Потребно је да у породици постоји утврђен разуман режим живота и рада и његово доследно испуњење у погледу:
- устајања и легања у исто време
- доручак, ручак и вечера у одређено време
- одржавање личне хигијене (прање руку пре и после јела, прање зуба, умивање, туширање)
- боравак у школи
- време учења код куће
- помоћ родитељима
- планирање одмора у одређено време
- спремање одеће и обуће.
Утврђени распоред живота омогућава одраслима да у договорено време обављају одређене активности, а да деца под истим условима и у исто време, врше одређене делатности.
Ученике од самог почетка школовања треба учити и научити како да распореде време током радног дана, колико, и у које време учити, када и како користити слободно време, шта и колико помагати родитељима, када се, како и колико одмарати и слично.
Да ли деци дати готов план дневних активности (режим), стручно састављен, или препустити сваком детету да сам, према својим интересовањима и уверењима састави сопствени план дневних активности?
Деца која похађају први, други разред, трећи, па и четврти разред основне школе нису способна да самостално и ваљано састављају овакве планове. У овом узрасту децу првенствено треба навикавати на одређени режим, а у том процесу, разуме се, постепено их обучавати и на индивидуално планирање сопственог рада. Само тако ће бити оспособљени да самостално планирају сопствени рад, а без чега нема успешног учења у каснијим разредима основне школе, средње школе, а посебно на студијама.
Индивидуално планирање треба да буде циљ, а до њега се може доћи само моделом добрих планова дневних активности, навикавања деце да се тих планова придржавају.
Шта се уноси у распоред активности?
- Време, које се проведе у спавању
- Распоређује се време на најнеопходније активности: обеде, наставу у школи, кућне послове
- Планирано време за учење код куће, од 16:00 сати после подне и од 9:00 сати пре подне. Никако не учити код куће одмах, по повратку из школе. Непосредно после наставе није ефикасно учење. Мозак се мора одморити од претходних умних активности и треба бити спреман за нове активности. Колико ће трајати учење зависи од способности деце, њиховог претходног знања и од степена развоја њихових навика.
- Време за одмор и разоноду (око 4,5 сати дневно за игру и друштвене активности, читање лектире, спорт и томе слично).
- Устајање у одређено време основно-школски узраст од И до ИВ разреда (7:00), од В до ВИИИ и средњошколски узраст (6:30), са обавезном јутарњом гимнастиком. Зашто? У основно- школском узрасту кости су еластичне и меке и поред добре исхране, њиховом развоју и учвршћивању помажу вежбе. Кичма је изузетно осетљива, а поласком у школу је оптерећена ношењем школске торбе, седењем у школској клупи, које је најчешће неправилно и коначно, седењем у кући док се учи, гледа ТВ. Зато је изузетно важно одвојити време после устајања и посветити га вежбама, које ће спречавати деформитете кичменог стуба (сколиозу, кифозу). Уједно, вежбе потпомажу бољу циркулацију која окрепљује и освежава организам и чини га спремним за активности које га очекују у току дана. Створимо ли навику код деце за вежбањем, сигурно такво дете, кад одрасте неће имати проблеме које најчешће имају одрасли и који могу умањити радну способност.
- Одлазак на спавање у одређено време.
Улога сна у психофизичком развоју детета
Спавање је потреба организма и најбољи физиолошки лек против умора. У току спавања надокнађује се истрошена енергија. У будном стању сви органи раде и њима је потребан одмор. У току спавања функције организма су на минимуму.
Различитим узрастима потребна је различита дужина спавања: детету од 7 до 12 година, потребно је око 10 сати спавања. Детету од 12-15 година, потребно је око 9 сати, а после 15 година, потребно је спавати од 8 до 9 часова.
Пре спавања, најмање пола сата, прекинути интелектуални рад, како се не би догодило да се он настави и у сну. Ако се то догоди, сан је због тога немиран, испрекидан, другим речима, он је неквалитетан. Такав сан не одмара организам и дете неће бити спремно за активности које га очекују током наредног дана.
Изузетно је важно да код деце формирамо навику да се увек у одређено време одлази на спавање и у одређено време устаје. Ако то стално чинимо, развијамо код деце корисну навику која утиче да дете буде свежије, одморније и спремније за рад.
Улога игара у развоју деце
У игри дете задовољава своју потребу за активношћу. Дете реагује, схвата и успоставља односе са околином кроз игру. Зато игра има функционални карактер. Преко ње дете развија и усавршава моторику, интелектуалне функције и друштвено понашање.
Родитељи су дужни да својој деци обезбеђују услове за нормалан физички развој. Он се обезбеђује тако што се деци омогућава игра. Игре утичу на развој: снаге, брзине, окретности, издржљивости, упорности, толерантности, тачности, прецизности, дружељубивости, креативности. Све те особине су потребне за успешно учење.
Неке игре могу корисно послужити као средство одмора, који је потребан после интелектуалног рада.
А какви смо то родитељи, сазнаћемо ако посматрамо своје дете у игри. Можда нам се неће много тога допасти, па ето прилике да променимо код себе то што нам се не допада.
Ево једног предлога Модела распореда дневних активности ученика Модел распореда дневних активности , Ви га слободно измените и прилагодите свом дете
Захваљујемо се блогу Школски педагог
No comments:
Post a Comment