ЦВРЧАК И МРАВ
У зимско су доба мрави сушили жито које је било од влаге набрекло. Додје гладан цврчак и стаде од њих тражити хране. Мрави му тада рекоше:
- "Зашто лети ниси сакупљао храну?"
Он им рече:
- "Нисам имао времена јер сам стално певао."
Насмејавши се, они му рекоше:
- "Ако си у летње доба свирао, онда зими плеши."
*** *** *** *** *** *** *** *** *** ***
Поука ове приче јесте следећа: Ко ради тај и има. Наизглед све је јасно: мрав је вредан и добар, цврчак лењ и лош, али ако "загребемо" мало испод површине, откривају се у тој басни и друге поуке. Открива се да у њој нема баш правих негативаца, јер свету је потребан "цврчак" са својом песмом и безбрижношћу.
Басна такође показује да човек ни у чему не сме бити немаран да му то не донесе јад и невољу.
*** *** *** *** *** *** *** *** *** ***
Алтернативан наставак басне:
Стиснула хладноћа, измучени мрав се увукао у свој скромни дом, до задњег кутка напуњен храном. Тек што је затворио врата, зачуо је напољу цврчка.
- "Бррр смрзнућу се"
- "О, кога ја то видим, свирача без капута?! Хајде, хајде удји и засвирај, брже ће нам проћи ови хладни дани, а следеће године радићемо заједно на пољани"
- "Засвирај, песму пријатељску!" - огласише се остали у мравињаку.
И за трен запеваше уз цврчка, а мравињак постаде дворана за плес.
*** Имати меру у раду и забави је кљуц за добар зивот. ***
ПУТНИЦИ И МЕДВЕДИЦА
Два су пријатеља истим путем путовала. Наједном се пред њима појави медведица, па се један хитро попе на неко стабло и остаде тамо сакривен. Други, видећи да ће га медведица ухватити, паде на земљу и причини се мртвим, а када је медведица примакнула њушку к њему и оњушила га, задржи дах. Кажу, наиме, да та звер не дира мртваца. Након медведичина одласка, први путник сиђе с дрвета и стаде питати другога што му је то медведица на ухо пришапнула. А овај одговори: “Да убудуће не путујем с таквим пријатељима који у опасностима не остају уз мене.”
Басна показује да се прави пријатељи у невољи познају.
ПАСТИР КОЈИ ЈЕ ЗБИЈАО ШАЛЕ
Гонећи овце на пашу подаље од села, неки је пастир кратио време дозивајући сељаке у помоћ, тврдио је како вукови нападају овце. Преплаши их тако два три пута па дотрчаше, а потом у смеху одоше, но напослетку се вук уистину појави. Па, премда стаду није било узмака, а он сам дозивао у помоћ, сељаци се, помисливши да се пастир по обичају шали, нису на то много обазирали, и тако му се деси да је изгубио све овце.
Тако пролазе лажљивци јер им се не верује ни онда када говоре истину.
МРАВ И БАЛЕГАР
У летње доба мрав обилазио поље, скупљао пшеницу и јечам и спремао залихе хране за зиму. Опази га балегар и зачуди се што се мрав у ово време толико труди и мучи док остале животиње живе у доколици и без икаква посла. И сам се балегар тада одмарао, а касније, када је дошла зима и киша испрала ђубре, дође балегар гладан мраву и замоли га да му да нешто за јело.
А мрав ће њему: “Е, балегару мој, да си и ти тада радио када сам се ја мучио, а ти ме корио, не би сада од мене мољакао хране.”
Они који се у благостању не брину за будућност, када се прилике промене, најгоре прођу.
КОРЊАЧА И ЗЕЦ
Корњача и зец препирали се о томе ко је од њих двоје бржи. Одредивши рок и место, узеше се такмичити. Зец, по природи брз, није се много бринуо за трку, него леже крај пута и задрема, а корњача, добро знајући колико је спора, трчаше без предаха те тако престиже зеца који је спавао и однесе победу.
Басна показује како труд често надмашује занемарену природну надареност.
ШКРТАЦ
Неки шкртац уновчи цели свој иметак и купи грумен злата те га закопа крај некога зида, па је непрестано одлазио онамо и разгледао га. Један од његових надничара што су на том месту радили опази његове честе доласке, прозре што је на ствари, ископа злато и однесе га. Када касније дође онај шкртац и виде да је скровиште празно, стаде кукати и чупати косу. Неки га човек угледа где јадикује и сазнавши разлог рече: “Не тугуј. Узми камен и стави га на исто место па мисли да ти злато онде лежи. Та ниси се њиме служио ни док је било ту.”
Прича показује како благо ништа не вреди ако се ни за што некористи.
ЛИСИЦА И ГРОЖЂЕ
Угледала гладна лисица грожђе како виси на високој лози и хтела га дохватити, али јој то никако није успевало. Одлазећи, рече сама себи: “Кисело је.”
Неки људи који због властите неспособности у нечему не успеју за то окривљују околности.
ПУТНИЦИ
Путовала два човека истим путем па један од њих нађе секиру, на што други рече: “Нашли смо секиру”, а први га опомену да не говори “нашли смо”, већ “нашао си”. Ускоро их, међутим, сустигоше они који бејаху изгубили секиру па онај који је држаше у рукама и којега су због ње прогонили, рече супутнику: “Пропали смо.” А он ће на то: “Реци ‘пропао сам’ јер ни онда када си нашао секиру, ниси мене у то убрајао.”
Басна показује да пријатељи који с нама нису учествовалии у срећи нису поуздани ни у несрећи.
ПАС И ЊЕГОВ ГОСПОДАР
Неки је човек имао малтешкога псића и магарца. Са псићем се често играо, а кад год би вечерао изван куће, нешто би му донео, па би га тиме нахранио када би му псић, машући репом, дошао у сусрет. Тако једном и магарац њачући дотрчи те стаде поскакивати и копитима ритати господара. Господар се на то расрди па заповеди да магарца батинама избаце из куће и привежу уз јасле.
Басна показује да нису сви за све рођени.
ЛАВИЦА И ЛИСИЦА
Лавица, кад јој је лисица приговарала да увек рађа само једно младунче, овако јој одговори: “Једно, али лава.”
Басна показује да се вредност не огледа у мноштву, него у врлини.
ЈЕЛА И КУПИНА
Хвалећи се, говорила јела купини: “Од тебе ни у чему нема никакве користи, док се моја корисност показује у крововима храмова и у кућама.” Купина јој одврати: “Ех, сиротице, сетиш ли се секира и пила које те секу, боље би ти било да си израсла као купина, а не као јела.”
Боље је сиромаштво без страха него богатство усред неприлика и претњи.
Уцитељица Гоца и сколарци КОЊ И МАГАРАЦ
Имао неки човек коња и магарца. Кад су једном путем путовали, рече магарац коњу: “Преузми мало од мојег бремена ако хоћеш да останем жив ”, но коњ га не послуша. Магарац од умора паде и угину. Господар тада све натовари на коња, па и саму магарчеву кожу, а коњ стаде на сав глас запомагати: “Јао мени јадноме! Што ли ми се бедноме догодило! Зато што нисам хтео преузети мали терет, сада, ево, носим све, па и магарчеву одерану кожу.”
Басна показује како ће, удруже ли се велики с малима, и једни и други у животу добро проћи.
ОРАО, ЧАВКА И ПАСТИР
Орао слети с неке високе стене и уграби јагње. Опази то чавка па се из зависти хтеде повести за његовим примером. Стога се спусти уз силну крику и баци се на овна. Но, како су јој се панџе заплеле у овново руно, није више могла узлетети. Пастир, видевши шта се догодило, притрчи и ухвати је. Затим јој подреже крила па је, када је пало вече, однесе својој деци. Кад су га деца испитивала каква је то птица, рече: “Каква ја сигурно знам – чавка, а како би она хтела – орао."
Надметање с јачима, осим што се њиме ништа не постиже, уз невољу доноси још и бруку.
ГАВРАН И ЛИСИЦА
Уграбивши негде комад меса, седео је гавран на дрвету. Опази га лисица па, у жељи да се домогне меса, стаде под стабло и поче га хвалити говорећи му како је велика и лепа птица, а и добар ловац и красна је лика: “Доликује ти да будеш краљ птицама, а то би тако и било, само кад би још имао и глас. Овако се доимаш као обична и нема птица.” Кад је гавран то чуо, узохоли се због тих похвала па одбаци месо и на сав глас загракће. Лисица притрчи и дочепа се меса па, осврнувши се, рече гаврану: “Све имаш, гавране мој, само ти памети мањка.”
Човек не треба да се поводи за ласкавим речима јер од тога често настаје само штета.
ЛАВ И ЛИСИЦА
Остарио лав па више није могао властитим снагама прибављати храну. Схвативши да му ваља нешто смислити, повуче се у шпиљу и онде легне градећи се да је болестан па је хватао и прождирао животиње које су му долазиле у посету. Када је тако већ много зверади настрадало, дође онамо и лисица, али разабра његово лукавство. Стаде мало подаље од шпиље и запита лава како му је, а он рече: “Лоше”, па је упита зашто не улази. На то ће лисица: “Ушла бих ја да не видим многе трагове који у шпиљу воде, а ниједан који из ње излази.”
Тако и разборити људи избегавају опасности, унапред их наслућујући по знаковима.
ЛАВ И МЕДВЕД
Лав и медвед наиђу на млада јелена и почну се за њега борити. Силно измучише један другога те им се обојици смрачи пред очима, па остадоше изнемогло лежати. Уто наиђе лисица па, видевши их онако изваљене, а јеленче како између њих лежи, прође између њих и однесе им плен. Они пак, немоћни да устану, рекоше: “Јадни ли смо кад смо се за лисицу мучили.”
Прича показује да када се двоје свађају трећи користи њихов труд.
ЛАВ И МИШ
Лаву, док је спавао, преко њушке претрча миш. Лав се трже, зграби миша и баш се спремао њиме погостити, кадли га он замоли да га не прождере, говорећи како ће му се, поштеди ли га, свакако одужити. Насмеја се на то лав и пусти миша. Догоди се да се лав доиста спасао управо захваљујући мишу. Ухватио се, наиме, у замку од ужета што су је ловци били поставили и остао висити о неком дрвету, а миш га је чуо како стење, па му прискочио у помоћ, прегризао уже и ослободио га. Потом му рече: “Ти си се мени ономад смејао јер ниси очекивао да ћу ти ја услугу узвратити, а сада добро запамти да и мишеви знају што је захвалност.”
Прича показује да у невољи моћнима кадшто може затребати и помоћ оних који су слабији од њих.
ЛАВ И МАГАРАЦ
Удруже се лав и магарац па заједно пођу у лов. Када стигоше до неке шпиље пуне дивљих коза, лав стаде пред улаз мотрећи на оне које су оданде излазиле, а магарац уђе у шпиљу па зањаче у намери да их застраши. Када је лав већ похватао већину коза, изађе магарац из шпиље и стаде га запиткивати да ли се храбро понео и добро гонио козе. На то ће лав: “Да нисам знао да си магарац, знај да бих се и ја био престрашио.”
Оне који се размећу пред пријатељима природно дочекује поруга.
ЛАВ, МАГАРАЦ И ЛИСИЦА
Лав, магарац и лисица удруже се и пођу заједно у лов. Нахваташе се обилне ловине па лав нареди магарцу да подели плен. Магарац праведно начини три једнака дела и понуди лаву и лисици да бирају. Лав се на то разљути и поједе магарца, а потом заповеди лисици да она подели ловину. Лисица све скупи на гомилу, а за себе остави само мален део. Тада ће лав: “Ко је тебе, мила моја, научио тако делити?” А она одврати:“Магарчев удес.”
Басна показује да туђа несрећа људима постаје опомена.
КОРЊАЧА И ЗЕЦ
Корњача и зец препирали се о томе ко је од њих двоје бржи. Одредивши рок и место, узеше се такмичити. Зец, по природи брз, није се много бринуо за трку, него леже крај пута и задрема, а корњача, добро знајући колико је спора, трчаше без предаха те тако престиже зеца који је спавао и однесе победу.
Басна показује како труд често надмашује занемарену природну надареност.
ЦВРЧАК И ЛИСИЦА
На неком високом стаблу певао цврчак. Лисица, у жељи да га поједе, смисли овако: стаде насупрот стаблу те се поче дивити његову красну певу и позивати га да сиђе јер жели видети колика је то животиња што тако снажно пева. Прозревши њено лукавство, цврчак отргну лист и баци га доле, а сам остаде седети на стаблу па, када лисица притрчи, рече: “Вараш се, драга моја, ако си помислила да ћу сићи. Чувам се ја лисица од онога дана када сам у лисичјем измету видио цврчкова крила.”
Туђа несрећа учи опрезу разборите људе.
ЛИСИЦА И ЈАРАЦ
Упала лисица у бунар па је морала онде и остати, не знајући како да изађе. Јарац, нагнан жеђу, дође до тога истог бунара па, опазивши лисицу, стаде је испитивати је ли вода добра. А она, прикривајући своју невољу, распреде силну похвалу о води, говорећи како је укусна и потичући га да и сам сиђе. Жудећи једино за водом, јарац сиђе у бунар, а кад је угасио жеђ, поче заједно с лисицом размишљати о изласку из бунара. Лисица тада рече да је смислила како ће се обоје избавити: “Ако се ти предњим ногама упреш о зид и ослониш роговима о њега, ја ћу се преко твојих леђа успети горе, а онда ћу и тебе извући.” Након поновнога наговарања, он јој учини по вољи, а лисица му скочи преко ногу и успне му се на леђа, па упревши се о јарчеве рогове, стиже до отвора бунара и поче се удаљавати. Када јој јарац стаде приговарати да је прекршила обећање, осврну се и рече: “Е, мој паметњаковићу, да си имао толико памети колико длака на бради, не би био сишао у бунар, а да пре не промислиш како ћеш из њега изаћи.”
Тако и разборити људи треба да најпре размотре како ће завршити оно што раде, а тек онда да се тога прихвате.
КОКОШ КОЈА ЈЕ НОСИЛА ЗЛАТНА ЈАЈА
Имао неки човек кокош која је носила златна јаја. Помисливши како у њој мора бити гомила злата, закоље је, но откри да је иста као и све остале кокоши. Тако је због наде да ће наћи силно богатство остао и без онога што је раније имао.
Басна показује како човек треба да је задовољан оним што има и не треба да буде незасит.
СЕЉАКОВИ СИНОВИ
У некога сељака били несложни синови. Иако их је много пута опомињао, речима их није могао наговорити да се промене, па се досети шта ће учинити: нареди им да му донесу свежањ прућа. Када извршише што им је наложио, даде им све прутове заједно и нареди им да их покушају преломити. Будући да то нису могли, премда су се из петних жила упињали, одвеже свежањ и по други пут те им пружи прутове један по један. Пошто су их с лакоћом сломили, рече им: “Тако ћете и ви, децо, бити непобедиви за непријатеље будете ли једнодушни; ако се пак будете свађали, свако ће вас лако свладати.”
Прича показује да слога јача људе, а због неслоге их је лако свладати.
СЕЉАК И ЊЕГОВИ СИНОВИ
Неки се сељак опраштао са животом, а хтео је да му синови науче обрађивати земљу. Стога их позове к себи и рече: “Децо моја, ја се већ помало растајем са животом, а оно што сам у винограду сакрио, све ћете онде наћи, само ако потражите.” Синови помисле да је у винограду закопано благо па након очеве смрти прекопају онде сву земљу, али благо не нађоше. Виноград им, међутим, јер су га красно окопали, донесе обилан природ.
Басна показује да је рад људима благо.
КОШУТА И ЛАВ
Кошуту жеђ натерала да се спусти до неког извора. Док је пила, опази у води своју слику и стане се гиздати роговима гледајући их како су велики и шарени, а на ноге се силно љутила што су танке и слабе. Док је још о томе размишљала, појави се лав и нададе за њом, но кошута удари у бег и далеко измаче лаву. Јеленима је и кошутама, наиме, главна врлина у ногама, а лавовима у срцу. Док је равница била гола, спашавала се трком, а када стиже до некога шумовитог места, догоди се тада да јој се рогови заплетоше у грање па, како због тога није могла трчати, ухвати је лав. Пре но што ће погинути, рече самој себи: “Јадне ли мене! Спашавало ме оно за што сам мислила да ће ме изневерити, а због онога у што сам се силно поуздавала, умирем.”
Тако често и пријатељи у које се сумња, у опасности постају спасиоцима, а као издајице се показују они у које се силно поуздајемо.
Езоп је легендарни грчки баснописац.Живео је у ВИ веку пре наше ере. Према Херодоту био је роб. Легенда је искитила његов живот необичним доживљајима доводећи га у везу с Крезом, Солоном и другим грчким мудрацима. Под његовим именом сачувана је збирка од 426 басни у прози, од којих највећи део потиче из каснијег времена. Езоп се сматра главним представником басне у светској књижевности. У грчкој књижевности његове је басне прерађивао у стиху Бабрије, а у римској Федро и Авијан. И свим каснијим баснописцима (Ла Фонтен, Лесинг, Крилов и Доситеј) служио је Езоп као извор и као узор.
Езоп „просто и наивно црта призоре из животињског света, а има на уму људске прилике. Животиње у његовој басни нису друго него представници различитих категорија и типова људског друштва: рода, на пример, представља побожне људе, гавран безбожнике,ластавица брбљивце, лисица препредењаке и сплеткароше, вук невернике, жабе хвалисавце, лав тиране, магарац паћенике, али и будале и глупакеитд. Према томе оцртан је карактер животиња. То цртиња заснива се на истинском посматрању и познавању природе“ (цитат из „Историје хеленске књижевности“ др Милоша Ђурића)
СЛАВУЈ И ЈАСТРЕБ
Седео славуј на високом храсту и по обичају певао. Опази га јастреб па, како је оскудевао у храни, слети и зграби га. У жељи да се спасе, славуј почне молити јастреба да га не поједе, говорећи како је одвише мален да испуни јастребов желудац, а он, ако у храни оскудева, нека хвата веће птице. Ту му јастреб упадне у реч: “Заиста бих био луд кад бих оставио храну коју већ држим у канџама и кренуо у потеру за нечим чега још нема ни на видику.”
Непромишљено поступају они који због наде у веће одбацују оно што им је већ у рукама.
ТРИ БИКА И ЛАВ
Три су се бика била заједно настанила. Неки их је лав стално пратио у жељи да их улови, али их, све док су били заједно, није могао ухватити па стога закључи да ће их савладати пошто их раздвоји. Међусобно их завади и растави, па свакога понаособ лакше убије а све док су се заједно држали, није их могао победити.
Слога је спас онима који у њој живе.
ЛИСИЦА И ЛАВ
Када се лисица која још никада није видела лава, случајно на њега намерила и први га пут угледала, тако се уплаши да је замало умрла од страха. Намеривши се на њега по други пут, и опет се престраши, али не онако као први пут. Када га је пак угледала и трећи пут, охрабри се, приђе му и упусти се с њиме у разговор.
Басна показује како навика ублажава и страшне ствари.
ЛИСИЦА И ДРВОСЕЧА
Лисица, бежећи пред ловцима, опази неког дрвосечу и замоли га да је сакрије. Он јој даде савет да уђе у његову колибу и онде се склони. Мало затим наиђу ловци и запитају дрвосечу је ли видио да је ту прошла каква лисица, а он на речима затаји да ју је видио, но руком показиваше где се сакрила. Ловци се пак не обазреше на његово домахивање, него повероваше ономе што је рекао, а лисица, када виде да су они отишли, изађе и без речи крене даље. Дрвосеча јој стаде пребацивати да му ниједном речју није захвалила што ју је спасао, а она одврати: “Захвалила бих ја теби да су ти дела руку једнака речима.”
Прича се може применити и на људе који захтевају да се с њима поштено поступа, а сами поступају непоштено.
No comments:
Post a Comment