ЗАШТО НИЈЕ ПРИЧЕКАО - руска народна прича

Живели брат и сестра, петлић и кокица. Отрчи петлић у врт и поче кљуцкати зелене рибизле, а кока му вели:

- Не једи Перице! Причекај, да рибизла сазри.

Не слуша петлић, него кљуцка, кљуцка и толико се накљуцкао, да се једва довукао кући.

- Ох тешко мени! – јауче петлић. - Боли ме, сестрице, јако ме боли желудац.

Кувала је кокица петлица чај од метвице, додавала је и мало слачичњака, и петлић оздрави.

Оздрави петлић и оде у поље. Трчао је, скакао, загрејао се и ознојио и потрчао на поток,  да се напије хладне воде.

Опомиње га кокица:

- Не пиј, Перице! Причекај да се расхладиш!

Не послуша петлић, него се напије хладне воде. Поче да га тресе грозница и кокица га поведе кући. Отрча по лекара а он му препише горке лекове. Дуго је петлић лежао.

Пред зиму петлић оздрави и види да се река покрила ледом. Петлић оде да се клиже. Кокица повиче за њим:

- Причекај, Перице, да се река сасвим смрзне. Лед је сад још сасвим танак, удавићеш се.

Не послуша петлић, него се поче клизати.

Лед се проломи и петлић пљусну у воду...

Руска народна прича

(Превео: С.Ј. Сречанин)

Припремила: Мала Школа