Дете се суочава са различитим емоцијама и конфликтима унутар себе као и у друштву, између осталог:
мора да се навикне на одвојеност од породице
осећа се небезбедно и уплашено јер је у ситуацији напуштања сигурне физичке и социјалне средине и уласка у нову физичку и социјалну средину у којој не зна шта га очекује,у којој је све за њега ново и непознато
мењање статуса - у породици је све подређено њему а у вртићу/јаслама мора да се уклопи у друштво, као јединка у мноштву сличних
преблемима социјализацијe - мора да научи да сарађује и живи са другом децом, решава конфликте и сналази се
преплављује га страх од напуштања и одвајања
Какве реакције детета треба очекивати у процесу адаптације:
узнемиреност,
плач,
разни протести,
одбиjање хране,
одбијање спавања или поремећен сан,
пробавне сметње,
агресивно понашање премa себи или према другима,
повлачење у себе,
регресија (сисање прста, мокрење у кревет...),
претерано везивање за присутну одраслу особу.
Примарни задатак процеса адаптације за васпитача:
Успостављање позитивне комуникације и присне социо-емоционалне везе са дететом.
Трајање адаптације:
Најчешће две-три недеље уз могуће велике индивидуалне разлике.
Родитељи могу да помогну детету у процесу адаптације својим поступцима:
у периоду који претходи адаптацији и
у току саме адаптације.
Помоћ родитеља детету у периоду који претходи поласку детета у јасле или вртић:
Осамостаљивати дете одвајањем од родитеља на дуже време (боравак детета у друштву познатих и мање познатих особа).
Омогућити што самосталнији контакт детета са другим људима и децом - дружење...
Прилагодити ритам живота детета животу у јаслама - упознати дневни распоред боравка детета и почети са његовим практиковањем код куће.
Прилагодити исхрану детета вртићкој исхрани.
Осамостаљивати дете: у самосталном храњењу, обављању нужде, облачењу и свлачењу, личној хигијени...(Треба знати да се у јаслицама не користе флашице и цуцле а да у вртићу деца не носе пелене).
Упознати дете са простором вртића.
Код куће деци говорити о вртићу, деци, играчкама, васпитачицама на позитиван начин, никада и никако не плашити дете вртићем
Помоћ родитеља детету током самог процеса адаптације:
У договору са васпитачем или медицинском сестром васпитачем планирати дужину боравка детета у вртићу. За јаслени узраст практикује се, у првом доласку, остајање детета од пола сата а за вртићки узраст и дуже.
Увек сaчекати да васпитач/медицинска сестра васпитач прими једно по једно дете како би сваком детету посветила мало потребне пажње.
Допустити да дете у вртић понесе своју омиљену играчку - у договору са васпитачима детета.
Остављање детета за време одмора у вртићу оставити за нешто касније (не почињати одмах са спавањем у вртићу).
Не показивати слабост остајањем у ходнику или испред собе и прикрити сваку узнемиреност.
Бити свестан да друга деца реагују на сваког новог родитеља који се појављује чиме се подстиче ланчана реакција плача код деце.
Не дужити са разговором и објашњењима (нарочито за јаслени узраст детета) али ни бити груб (угурати дете у собу без објашњења).
По повратку из вртића проводити што више квалитетног врмена са дететом и причати о вртићу/јаслицама слушајући пажљиво дете и тражећи разлога да се боравак у вртићу детету учини прихватљивим и лепим. Подстицати дете да се окрене неком детету и игри.
Не лагати дете, не обећавати детету оно што не можемо испунити.
Када објашњавамо детету време када ћемо доћи по њега прилагодити објашњење детету. Време мерити активностима које ће бити присутне у вртићу за време боравка детета. (У договору са васпитачицом).
Шта може да отежа адаптацију:
Током саме адаптације не навикавајте дете на ношу, не одвикавајте га од цуцле. (За вртићки узраст: то сте морали да учнините на јасленом узрасту. За јаслени узраст: оставите то за дане када се навикне на јаслице).
Не враћати се по дете: тиме му шаљете поруку: ако довољно јако и дуго плачеш ја ћу се и сутра одмах вратити. Тако додано отежавате детету већ тешку ситуацију.
Прекидање адаптације услед наше болећивости. Уколико адаптацију прекидамо због тога што дете плаче шаљемо му поруку: ако будеш довољно плакао нећеш ићи у вртић/јасле.
Ако родитељ и васпитач не сарађују у довољној мери у интересу детета.
Проблеми се могу повећати ако је дете:
млађег узраста
презаштићено у породици - ,,размажено'' - навикло да се сви прилагођавају њему
нема иницијативе у контакту са вршњацима,нема искуства у социјалним контактима
дете повучено и плашљиво
у ситуацији када постоји други снажан фактор који битно утиче на дете и његов досадашњи начин живота: нови члан породице, губитак у породици, навикавање на ношу или одвикавање од цуцле;
Извор:
http://vaspitaci.blogspot.com
No comments:
Post a Comment