Зашто је небо плаво?
Да ли смо се икада запитали (наравно ако нам посао није физика, астрономија и сл.) зашто је то тако? Да ли сте примјетили да снимци које шаљу сателити из свемира, а које често виђамо на ТВ-у, небо приказују у црној боји? Небо које се види одоздо, тј. са Земље, јесте плаво. Разлог томе је што сунчева свјетлост дању пролази кроз атмосферу па тек онда допире до нашег ока. Сви сунчеви зраци се, а има их разних боја, не крећу истовјетно и праволинијски. Пошто најлакше пролазе плави зраци и најлакше се распршују, то је разлог да се управо ти зраци највише виде, па због тога небо видимо у плавој боји.
Зашто је небо у сутону црвене боје?
У сутон или предвечерје тј. када се сунце полагано спушта на западном хоризонту, и када се нађе при самом дну неба, његова свијетлост пролази дужу путању кроз зрак. Овај вишак зрака узрокује да се сви сунчеви зраци, сем црвених, на тој путањи распрсну прије него ли стигну до нас. Црвени зраци остају и допиру до нашег ока те узрокују да сунце видимо црвеним, а и небо исто тако црвенкасте боје.
Колико боја има дуга и гдје је њен крај?
Свако од нас зна шта је дуга, јер сви смо бар једанпут у животу видјели ту занимљиву природну појаву. Многи су чак настојали да прођу испод ње!
Дуга се појављује у вријеме кише или послије ње, или када свјетлост сија на капљице воде. Удаљеност дуге од нас је једнака размаку између нас као посматрача и мјеста падања кише. Њен почетак и крај су у мјесту гдје пада киша. Да бисмо видјели ову лијепу природну појаву, треба да стојимо тако да нам сунце буде иза леђа. Дуга се састоји од седам боја, и то: љубичаста, модро-плава, плава, зелена, жута, наранџаста и црвена. Могуће је да се понекад све ове боје не могу разазнати, поготово модро-плава.
Зашто пада киша?
Неки ће се можда нашалити па рећи: Зато што нема степенице да сиђе! Међутим, прави розлог томе је постојање воде у ваздуху. Вода је у овом случају у облику паре и као већина плинова не може да се види. У горњим слојевима атмосфере, гдје зрак постаје хладнији, водена пара се претвара у ситне капи. Настале капљице се скупљају на једно мјесто и стварају облак. Када се удруже, постану велике и тешке па не могу остати у облаку већ се одвајају и почињу спуштати на земљу.
Како настаје снијег?
Снијег је замрзнута киша. Уколико је зрак довољно хладан, капљице воде у облаку се замрзну и претворе у ледене кристале од којих настају снијежне пахуљице. А уколико се капљице кише заледе, онда настаје град. Постоји и та могућност да чак и љети у облацима настане снијег. Но тај снијег се истопи прије него стигне на земљу и претвори се у капи кише. Капи кише које су се претвориле у град имају већи обим од снијежних пахуљица и не могу се лако истопити. Понекад град досегне тежину и од једног килограма, што изазива велике штете на земљи. Град понекад пада и у љетњој сезони, и то истовреwмено с појавом муње и грома.
Како настају вјетрови?
У почетку су вјетрови били ствар богова. Старим Грцима за генезу вјетрова био је задужен бог Еол. Успркос врло једноставним објашњењима генезе, Феничани су прије неколико хиљаду година врло успјешно почели користити вјетрове као погонске групе својих бродова. Прије скоро двије хиљаду година Перзијанци су изумили вјетрењачу... Истина, нису знали зашто вјетрови настају те их нису могли предвидјети, но ипак су уочили становиту "правилност" у њиховом појављивању и типу времена које доносе. Генеза вјетрова је тек прије стотињак година прешла из домене богова и светаца у домену физике, посебице физике атмосфере популарно зване метеорологија.
Разумијевање генезе вјетрова било је омогућено мјерењем тлака зрака над великим територијем, односно почетком израде тзв синоптичких метеоролошких карата. На њима су се паралелно могли пратити вјетар и тлак зрака. Тада је већ било сасвим јасно да ће се зрак кретати из подручја вишег тлака према подручју нижег тлака, односно, из подручја гдје га "има више" према подручју гдје га "има мање". Али зашто га негдје има више а негдје мање? Објашњење може бити једноставно: тамо гдје је зрак хладнији бити ће гушћи, специфично тежи или обичним ријечником, бити ће га више. То можете провјерити: за вријеме топлог сунчаног дана без вјетра станите на руб сјене коју ствара зграда и осјетити ћете лагано струјање зрака. Или још израженије: приликом проласка сјене што је ствара кумулус медиокрис или конгестус јавити ће се јачи удар вјетра, који чак може бити сасвим супротног смјера од глобалног струјања тог дана. Након проласка сјене, вјетар се опет враћа у нормалу.
Но на мезо и макро скали ствар се показала нешто сложенијом.
Показало се како струјања зрака нису правоцртна у смјеру високи тлак-ниски тлак, већ зрак више кружи око средишта ниског тлака, и то у смјеру обрнутом смјеру казаљке на сату (сјеверна хемисфера). Уводјењем Цориолисове силе у модел, објашњено је скретање зрачног тока удесно од дјеловања градијентне силе тлака (градијентна сила - сила која настаје услијед различитих вриједности у пољу неке величине, у овом случају тлака, а настоји поништити ту разлику).
Још једна ствар која се на мезо и макро скали показала утјецајном је пад тлака услијед кретања зрака, а што се објашњава Берноуллијевом једнаџбом која повезује закон о очувању енергије и једнаџбу континуитета протока.
Физикалне величине којима дефинирамо вјетар су смјер одакле пуше, брзина или јачина, у овисности о мјерном инструменту који имамо или мјерној јединици у којој то желимо изразити и маховитост. Смјер се најчешће даје према ружи од 16 смјерова (Н, НЕ, ННЕ...), а у авијацији ради прецизности у степенима 0 - 360о. Брзина вјетра се изражава у м/с или км/х. У авијацији и морнарици у чворовима (кнотс) с тим да поморци користе 1чв=1нм/х (нм - наутичка миља = 1852м), док се у авијацији умјесто наутичке користи енглеска миља (1мл = 1609м). Умјесто брзине, некада се више користила тзв Беауфортова скала јачине вјетра која се темељила на учинку вјетра на околину, а вриједи приближна формула: 1м/с=2Бф-1. Маховитост се даје описно, пуше ли вјетар континуирано или "на ударе", а бројчано се дају величине тих удара.
Морска со
Море је слано зато што се у њему налази отопина соли. Већина соли која се налази у мору, користи се у људској исхрани. Ова со у море доспијева ријечним путем, тј. на свом путу ка мору ријеке отапају наслаге соли и са собом носе у море.
Сан је неопходан
Ако нам се спава, али из неког не можемо заспати, добијамо осјећај умора и нервозе. Међутим, пошто одспавамо и пробудимо се, постајемо расположени и весели, и што је најважније, спремни за нове активности. У нашем тијелу се, током дана, скупљају разне сувишне материје, усљед чега се наши мишићи замарају а с њима и остали тјелесни органи. Сан нам помаже да свом тијелу дамо потребну прилику да се одмори и развије. Новорођенчад дневно спавају од 18 до 20 сати и буде се сваких 2 – 3 сата ради исхране. То им помаже да се брзо развију и нарасту. Важност сна ћемо најбоље схватити ако посматрамо развој беба. Како бебе расту и развијају се тако се и дужина сна смањује до те мјере да одрастао човјек, у норамлним околностима, дневно спава 6 – 8 сати.
Зашто нам се зијева?
У неким друштвеним срединама се зијевање сматра једом некултурном појавом, поготово ако човјек није сам. Ако неко у друштву зијева, други могу помислити да му њихово друштво не одговара већ да му је досадно. Можда некада и јесте тако, али увијек сигурно није. Зијевањем ми удишемо велику количину зрака. Овај зрак нам помаже да се орасположимо тј. да отјерамо сан са очију. Могуће је чак да када имамо велику потребу за одмором и сном, зијевање помогне да се разбудимо. Надамо се да читајући ове странице ви нећете почети зијевати.
Зашто штуцамо?
Штуцање обично настаје ради хране која није добро прерађена и скухана у нашим ораганима за варење. Кад се храна добро не преради, дијафрагма се, тј. један велики мишић намијењен за удисање и издисање ваздуха, покрене и почне да трепери. При томе се дисање наједампут појача и настане штуцање. Код нас је обичај да се штуцање тумачи као једна врсту телепатије, тј. кад нам се штуца неко нас спомиње.
Зашто трепћемо?
Трептање или затварање и отварање очниих капака је једна несвјесна појава. Људи нису ни свјесни колико пута дневно трепну. Трептање, као и све друге појаве, има своју мудрост, тј. разлог што је то тако. Сво Божије стварање је сврсисходно па и једна наоко незнатна појава, као што је трептај ока. Трептање наше очи одржава чистима. Кад се очни капци склопе, један танак слој воде се повуче преко ока, и тако спере прашину која се на њему ухаватила док је око било отворено. Колико се прашине скупља на очима најбоље примјећују особе које носе наочале, јер знају да више пута дневно морају чистити њихова сочива. А шта да не постоји овако један мали систем као што су очни капци и трептање? Како би могли тада да чистимо очи?
Зашто неки људи имају равну а неки коврџаву косу?
Да ли сте знали да човјек на глави има између 100 и 200 хиљада длака. Код неких људи коса расте брже а код других спорије. Раст косе се може успоредити са истискањем каладонта из тубе. Коса ниче из малих отвора на кожи званих фоликуле. Од облика фоликуле зависи какву ћемо косу имати. Ако је фоликула округла, наша коса ће бити равна, а ако је елиптична онда ће бити благо валовита тј. имаће коврџе већег обима. А ако је фоликула правоугластог облика, коса ће бити потпуно коврџава или, боље речено, особа ће имати косу попут људи црне расе. Према томе, због сталног раста које, није могуће промјенити природно стање косе тј., уковрџати је ако је права или је исправити ако је коврџава.
Зашто се људи разликују по боји коже?
Људи свјетлијег тена живе у сјеверним дијеловима земљине кугле, док они који имају тамнију боју коже живе у јужнијим и топлијим дијеловима свијета. У источнијим земљама боја коже је отприлике жута. Међутим, како данас људи врло лако путују с једног на други крај свијета, у свим његовим дијеловима можемо видјети особе разних боја коже. Људи се по боји коже дијеле у три расе: бијелу, црну и жуту. Узрок различитости боје коже је вјероватно тај што су особе које имају тамнији тен отпорније на сунчеву свјетлост па зато већина ових људи и живи у топлијим крајевима свијета, као што је Африка и Јужна Америка. Међутим, људи који живе у сјевернијим дијеловима Земље, попут Скандинавије, имају бијел тен и кожа им није толико отпорна на сунчеву свјетлост, стога те особе приликом обиласка јужнијих крајева морају користити препарате за заштиту коже, јер њихова кожа врло лако «изгори» на сунцу. Људи своју боју коже наслијеђују од својих родитеља, тако да путовање у друге крајеве, осим можда привремено, неће промјенити наш тен. Раније су многи људи ради своје боје коже имали доста проблема.
Колико крви има у нашем тијелу?
Количина крви зависи од тежине тијела. Одрастао човјек у себи има око 5 литара крви, док у тијелу дјетета постоји мања количина. Крв је врло важна течност. Ако се деси да људи, усљед нпр. посјекотине или хируршке операције, изгубе одређену количину крви, и уколико се та количина крви на вријеме не надокнади, може се десити смрт. Преко крви се могу пренијети и разне болести, тако да је врло важно да се крв испита прије него се да неком болеснику.
У неким религијама, као што је ислам, употреба крви у исхрани је строго забрањена. Кур'ан о овоме каже: «Забрањује вам се стрв и крв...»[1] Употреба кви у исхрани се, према исламском учењу, не забрањује само због тога што је то штетно по наше физичко, већ и због што штети нашем психичком здрављу. Конзумирање крви узрокује окрутност срца и немилосрдност.
Зашто се перу зуби?
Сви знамо да претјеривање у слаткишима или шећеру може озбиљно да оштети наше зубе. Зуби тада почињу да црне и да се мало по мало осипају и да на крају од зуба имамо само пуна уста проблема и трошкова који су се могли избјећи. Честице шећера, чак и када се добро сажаваће, остају око зуба.
У нашим устима обично постоје или, боље речено, живе неки микроби који остатке шећера око наших зуба претварају у ациде тј. киселине које оштећују вањску цаклину зуба или једноставније речено праве шупљине на нашим зубима.
Редовним прањем зуба ово се може спријечити а исто тако редовна посјета зубару, чак и ако немамо проблема са зубима, може да спријечи све нежељне проблеме и трошкове као што су поправци и вађење зуба. Занимљиво је да зубари препоручују да се зуби перу или четкају од три до пет минута.
У прошлости су муслимани за чишћење зуба користили дрвце по имену мисвак, њиме су трљали и чистили зубе. Преноси се да је посљедњи Божији посланик Мухаммед, нека је мир божији на њега и његове најмилије, увјек са собом, поред чешља, имао и комадић мисвака. Данас су научници потврдили да ово дрво има антибактеријске особине и на бази овог дрвета се праве разне текућине за испирање уста.
Од чега се праве вјештачки зуби?
Када неко извади стални зуб тј. зуб који више неће никнути, онда га обавезно настојати замјенити вјештачким, поготово ако је то био један од предњих зуба, јер његово празно мјесто естетски нимало лијепо не изгледа. Понекад људи носе и цијелу вјештачку вилицу. Некада је био обичај да богатији људи стављају златне зубе.
Вјештачки зуби се праве од чврстих материјала отпорних на топлоту и хладноћу. Раније су се зуби правили од слонове кости, каучука или чак злата. Но данас се зуби праве од пластичних материјала или керамике. Ове материје су јако тврде и могу се обојити тако да их је тешко разликовати од правих зуба.
Један од муслиманских научника у 18 вијеку, по имену Сејјидул- хукама Шерефуд–Дин Мар'аши (чији је унук познати ајатоллах Неџефи Мар'аши, оснивач треће по величини библиотеке у исламском свијету) је направио прву покретну вјештачку вилицу, а и исто тако је и први почео да усађује вјештачке зубе у природну вилицу. Данас се ова вјештачка вилица чува у Музеју: Хисторија медицине, у Ирану.
Брзина откуцаја нашег срца
Срце већине одраслих и здравих особа има отприлике 70 откуцаја у минути. Могуће је да срце има од 50 до 100 откуцаја у минути а да особа не осјети никакве проблеме. У току једног просјечног живота срце откуца око 3000 милиона пута. Колико откуцаја има наше срце можемо и сами врло лахко установити. Притиском врхова прстију једне руке на артерију, која се налази на зглобу изнад длана друге руке, осјетићемо пулс. Пулс је уствари крвни талас који се уз помоћ испумпавања срца креће кроз артерију, а лаганим притиском на ту крвну жилу, ми осјетимо кретање тог вала.
Што више старимо то наше срце спорије куца и у дубокој старости откуцаји срца понекад се смање на половину откуцаја по рођењу.
Зашто је прање руку тако важно?
Деца се у току дана у кући или ван ње сусрећу с многим стварима. Већину тих ствари дјеца спознају путем додира. Могуће је да многе ситне, и за нас безначајне предмете попут каменчића, лишћа и сл. понекад и нама поклоне. Са оваквим «поклонима» добијамо и милионе микроба. Дијете ово наравно незна и увијек се пита: зашто ја морам прати руке кад сам учинио тако лијепо дјело? Можда ће нас понекад и слагати, и намјесто потпуног прања руку сапуном, само провући руке кроз воду. Па ипак, непрестано понављање да се руке требају прати, на крају ће постићи жељени циљ.
Прање руку, поготово ако се то учини топлом водом и сапуном, спријечава развој микроба, вируса и бактерија, а самим тиме, и разних заразних болести. Један од начина ширења заразних болести, поред загађене воде и хране, бактерија и вируса који се нађу у зрака приликом кихања, кашљања и томе слично, јесу и прљаве руке.
Додиром очију, носа или уста прљавим рукама, дијете и незнајући може у своје тијело унијети разне инфекције, и тиме не само себи створити проблеме већ и цијелој породици.
Посебно је важно да се руке перу прије и послије јела, након обављања нужде и након дјечијег играња, поготово вани, те ако смо били у посјети болеснику и сл. Пар минута проведених покрај умиваоника са дјететом, може смањити број наших посјета докторским ординацјама.
No comments:
Post a Comment