О КОМПОЗИЦИЈИ И СТИЛУ ПИСАНИХ САСТАВА

ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ДОБРУ ПИСМЕНОСТ

Знање граматичких правила само је предуслов да се онај ко већ влада својом реченицом и ко јасно и прецизно изражава своје мисли осигура од граматичких грешака које би могао учинити.
За добру писменост потребно је инешто више од тога.
А то „нешто” ствар је и природне обдарености, али је много више и ствар стрпљивог и систематског рада на развијању своје писмености.

Први услов

Први услов за јасно и правилно писање јесте јасна и правилна мисао.
Прво правило је дакле: јасно углави – јасно у изразу,  и обрнуто.

Други услов

Не пишите дугачким реченицама и немојте на силу бога настојати да вам реченица буде богата, звучна, накићена, да учини утисак на читаоца и да му покаже како сте дубоки и мисаони.
И не треба се угледатини на кога.
Самосталност у писању и грађењу реченица према својим способностима – то је друго правило за добруписменост.

Трећи услов

Читање добрих писаца – трећи је услов за наше самостално напредовање у писмености. У ту сврху није згорег научити неку песму или, још боље, неки прозни одломак који нам се допао.

Четврти услов

Што чешће стављати на хартију своја запажања и своје мисли о било ком предмету – такво вежбање је четврти услов за развијање нашеписмености.

Пети услов

Потребно је постићи и ред у излагању. Укратко забележите тај ред, направите план свога писменог рада. Овде је тај услов по реду пети, али по својој важности он је први услов.

Шести услов

И последње, али златно правило: прегледајте и исправљајте пажљиво оно што сте написали.

КОМПОЗИЦИЈА ПИСАНОГ САСТАВА

Од свих грешака које се могу учинити при писању о било којој теми, три понајтеже спадају у грешке против добре композиције тј. против тачног, сређеног и потпуног излагања о некој теми:
а) промашај теме,
б) несређено излагање и
в) непотпуност одговора.

Увод

Увод је први део у сваком писаном саставу и његова је улогада заинтересује читаоца за предмет нашег излагања и да га приведе самом излагању питања које тема поставља.
Увод је, вели један писац, укусно предјело које ћемо сервирати своме читаоцу пре него што му изнесемо главно јело, тј. разраду нашегписаног састава.
Увод мора бити лепо и живо речен, тако да читаоца одмах придобије и својом прецизношћу и својим занимљивим прилажењем теми.
Али од свега је најважније да увод буде што краћи, да заузима отприлике десети до петнаести део читавог писаног рада.

Разрада

Разрада је централни, најдужи и најважнији део сваког писаног састава. У њој се одговара на постављену тему у смислу осветљавања или доказивања теме.

Закључак

Закључак је последња етапа у сваком писаном саставу. Та главна мисао закључка у ствари је главна мисао саме теме, која нам је у теми постављена као питање, а овде, у закључку, даје се као одговор који је документован читавим нашим развијањем теме у разради.

Три читања

Исправљање написаног састава најбоље је вршити у неколико наврата у извесним размацима времена, али ако је то немогуће (као приликом израде писменог задатка у школи), онда је потребно једно за другим прочитати задатак бар три пута.

Опис

Опис или дескрипција најчешћа је врста писаних састава у основној школи.
За добар опис важно је пре свега умети запажати карактеристичне појединости.
Друга особина доброг описа је лични став онога који пише према предмету који описује. А то значи да о стварима и појавама које посматрамо и које запажамо  морамо иматии неко своје мишљење, свој мисаони и емоционални став. То не мора бити никаква дубока мисао нити узвишено осећање, али то треба да буде неко занимљиво и живо осећање, нешто што долази из нашег бића и из нашег доживљавања живота.
Трећа особина успелог описа је добар распоред карактеристичних појединости.

Нарација

Нарација или причање (приповедање) друга је од честих школскихтема.
Али у нарацији је, поред хронолошког приказа догађаја, врло важна и живост причања. То се постиже првенствено погодним избором глагола ињихових облика. У нарацији се описује догађај, а догађај је радња.
Док је у опису главна категорија речи именица и њени атрибути, у нарацији је то -глагол.

Осећајно размишљање

Осећајно размишљање није нека сасвим издвојена врста писанихсастава.
Међутим има тема, нарочито у основној школи, које захтевају емотивно казивање о некој личности или о неком догађају, а за такве теме најбољи је вид излагања осећајно размишљање.
Свако књишко осећање у таквим написима зазвучи као лажно, усиљено. Али искрено, топло и речито написан, такав састав врло сугестивно делује на читаоца.

Извор:
Српски језик основцима