Пчелица на ливади :) - упознајмо ливадски свет

Добро дошли дечице,

У друштво Пчелице Медице!

Летећи од цвета до цвета

Стигла сам и на ово место

Сви љубитељи природе

Ливаду посећују често.

Уживајте заједно  са мном

На ливади шареној и мирисној.

Будите разиграни и весели

Баш као и пчелица рој.

У боравку  на ливади можеш уживати,

А од ње су велике користи – то схвати!

·        Суво сено или свежа трава

За стоку су увек храна права

·        Лековите цветиће и травке

Добро знају наше старе баке

·        На ливади пчеле вредно раде

Да се деца жутим медом сладе

·        Боје, звуци  и мириси тог места

Многима су разонода честа

На овом мирисном месту,

Богатом травом и цвећем,

Зујањем другаре поздрављам

И на разне цветове слећем.

Покрај мањих и већих река

Налазе се долинске ливаде.

Ту бујна трава косаче чека

А на ораницама се биљке саде.

Крчењем шума на брдима

Створене су брдске ливаде

Оне су важне сточним крдима

Јер се њиховом травом сладе.

Земљиште са пуно влаге

Зовемо мочварном ливадом

Њему су кише баш драге

И стално је натопљено водом.

Децо спремила сам вам поклончић -

Мали, шарени, цветни букетић.

Висибабе, јагорчевине, љубичице

За све дечаке и девојчице.

Јагорчевина цвета у рано пролеће

Жуте је боје и пријатно мирише.

Од њеног корена прави се сируп

За многе прехлађене малишане.

Малом цветићу боје жуте беле

Деца се радују и знају шта желе.

Од беле раде венчиће праве

Оките се и свима се хвале.

Љубичица расте на ливади

И њени  цветови дивно миришу

Користе је многи људи

Кад од главобоље уздишу.

Њени су цветови у облику цеви

Постоје црвени, жути и бели.

Детелина има листића три

И стока их користи у исхрани.

Али је нека са четири листа

Ко је пронађе  - од среће заблиста.

На ливади се често може видети

Расте као коров, а семе му лети.

Кад нам се рано пролеће јави

Од његових листова салата се прави.

А по старом народном веровању

Маслачак помаже бољем варењу.

Напомена*
( Типични примери корова су: трава, маслачак и пиревина)

Цветови су му лепи и жути,

Али се на њега стока љути

Кад јој на паши загорча дан

Јер је неукусан и  отрован

Али се отров сушењем губи

И тада га често користе људи

Када их кости боле.

Они љутић баш воле.

Берем слез. Кадуљу, мајчину душицу

И још много лековитих травки,

За мирисан сан и радостан дан

Милану, Јани, Николи, Здравки...

Позната је целом свету

По свом малом мирисном цвету.

Од ње се прави лековит чај

Кад боли грло и стомак – то  знај.

Ако те случајно пеку очи,

Испери их камилицом –то ће помоћи.

Стабло лист и цвет од нане

Пријатно миришу – зар не?

Кад некога стомак мучи

Чај од нане му препоручи.

Од  ње се илекови праве

Да болесни људи оздраве.

Листови су јој крупни и мацасти,

А цветови лила и ружичасти.

Од жалфије је здраво чај пити

Па ћеш отпоран на прехладу бити.

Лековито уље од кантариона

Користи од давнина свет.

Да опекотине и ране зарасту

Помажу тај жути цвет.

Од њених листова и цветова

Лекови и чајеви се праве,

Болести црева и ране се лече

Уз помоћ хајдучке траве.

Зу! Зу!  Зу!  Зу! Зу!

Упознајте ову дружину!

Када зазуји пчелица рој

Предиван је осећај мој.

Играмо се у царству цвећа

и то је наша радост највећа.

-       Здраво Пчелице,

Наша другарице!

Долазимо из кошнице

на мирисну ливаду.

Праве смо вреднице

Неуморне у раду.

Мајка нам је матица

А отац је трут

Ми смо рој радилица

И правимо мед жут.

-      Са прекрасних цветова

Узимамо полен и нектар.

У  томе баш уживамо

Док нас не прекине ветар.

-      Полен који сакупимо

Носимоу кесицама,

А оне се налазе

На нашим ножицама.

-       А наше је кућица

По имену – кошница.

У њој зна се ред

Док правимо мед.

Оса на пчелицу личи

И својом се жаоком дичи.

Спремна је да се заштити

од свакога ко је наљути.

Нико се не радује отоку

Кад она му забоде жаоку.

Погледај ову дивну шару

Која краси малу бубамару.

Крила су јој црвенкасте боје

И црне тачке башјој лепо стоје.

-       Тачно је, моја су крила

Црвенкасте боје

Али неким бубамарама

И жућкаста лепо стоје.

-      Срећем на влати траве,

где имам ручак укусан.

Једем бубе и ваши мале

Зар нисам инсект корисан?

Шта ли се то дешава?

Неко се брујање чује.

То није звук пчелица

Већ бумбар негде ту је.

Тело ми је буцкасто,

Црно-жуто, пругасто.

Док  летим - не зујим,

Већ ја гласно брујим.

У земљи гнездо правим,

У лето се поленом сладим.

Кад  сам у невољи – бодем

Кад дође зима -  ја одем.

Витко тело а шарена крила

Баш су ова бића лепа, мила.

-       Сваки од нас је прво гусеница,

а  тек касније добијамо крилца.

Храна су нам млади листићи ,

А зовемо се – лептирићи

-         Шаренчићи, шаренчићи

Жао ми је што морам даље ићи

Сваки од вас је ко најлепши цвет

Поноси се вама ливадски свет.

А овде сада неко пева

Неко скаче, неко пуже...

Али сви се они лепо

На ливади друже

Богомољку по предњим ногама

Сви препознати могу,

Јер увек их држи склопљене

Као да се моли Богу.

Њено тело, слично гранчици

Танко је и зелене боје.

Увек је непомична у травици

Док броји  жртве  своје.

Из  траве се једва види,

Биљне хране се не стиди.

Ножицама крила дира

И тако гласно музицира.

У скакању је шампион,

Чик погоди ко је он!

Сваки ливадског света зналац

Погодиће да је то скакавац.

А ја сам паук, за бубице – баук!

Градим своју мрежу свуда,

А она је лепљива и танка.

Нисам лењ и уз много труда

Ручак ми је бубица слатка.

Обично осам очију имам

И исто толико ногу.

Дуго плен погледом снимам

И у мрежу га ухватити могу.

Баш волим слатке, мале пужиће,

Кад пусте своје дуге рогиће!

Полако пузим  многима сам драг.

Не јурим бубице - баш сам благ.

Жут сам, или сив, са тамним пругицама.

Храним се травом, чак и гранчицама.

Зими се увлачим у своју кућицу,

А највише волим пролећну кишицу

У дубокој рупи

Његова је кућица,

А храни се соковима

Младих биљчица.

Тело му је тамно

Као кора дрвета.

Он воли топлоту

и пева током лета.

Само мужак цврчак

Може да цврчи

И тада песмом женку

Жели привући.

-      А док цврчак пева

Ми вредно радимо

И ко прави војници

Мравињаке бранимо

На време се снађемо

за семенке и бубице

да не бисмо гладовали

без спремљене зимнице.

У нашим кућицама

Зна се где шта стоји,

И хладне се зиме

Вредан мрав не боји.

Нису само мрави

У земљи станари.

Док се глисте крећу

Настају тунели,

У  њима је ваздух

А то земља жели.

Хране се остацима

Животиња и биљака

И чине земљу пуном

Плодних састојака.

Ево га и ровац!

Опасан је ловац!

-      Пукотина у земљи

Или гомила лишћа,

То су, да знате,

Моја склоништа.

Своје младунце

водим у колони

личимо на возић

они су ко вагони.

Мало му је тело, а дугачак репић.

Он брзо трчи  - знате, то је мишић.

У току лета на ливади живи,

А у зиму он се у рупици смири.

Воли пупољке, семенке бубице,

А нису му драге птице грабљивице.

Упознајте ову подземну животињицу.

Има ситне окице и шиљату њушкицу.

-       Здраво кртице! Изађи из рупице!

Волела бих да ми једну тајну одаш.

Како ти тунеле у земљи копаш?

-        Здрво Пчелице ливадска цвећкице!

Предњим шапама копам дуге ходнике

Избацујем  земљу и правим  кртичњаке.

Оштри су јој зуби ,

Испуштају отров

И када плен уједе,

Убрзо је готов.

Она Сунце воли

А зиму преспава.

Многи је се клоне

Баш је змија права!

Ливадски гуштер

Сунчање баш воли,

А лепљивим језиком

Разне бубе лови.

Ако му непријатељ

Откине дуг реп,

Нови ће израсти

И биће опет леп.

Сваки становник ливаде

Требалоби да брине

Када се појаве они

Што снимају са висине.

Јастреб, кобац, орао, соко,

То  су одличне летачице,

Кукаст кљун и оштре канџе

Имају те птице грабљивице.

Ово је орао!

Ко авион лети.

Шта ли је намерио

Када овде слети?

-       Ливаду надлећем

 веома често.  

То је за мој ручак

омиљено место.

Поглед ми је оштар

А велика крила

Лако нађем животињу

Која ми је мила.

Ливаду често посећују

Зец , кошута и јелен.

Њима су биљке зелене

За душу прави мелем.

ДРАГИ МОЈИ МАЛИ ЧИТАОЦИ,

ВЕЋ ПАДА ВЕЧЕ И СВЕТЛЕ СВИЦИ

ВРЕМЕ ЈЕ САДА ЗА СЛАТКЕ СНОВЕ

А СУТРА ЧИТАЈТЕ МОЈЕ ПРИЧЕ НОВЕ

КАД ГОД МОЖЕТЕ, ДОЂИТЕ  И ВИ

У ОВАЈ ЧАРОБАН СВЕТ ЛИВАДСКИ.

О ЦАРСТВУ ЗВУКОВА МИРИСА И БОЈА

НАПИСАНА ЈЕ ОВА ПРИЧА МОЈА

Припремила 

МАЛА ШКОЛА