Аутор: Сања Хусњак
Полазак у основну школу први је сусрет детета с јасним и недвосмисленим захтевима друштва о томе шта мора научити и постићи.
Успешно укључивање у школу снажно утиче на развијање позитивног става према учењу, важности школовања, као и слике о себи. Дете треба поднети дуже одвајање од родитеља. Игра и дружење са вршњацима и одраслим особама тиком предшколског раздобља одлична су припрема. Од детета се такође очекује дужа усредсређеност на школско учење. Добра припрема јесте укључивање у кућне обвезе, суделовање у играма уз поштовање правила, давање важности учењу, захтевање да доврши започето и не одустаје ако му одмах не полази за руком.
Поласком у школу деца улазе у средину у којој ће у кругу вршњака и у оквирима које дефинише друштво развијати, проверавати и показивати различите своје способности и особине. Самостално ће се сналазити у бројним ситуацијама у којима су им до сада помагали родитељи.
Већ код првог уласка у школу, можемо приметити врло различита понашања деце: нека улазе насмејана, радосна, нека изгледају радознало, пуна очекивања, нека су збуњена, нека изгледају равнодушно. Код неке деце опажамо и страх и одбојност, има ту и суза – понеко дете се грчевито држи родитеља и одбија ући у школу.
Дете које је спремно за почетак школовања има позитиван став према школи, радује се томе као доказу своје одраслости. Овај став треба подржавати јер олакшава учење и прихватање обвеза те свладавање потешкоћа. Ако сами немате баш најсретнија сећања на школу, немојте тиме оптерећивати и обесхрабривати своје дете. Имајте поверења у њега и себе! Учините све што је у вашој моћи да школа за њега постане место на којем ће радосно, упорно и са занимањем упознавати себе и своје окружење.
СПРЕМНОСТ ЗА ШКОЛУ
Школа (друштво) поставља пред дјецу одређене захтеве које требају свладати кроз школско учење. Спремност за школу односи се на различите аспекте дечјег развоја који омогућавају задовољавање тих захтева, па тако говоримо о телесној, емоционално-социјалној и сазнајној (когнитивној) спремности за школу.
Телесну спремност детета испитује лекар:
Дете треба бити здраво и задовољавати барем минимум стандарда за висину, тежину и телесне пропорције.
Осетни органи (вид, слух) морају нормално функционирати, ако је потребно уз корекцију (наочаре, слушни апаратић).
Телесна мускулатура мора бити довољно развијена да детету омогућава кретање, стајање и седење без тешкоћа, као и издржавање нових телесних напора попут ношења школске торбе, пешачења до школе и мирног седења у школској клупи.
Дете мора имати развијене навике нормалног храњења и контроле органа за излучивање.
Сазнајну спремност утврђује психолог, најчешће испитујући општу интелектуалну развијеност, те неке способности као што су видна и слушна дискриминација, графомоторика и способности опажања.
Емоционално-социјална спремност олакшава прихватање школе и обвеза јер дете при поласку у школу треба:
Успешно комуницирати и сарађивати са вршњацима и одраслима
Одвојити се од родитеља;
Примерено контролисати своје поступке и осећаје;
Устрајати чак и кад не успе одмах.
Имате ли било какву дилему, посаветујте се с лекаром и психологом. Форсирање поласка у школу може вас стајати година незадовољства због дететових проблема. Годину одлагања искористите за добро осмишљен план помоћи детету да досегне онај ниво спремности која ће му омогућити успешно школовање. Ако млађе дете показује изузетну спремност, такође се при доношењу одлуке посаветујте. У том случају може се препоручити ранији полазак.
Најчешће питање: Треба ли знати сва слова или чак читати?
Најбоља припрема за читање јесте окруженост бројним сликовницама и дечјим књигама које се детету читају, о којима се разговара и тако буди интерес за слова и читање. Ако и не зна читати или не зна сва слова прије поласка у школу, такво ће дете то врло брзо и с вољом свладати у првом разреду (што и јесте задатак првог разреда!).
Оно што васпитачи у предшколском треба да науче дете што се тиче учења слова јесте да деца распознају слова, знају да аналитички раздвоје реч на појединацне гласове, да од понуђених слова саставе реч - синтеза , именују гласове на почетку, у средини и на крајју речи. Али ни то није обавезно да свако дете савлада.
Школа је почела: Шта требају учинити родитељи?
Ако се дете не привикава лако и није одмах стекло пријатеље, то је нормално – некој деци треба више времена да би се навикла на промену. Бринете ли се због тога, обратите се учитељици - можда већ промена места седења или мали разговор охрабрења могу помоћи. Ако то не помаже, обратите се психологу или педагогу. Иако ће дијете о школи најчешће причати с одушевљењем, могућа су и разочарања. Саслушајте га с разумевањем, проверите шта се догодило, посавјетујте га како да се понаша.Не одобравајте му ако је агресивно, свадљиво и неугодно према деци јер ће то довести до неомиљености међу вршњацима.
Има ли дете у почетку потешкоћа у пажљивом праћењу наставе – и то је нормално! Ускоро ће схватити и прихватити шта се од њега очекује. Ако се потешкоће концентрације пажње наставе и озбиљно ометају дететово учење, потражите савјет школског психолога или педагога. Можда се ради о специфичном поремећају пажње са или без хиперактивности.
Нека деца могу имати знатних потешкоћа у свладавању слова и усвајању читања – корисно је посаветовати се са логопедом и видети треба ли му његова помоћ.
Код свих је потешкоћа битно да родитељ поступа сабрано и не оптужује дете управо онда кад оно треба пуно подршке и разумевања!
Извор
No comments:
Post a Comment