно стекне искуство у непосредном додиру са околином.

Пракса: Шетња поред реке. Сва деца, заједно са васпитачем, бацају гранчице у реку, и на тај начин сама откривају у ком смеру река тече.

Играјте се код куће: Упознајте ваше дете са основним и изведеним бојама. Исцедите на палету мало црвене, жуте и плаве темпере. Нека дете открије како од жуте и плаве боје може да се направи зелена, и слично.

Метода игре

Теорија: Деца уче и раде кроз игру. У том смислу, посебно је значајна група дидактичких игара. 

Пракса: Игре лего коцкама, стваралачке игре, имитативне игре у кутку (игре фризера, трговца, саобраћајца, поштара). 

Играјте се код куће: Научите дете обавезама у кући: Шта ради мама? Кува, брише прашину... Шта ради тата? Усисава, баца смеће... Нека дете учествује у вашим свакодневним активностима и кроз игру учи - на пример, да намести кревет.

Јасна Гризер
http://www.yumama.com/