Методолошки оквири рада
1. Предмет и значај истраживања
Предмет нашег истраживања
су игролике активности о различитим занимањима љиди у предшколским установама.
У теоријском делу овог рада указали смо на значај ових игара у свеопштем
развоју детета и његовој припреми за полазак у школу. Међутим, постоји бојазан
да се у организацији и осмишљавању ових игара прибегава избору малог броја занимања:
лекар, полицајац, фризер, пекар, па из
тога произилази и проблем којим ћемо се бавити у методолошком делу.
2. Проблем истраживања
Да ли васпитачи у довољној
мери примењују ове активности и да ли деци омогућују да се кроз овакве
активности упознају са ретким, новим или пак заборављеним занимањима? У методолошком делу овог рада фокусираћемо се
на проблем разноликости игроликих активности о различитим занимањима људи.
Покушаћемо да утврдимо у којој мери
васпитачи упознају децу са занимањима која нису уобичајен избор. Такође,
покушаћемо да аланизирамо да ли је избор игроликих активности о различитим
занимањима људи повезан са старосном структуром васпитача, вољом деце и
родитеља као и локалном заједницом.
3. Циљеви и задаци истраживања
Циљ нашег истраживања је да са више аспеката проучимо
игролике актовности о различитим занимањима људи односно поједине аспекте
успешности остваривања ових активности.Фокусираћемо се највише на разноврсност
занимања, а затим и на начин избора занимања, као и на начин реализације игроликих активности.
На том путу наши задаци ће бити:
1.
Истражити динамику панирања игроликих активности у
предшколским установама
2.
Истражити програм активности које се најчешће
остварују кроз игролике активноти занимања.
3.
Истражити у којој мери је васпитач подршка у
игроликим активностима занимања.
4.
Истражити
која занимања васпитачи најчешће бирају за организацију активности
у оквиру упознавања околине.
5.
Истражити која занимања су најомиљенија код деце.
6.
Истражити да ли већину занимња упознају кроз
активности у предшколској установи?
7.
Истражити која занимања упознају на непосредан начин
(одласком у установе, предузећа, фирме...)
8.
Истражити на који начин се врши избор занимања за
игролике активности.
4. Хипитезе
1.
Већина
васпитача према динамици игролике активности планира једном седмично
2.
Програм
активности које се најчешће остварују су оне које омогућава усавршавање чулних
органа.
3.
Васпитачи
пружају деци подршку приликом организације и реализације игроликих активности.
4.
Већина
васпитача је у свој избор занимања уврстила занимање лекар.
5.
Већина
васпитача износи да је дечацима омиљено занимање полицајац, а девојчицама медицинска
сестра.
6.
Највећи
број занимња деца упознају кроз игролике активности организоване у предшколској
установи.
7.
Већина
испитаника наводи да је занимање које упизнају на непосредан начин пекар.
8.
Већина
васпитача избор занимања за игролике активности врши на основу сопствене
одлуке.
5. Узорак истраживања
Узорак
нашег истраживања сачињава 38 васпитача у 3 објекта („Лане“, „Бамби“, „Пчелица“)
Предшколске установе „Бамби“ на
територији општине Лозница. С озбиром да је анкета анонимна, не можемо изнети
старосну структуру, полну структуру и стручну структуру испитаника. Испитаници
су васпитачи чије су групе на целодневном боравку (млађе, средње и старије ) и
предшколске групе. односно васпитаче који раде са децом узрасат од 3 до 6
година.
6. Инструменти истраживања
У овом истраживњу ћемо корситити технику
анкетирања, а инструмент у оквиру ње би био упитник. Упитник је конципиран тако
што су питања подељена у неколико сегмената и за свако од тих питања предвиђено
су одређени нивои одговора, од којих треба да се одлуче за један. Упитник је
намењен васпитачима. Васпитачима је остављена могућност да кроз понужене
одоговоре које изаберу прикажу стварно стање датог проблема.
7. Резултати истраживања
У истраживању
учествовало је 49 васпитача, запослених у предшколским установама у Лозници.
Резултате њихових одговора приказаћемо табеларно и графички, онако како су
питања наведена у упитнику.
7.1. Динамика планирања игроликих активности о различитим занимањима људи
На
прво питање у Упитнику, које се односи на динамику или учесталост планирања и
реализовања игроликих активности о различитим занимањима људи, испитаници су
одговорили на начин приказан у графикону 1.
Уочавамо да је већина испитаника одговорила да се игролике активности из
домена нашег интересовања планирају /реализују једном месечно. Наша очекивања, која су приказана кроз прву
хипотезу, су била да се такве активности организују једном недељно. На основу упоређивања апсолутних вредности
броја одговарајућих одговора можемо
закључити да прва хипотеза није
потврђена. Међутим, с обзиром на то да је по бројности други одговор управо
да се активности планирају једном седмично, а да је разлика између првог и
другог одговора мала, не можемо у потпуности одбацити прву хипотезу, односно,
можемо закључити да је прва хипотеза
делимично потврђена.
7.2. Аспекти развоја дечије личности
Подаци
веазни за другу хипотезу, односно за
апсект развоја дечијих способности приказани су на графикону 2. Учесници
су вредновали одређене тврдње оценама од 1 до 5 при чему је оцена 1 највиша, а
оцена 5 најмања. С тога је при обради ових података сваки одговор под „1“
вреднован са 5, „2“ са 4 и тако редом, да би добијене просечне оцене приказале
на који аспект дечијег развоја се највише обраћа пажња при планирању игроликих
активности о различитим занимањима људи.
На
основу просечних оцена можемо запазити да су узорковани васпитачи предност дали
развоју конгитивних способности и развоју стваралаштва и креативних способности
– просечна оцена 4,49. Присуство активности за усавршавање чулних органа
оценили су са 4,33, па стога ни друга
хипотеза „Програм
активности које се најчешће остварују су оне које омогућава усавршавање чулних
органа“ - није потврђена. Треба истаћи
да је дистрибуција одговра таква да се креће у распону од 3,98 до 4,49 ,
односно да је разлика између највеће и најмање просечне оцене 0,51, што нас
наводи на закључак да васпитачи процењују да се кроз игролике активности о
занимањима људи подједнако развијају сви аспекти дечије личности.
Графикон
2 – Аспекти развоја личности кроз игролике активности о занимањима људи
7.3. Подршка деци од стране васпитача кроз игролике активности
Хипотеза
под редним бројем 3 гласи: „Васпитачи
пружају деци подршку приликом организације и реализације игроликих активности“. Да су
резултати нашег истраживања потврдили ову хипотезу, видимо из графикона број 3.
Наиме, на графикону уочавамо да су васпитачи високим оценам вредновали своје
поступке планирања и реализације игроликих активности, а које су усмерене на
пружање подршке деци. С тога можемо
закључити да је хипотеза под редним бројем 3 потврђена.
Графикон
3 - Подршка деци од стране
васпитача корз игролике активности
7.4. Занимање које је најчешћи избор васпитача у планирању и реализацији игровних активности
 У
жељи да истражимо које занимање је најчешћи избор васпитача у реализацији
игровних активности о различитим
занимањима људи, поставили смо хипотезу да је то занимање лекар (доктор). Наши
испитаници су имали задатак да наведу 5 занимања. Од 49 испитаника, 34 је у
своје листе уврстило занимање лекар, док
15 испитаника то није учинило (графикон 4). Графикон 4 – Популарно занимање
Из ових података
закључујемо да је наша хипотеза која гласи: „Већина
васпитача је у свој избор занимања уврстила занимање лекар“ – потврђена.
|
7.5. Занимање које је омиљено међу дечацима и девојчицама
Омиљена
занимања у играма су врло често под утицајем времена и средине у којој живимо.
Ипак, нека знимања никад „не излазе из моде“. Претпоставлили смо да је омиљено
занимање дечацима „полицајац“ (милиционер, саобраћајац), а девојчицама
„медицинска сестра“. Испитаници су имали задатак да наведу по 5 занимња која су
по њиховом мишљењу омиљена међу дечацима, односно девојчицама. Наша претпоствка је делимично потврђена
– за дечаке смо добро проценили, а за девојчице нисмо. Наиме, од 49 испитаника, 24 је навело у својим
листама занимање „полицајац“, а само 1 испитаник је навео „медицинска сестра“.
Графикон 5 – омиљена занимања за девојчице и дечаке
7.6. Где деца највише науче о различитим занимањима људи?
Предшколска
установа има велику улогу у развоју дечије личности, у стицању различитих знања
и вештина. Стога смо претпоставили да „Највећи
број занимња деца упознају кроз игролике активности организоване у предшколској
установи“, како и гласи
наша шеста хипотеза. Да би смо дошли до података који би потврдили или оповргли
ову хипотезу, испитаницима смо понудили да у следећој табели изаберу једну од
понуђених варијанти расподеле учешћа предшколске установе, на једној страни, и
неке алтернативе на другој страни, како места на којима деца највише науче о
занимањима људи.
Заокружите један одговор
|
У предшколској установи
|
Посетом фирми, предузећу,
установи
|
А
|
100%
|
0%
|
Б
|
80%
|
20%
|
В
|
60%
|
40%
|
Г
|
50%
|
50%
|
Д
|
40%
|
60%
|
Ђ
|
20%
|
80%
|
Е
|
100%
|
0%
|
Како су наши испитаници одговорили, приказано је на графикону 6.
Графикон
6 - Место на коме се највише научи о занимањима људи
На графикону се уочава да су се
одговори васпитача концентрисали око варијанти Б, В и Г, што можемо протумачити
као потврду наше хипотезе – односно, да васпитачи сматрају да се ипак у
предшколској установи највише научио о различитим занимањима људи, па можемо
закључити да је шеста хипотеза
потврђена.
7.7. Занимање које се најчешће упознаје на непосредан начин
Добар
начин да деца више науче о занимањима људи је и одвођење деце у занатске
радионице, установе, канцеларије и тако даље. Деца о занимањима људи уче и
посматарајући своје родитеље и људе из непосредног окружења. Претпоставли смо
да је занимање о којем деца најчешће науче на непосредан начин – пекар. Шта о томе мисле наши испитаници, сазнали смо
тако што смо их замолили да наведу 5 занимања о којима се, по њиховим мишљењу,
најчећше учи на непосредан начин. Њихове одговоре приказали смо на графикону
број 7.
Графикон 7 – Пекар како занимање
о коме се најчешће учи на непосредан начин
25 (51%) васпитача је уврстило
занимање пекар у своју листу, док 24 (49%) васпитача то није урадило. С обзиром
на разноликост занимања коју су васпитачи у својим листама исказали, сматрамо
да је седма хипотеза потврђена.
7.8. Начин избора занимања за игролике активности
У којој мери васпитачи сами доносе одлуке о томе која занимања ће
изабрати за игролике активности, покушали смо да сазнамо на тај начин што смо
испитаницима понудили следећу табелу
Заокружите један одговор
|
Избор васпитача
|
Избор деце
|
А
|
100%
|
0%
|
Б
|
80%
|
20%
|
В
|
60%
|
40%
|
Г
|
50%
|
50%
|
Д
|
40%
|
60%
|
Ђ
|
20%
|
80%
|
Е
|
100%
|
0%
|
1. замолили их да изаберу једну од понуђених
варијанти. Њихов избор приказан је на графикону број 8. Читајући податке са
графикона можемо приметити да су васпитачи своје одговоре концентрисали око
варијанте Б, В и Г, што нас упућује на закључак да у мањој мери консултују децу при избору занимања,
односно, да се углавном ослањају на сопствене процене. Стога можемо закључити
да је осма хипотеза: „Већина васпитача избор занимања за игролике
активности врши на основу сопствене одлуке“ – потврђена.
Графикон
8 – Начин избора занимња
8. Закључак о истраживању
Истраживање
које смо усмерили на пручавање игроликих активности о различитим занимањима људи,
базирали смо на 8 хипотеза. Резултати анкетирања васпитача су показали да 2
хипотезе нису потврђене, 5 хипотеза је потврђено, а једна хипотеза је делимично
потврђена. Анализирајући резултате анкете као јединствену целину можемо
закључити да су васпитачи свесни значаја игроликих активности, па самим тим и игроликих активности о различитим
занимањима људи. Управо због тог значаја, одлуку о избору занимања доносе уз
умерену консултацију са децом, планирајући активности на начин да развију све
аспекте дечије личности и пружајући им потребну подршку. Избор занимња је ипак
очекиван, уз незнатна одступања од неких устаљених, дугогодишњих навика, а
учешће оваквих игроликих активности, с обзиром на велик број нових и заниљивих
занимања, може бити веће.
У сарадњи са ПУ "Бамби", Лозница
Захваљујем се ПУ "Бамби", Лозница
No comments:
Post a Comment