Многи родитељи се питају када, како и које речи њихово дете треба да изговара. Сазнајте када треба да се чује ”прва реч” а када реченица и којим активностима можете да стимулишете говор и језик детета.
- Од рођења до 2. године
дете треба подстицати да производи самогласнике, тј. да производи консонанте и вокале те да их спаја; тако добијамо “м” и “а” – “ма”; “т” и “а” – “та”;”п” и “а” – “па”
треба подстицати покушаје успостављања контакта очима који је повезан с говором, затим и опонашање вокализације користећи се различитим узорцима и емфразама (нпр. повисимо тон гласа да нагласимо питање)
треба опонашати смех детета и фацијалну експресију (изразе лица)
треба учити своје дете да опонаша акције укључујући пљескање рукама, стискање усана као да дајемо пољупце
говорити детету када га купамо, хранимо и ооблачимо шта радимо, куда ћемо ићи, шта ћемо радити када дођемо на то место и кога и шта ћемо видети
препознавати боје
пребројити неке предмете
треба се користити гестовима као да машемо “па – па”
треба подстицати ономатопеје као нпр. изговорити “вау – вау” и показати слику пса, “мијау” и показати слику мачке, тј. радити на аудиовизуалној перцепцији (глас – око)
подстицати покушај комуникације
треба пуно читати детету јер понекад само читање једноставно описује слике које се налазе у књизи (сликовници) тако да те слике прате писане ријечи, треба изабрати књиге које су пуне боја са што већим сликама те које немају превише детаља. Треба питати дете “Шта је ово?” те га подстицати да именује и показује познате ствари у књизи.
- Од 2. до 4. године
потребно је користити “добар говор” који је чист и разговетан јер тако служимо детету као модел
треба поновити то што је ваше дете рекло, тако да оно схвати да сте га разумели, пазити на оно што је дете изговорило, нпр. “Желиш ли сок?”, “Имам сок.”, “Желиш ли сок од јабуке?”, “Имам сок од јабуке?”
користити “бабy талк” само онда када треба пренети поруку да се нешто ради и ако је реч попраћена и оном за одрасле, нпр. “Ми ћемо сада да вечерамо. Хоћеш и ти да ручкаш?”
направити малу свешћицу с познатим и најдражим речима и попратити их изрезаним сликама те их групирати у категорије као што су ствари које се односе на јело, неке активности, животиње
треба се мало и шалити, тј. бити креативан и нпр. залепити слику пса и испод залепити точак бицикла и питати шта не ваља са сликом, може ли се поправити, треба пребројити предмете или бића видљиве на слици
треба помоћи детету да разуме и да може да пита, треба се играти игре “да” и “не” и питати дете “Јеси ти дечак?”, “Јеси ти Марко?”, “Могу ли свиње да лете?”, треба подстицати дете да ствара своја питања како би покушало да вас превари
питати дете питања која захтевају избор, нпр. “Да ли желиш јабуку или брескву?”, “Хоћеш да обучеш твоју црвену или плаву кошуљу?”
за богаћење речника: дете треба да учи да именује делова тела и препозна шта се ради с одређеним делом, нпр. “То је мој нос. Њиме могу да миришем цвеће, колаче, кокице и сапун.”
певати једноставне песмице и рецитовати их тако да се осети ритам и узорак говора
треба научити своје дете да смешта познате ствари у категорије, тада дете треба да издвоји неку ствар и да каже њен назив и како се употребљава, нпр. “То је моја лопта. Ја с њом играм фудбал.”
показивати и описивати фотографије познатих људи и места
+ Од 4. до 6. године
Било да је реч о недовољно развијеном говору, муцању, потешкоћама при читању, писању или изговору, родитељи и особе с којима је дијете у свакодневном контакту (учитељи, одгојитељи) често не знају када треба потражити помоћ логопеда.
Према лествици развоја говора, прва потешкоћа наступа у облику недовољно развијеног говора па је најчешће питање: “Зашто моје дете не говори?” Када примете да се дете, иначе уредног развоја, премало, погрешно или теже вербално изражава у односу на вршњаке, родитељи се неретко успаниче.
Када дете напуни три године и крене у вртић, а родитељи добију прилику да упореде говор свог детета с говором вршњака, постају свесни да им дете има проблем. Тада је најбоље затражити савет логопеда. Важно је што пре кренути са саветовањем или чак терапијом, јер је дете често већ у тој доби довољно свесно да се разликује од вршњака. Слуша, али не разуме или жели да одговори, али му је изговор искривљен и неразумљив па се често догађа да га околина не разуме. А родитељи се толико навикну на говор детета да одговарајући на питања почну да несвесно подржавају искривљен начин говора. Управо зато се дете може осећати несрећно, љуто, фрустрирано, ређе прича, а у комуникацији почиње да се ослања на гестове.
Како би се што боље стимулисала дететова говорна комуникација, важно је да уз логопеда у терапији активно учествују и родитељи или учитељи (наставници). Улога родитеља неизмерно је важна јер управо они са дететом проводе највише времена. Већ од првих месеци треба пажљиво слушати своје дете јер нам већ у том добу може саопштити много о себи. У игри гласовима дете врло често долази и до напреднијих речи комбинацијом слогова “мамама” или “татата”, што родитељи често протумаче као “гле, рекло је мама или тата!”. Та је прва реч важна јер се често назива и прва проговорена реч, али само ако има значење. До осмог месеца дете треба да реагује на гласове, да изговара неколико слогова, да испушта гласове када му се говори, треба да прође фазу вокализације и гукања. У узрасту од 21 месеца треба да изговара барем осам речи са значењем, опонаша звук који чује, именује и показује једну или две слике и речима тражи да једе и пије. Кад дете постане способно да изговара већи број речи са одређеним значењем, почиње да схвата да се две речи у говору могу повезивати (“мама, дај”, “мама, воде”). Тако дете почиње да се служи једноставном реченицом која у почетку није потпуна, али је довољно јасна и за околину разумљива.
Прочитај цео текст наhttp://www.najboljamamanasvetu.com/2011/05/kada-kod-logopeda/
No comments:
Post a Comment