ЈОЗЕФ
Један се дјечак звао Јозеф. Имао је наочале. Дебеле. И није нарочито видио
И зато је био помало неспретан. И помало несретан.
Помало замишљен. Миран.
А када је нетко миран сви мисле да је задовољан.
А када нетко изгледа задовољно сви мисле да је сретан. То је добар дјечак, рекла је учитељица.
Врло добар, додала је мама. Најбољи, рекао је ујак.
Јозеф је био добар зато јер никога није гњавио.
А када нетко не гњави онда га се и не замјећује. Јер је све у реду.
Јер је доброта досадна за проматрање. Нитко с Јозефом није имао проблема.
Јозеф је једино имао проблема сам са собом. Био је тужан, а то нитко није видио.
Био је превише миран да би то показао. Био је превише шутљив да би то рекао. Био је превише стидљив да би то открио. Сви су мислили како је Јозеф врло сретан.
Гледали су га посве здравим очима и нису видјели.
И што се десило с Јозефом?
Ништа посебно.
Завршио је у једној помало тужној причи која вас моли, вас који је читате, да се повремено окренете око себе и погледате не налази ли се у вашој близини какав Јозеф.
Нетко тко је тужан, миран, шутљив, стидљив.
Нетко тко би хтио бити ваш пријатељ, а боји се то рећи. Учините први корак. Сви људи требају пријатеље само Јозеф не зна како да их нађе. Зато ви пронађите Јозефа.
Сања Пилић
ОПОНАШАЈУЋИ ЈЕЖИЋА
Ива је одједном постала самовољна и пркошљива. У игри увијек мора бити у праву, истиче себе а друге дјевојчице омаловажава; не показује разумијевање него их боцка заједљивим примједбама. Таква је откако жели бити главна, у свему најбоља.
То је дјеци досадило. Одвратише се од ње, и Ива остаде сама. Нема се с киме играти. Кад се потужила мами да је дјечаци и дјевојчице у дворишту и разреду избјегавају, мама, која је примијетила њено понашање али се надала да је пролазно, умјесто одговора исприча јој причу.
- Слушај добро! - рече. Причат ћу ти о невољи једног јежића. Он је, залутавши, звао у помоћ шумске становнике. Одазваше се многе животињице, од зеца и хрчка до крилатих птичица. Но, убодене, убрзо се разбјегоше.
Лута јежић, не зна се вратити у свој брлог па од муке плаче.
Напосљетку се смилио сови. Не слијећући с гране; мудрица га овако посавјетује: "Ако желиш да ти нетко од нас приђе, увуци бодље!"
"О, хвала на савјету. Како се прије нисам тога сјетио!" радосно ускликне јежић.
"Осим тога, одозго сам видјела одакле си дошао", настави сова и крилом му покаже смјер којим треба ићи.
Јежић је путем срео много животињица. Све су прихватиле његов позив на игру чим је увукао бодље.
Довршивши причу, мама упитно погледа Иву.
- Разумјела сам поуку, насмије се Ива. - Кад злоћу замијеним благошћу, и дјеца ће се радо играти са мном. Потом придода опонашајући јежића: - Како се тога нисам прије сјетила!
Нада Ивељић
СЈАЈНА НИТ
Чим је малена рибица пропливала, стара мудра риба почела јој је откривати свијет у којем ће живјети. Пливајући уз њу, заштићена њезином близином, упознавала је подводни морски свијет.
Упознала је све становнике мора, разноврсне рибе и биљке. Доброхотне становнике мора упознавала је из непосредне близине, а оне који се нису доимали пријатељски расположени, с разумне раздаљине. Упознала је и хриди и пећине скривене меду њима, изворе свјеже воде који су се пробијали у море у близини њезине обале и предмете који су тко зна откуда стигли у морски свијет.
Малена је рибица била одушевљена свијетом који је упознавала. Била је занесена његовом љепотом и гостољубивошћу. Но, одједном угледа једну дугачку сјајну нит која се однекуд спуштала у море. На њезину је крају било овјешено нешто налик храни. Хтједе из близа промотрити што је то, но стара је мудра риба заустави:
- Никада се и ни због чега не примичи оваквим нитима без обзира на то каква је замамна љепота о њих овјешена. Оне би те, након кратко трајног задовољства, истргнуле из овога свијета и грубо усмртиле.
Док је малена рибица још слушала што ~ јој стара мудра риба говори, нека се ~ овећа риба примакне нити и покуша трзајем откинути оно што је о њу било овјешено. У тај час ишчезну и нит и риба.
Малена је рибица престрављена проматрала што се догађа. Када се прибрала, упита мудру стару рибу:
- Зар она није ништа знала о овоме што си ми говорила
- Знала је - са жаљењем потврди стара мудра риба - али је примамљивост нити надјачала њезино знање и искуство. Ти никада немој на то пристати. Немој допустити да те тренутак непромишљености и лудог задовољства отме из твога свијета и одведе на пут без повратка.
Стјепан Лице
No comments:
Post a Comment