МУЗИКА КАО ПОМОЋ ПРИ РАЗВОЈУ ПРОСТОРНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
Многе организације широм света данас трагају за начином како да музику ставе у центар образовања сваког детета и како да музика буде језик којим професори предају и који деца уче.
Први значајни резултати објављени су након истраживања које је објављено 1993.године Наиме, група трогодишњака је решавала просторни тест и деца која су пре почетка била на часовима музичког имала су далеко бољи резултат од деце која нису била ангажована музичким образовањем. Након тога је обављено деветомесечно истраживање групе трогодишњака и четворогодишњака као и контролне групе. Тест је рађен пре почетка истраживања и још два пута у размаку од 4 месеца. Веома ригорозна евалуација показала је да је група деце која је имала часове музичког током 8 месеци, постигла значајно боље резултате него деца из контролне групе која нису обухваћена овим часовима.
Тест је представљао слагање слагалице где су деца требала да схвате шта је целина и коначна слика и да онда уз помоћ делова, ту слику и направе. Најбољи резултати примећени су код деце најмлађег узраста и то у области просторног закључивања. Овај појам обухвата широк спектар интелектуалних процеса који се дешавају када у процес размишљања укључите слике и помогнете себи да на тај начин решите проблем. Овакво размишљање обавезно је у следећим активностима: играње шаха, израда нацрта, шема и планова, решавање математичких проблема, креирање одеће, торти, цртање или слагање коцкица или било шта што укључује размишљање унапред и какве ће последице сваки појединачни корак имати. Такође, ова интелигенција подразумева и писање и извођење музике.
Када је Моцартов ефекат у питању, иако се зна да је резултат побољшаног просторног резоновања краткотрајан након слушања Моцартове музике, ипак постоје резултати који показују да деца која су константно изложена класичној музици, акумулирају резултате тренинга неуронске мреже и на тај начин трајније користе синапсе које су створене. Ево шта се заправо дешава: док слушате или стварате музику, одређени неурони у кортексу вашег мозга почињу да раде. Пут који се тако ствара исти је онај који касније служи за решавање сложених задатака просторног резоновања. Што више оваквих путева направите и користите, постојаће и јача веза међу њима. Јаке међусобне везе доводе до лакшег приступа информацијама које већ поседујете што значи да вештије баратате сопственим знањима и вештинама.
Не треба заборавити ни истраживања која је извршио Хауард Гарднер када је доказао везу између математике и музике. Наиме он сматра да када се свесно користи ова веза, долази до својеврсног менталног истезања.
Након ових истраживања, об(ј)ављена су још многа и резултат им је увек исти – да је јасно да математичке вештине, баш као и језичке, највећу корист имају од развоја спацијалних вештина које се најбоље развијају – музичком стимулацијом!
Захваљујемо се “ Мултимедијална музичка радионица”
УПОЗНАВАЊЕ ДЕЦЕ СА РИТМОМ И ЗВУКОМ
Због чега деца најмлађег узраста треба да буду у свакодневној вези са музиком?
Зашто је неопходно бавити се ритмом, звуком, мелодијом, певањем и свирањем од првог дана?То су питања на која ће свако од нас дати сличне одговоре, али, како да ове активности претворимо у свакодневну забаву за децу? О томе нешто више у наредним текстовима из Мултимедијалне музичке радионице.
Деца су неуморна у постављању питања. Када желе нешто да сазнају, они ће наћи начин да то и ураде. Ако им дате звечку и покажете како да њом свирају, барем једно дете ће Вас упитати шта се налази унутра. Не верујем да ће бити посебно задовољни Вашим одговором, радије ће тражити да сами отворе звечку и погледају садржај. Чак ће Вас упутити и на место где стоји чекић.
Иако оваква питања умеју да потпуно поремете концепцију часа, не можемо рећи да су небитна. Напротив. Треба имати на уму да таква питања могу да покрену и лавину других, али исто тако и да ће деца на тај начин сазнати много више него што смо наставним планом и припремом били спремни да им пружимо. Учење елемената музике кроз лично искуство пружа деци дубљи, смисленији начин разумевања музике. Тако музику стављате у шири контекст, пружајући увид у науку о звуку, искуствима у покрету тела, интелектуалног концепта величина и бројева, и што је најважније, подстичете њихов природни нагон да истражују и испитују свет око себе. Експериментисање са ритмичким инструментима је природни начин да деца млађег узраста истражују музичке концепте.
Како смо се дотакли овако једноставног примера ремећења часа, хајде да видимо какве би последице овакво питање, с почетка, могло да има по наставак. Како смо деци пробали да објаснимо да се унутар звечке, на пример, налазе перлице које у контакту са пластиком производе одређен звук, могли бисмо и да испробамо читав низ других пуњења за овај инструмент. На пример, како би звечка звучала када би у њу ставили пиринач а како ако би унутра била зрна пасуља? Шта се дешава када ставимо различите количине истог пуњења? Шта ако нам звечка није пластична? Шта ако на располагању имате стаклену флашицу или металну кутију? Хоће ли се звук мењати?
Када исцрпите питања о пуњењу и посуди, пређите на начине свирања. Брзо ће деца схватити да није све једно да ли звечку само тресу или је ударају о отворени длан. Пустите их да пробају да произведу што више различитих звукова тако што ће на различите начине звецкати. Или, још боље рећи, свирати. Нека ослушкују како се звук мења ако о звечку ударате неким новим инструментом или предметом (дрвена оловка, пластична кашика…). Шта се дешава ако звечку затворимо унутар шаке? Шта ако је држимо између неколико прстију, а шта ако држимо само за дршку? А шта се деси ако је обмотамо гумицом? Поделите их у групе по различитом пуњењу инструмента, различитој „посуди“ и начину произвођења звука и у зависности од узраста, направите малени оркестар. Ако се Ваше уши уморе од звука звечки, поиграјте се игре у којој она треба да прође кроз руке сваког детета а да не произведе ни најтиши звук. Право уживање!
За разлику од нас, одраслих, који до нових сазнања долазимо тако што знамо којој области припадају – математици, књижевности, физици…, деца све уче одједном. Ако Вас питају да ли црвени штапићи звуче различито од плавих, то није разог за чуђење. Они су научили да се боје везују за одређени осећај, догаћај, појаву, па није чудно ако ове информације повежу на начин да и боја инструмената има значаја на квалитет звука. Трудите се да са њима истражујете у произвођењу различитих звукова и да подстичете њихову радозналост и љубав према музици. И не заборавите да се увек добро забављате!
Захваљујемо се "Мултимедијална музичка радионица"
No comments:
Post a Comment