Пажња детета се повећава са узрастом. Као и ми одрасли, и дете је у стању да се дуже бави оним активностима за које је посебно заинтересовано. А шта се дешава са активностима које често долазе као наметнути задатак одраслих?
Нека деца имају више, а друга мање успеха да задрже пажњу на овако постављеном задaтку.
У вртићу је пажња пожељна али је за учење школског типа она неопходна.
Па, како ми то можемо припремити дете за оно што га, по питању захтева за пажњом, очекује у школи?
Важно:
Медији пре треће године и проблем пажње:
,,Гледање едукативних софтвера пре треће године није повезано са проблемом пажње пет година касније. Гледање телевизије, било да је са или без агресивних садржаја, пре треће године повезано је са поблемима пажње у каснијем добу.
Гледање телевизије на узрасту од четири и пет година није повезано са проблемом смањене пажње у каснијим годинама.
На које начине се може развити пажња детета?
Први текст
Из текста ,,Зашто су деца са поремећајем пажње неуспешна у школи'', аутора Наташе Лаловић Вучетић и Николете Гутвајн:
,,Једна од важних претпоставки за оптималан напредак ове групе деце јесте остваривање адекватне сарадње између наставника и родитеља, као и креирање оптималних услова за непредовање у настави. То подразумева:
- укључивање родитеља у процес образовања њихове деце
- планирање и расподела врмена за учење
- развијање мотивације за учење кроз израду индивидуалног плана рада
- вежбање у активном слушању другог
- помоћ детету да научи како да ефикасније учи и преузме одговорност за сопствено постигнуће
- чешће награђивање детета у краћим времнским интервалима након завршеног дела посла.''
Коментар: Горе наведено лако можемо ,,превести'' у задатке за једног предшколца, родитеља и васпитача. Предлог:
- Родитељ је упознат са ониме што дете ради и учи у вртићу, активно ради на проширивању знања, вештина и постигнућа свог детета, заједно са васпитачем
- Упородици свакодневно се плланира једна од активности које ће дете обављати у тишини и миру, без ометања и концетрисано. Може то бити цртеж али је боље да то буде задатак попут слагања слагалица, графомоторичке вежбе, задатка који је потребно урадити у књизи а за већину деце најбоље је почети неком заједничком игром попут меморије. Покушати постићи да дете ради б у континуитету, док не заврши задатак, без ометања и прекидања. Предлог 1: током овог времена искључити тв и рачунар! Предлог 2: У прво врме седети поред детета и стално га бодрити да истраје у активности. Како време протиче смањити своје присуство. Предлог 3: Ограничити врме за које је потребно извршити одређени задатак. Не терати дете да седи бесконачно. Покушати поново други пут.
- Мотивацја кроз израду индивидуалног обрзовног плана? Хммм... рецимо да би требало поћи од онога што дете воли да ради, од његових интересовања...па на основу тога направити, у договору са њим, мали план шта бисмо могли да радимо следеће недеље...Задаци би морали да буду нешто мало виши од тренутних развојних могућности детета. Ни превише тешки ни превише лаки.
- Помоћи датету да ефикасније учи. Ух, ово је заиста тешко одговорити у пар реченица....
- Чешће награђивање детета у краћим временским интервалима, након завршеног дела посла. Похвалу би требало изрицати у различитим формама, адекватно је дозирати (не треба давати велику похвалу за ситницу и обрнуто).
Други текст
,,Награђивање је обично присутно у односу на две врсте понашања:
- вешто понашање у виду доброг интелектуалног постигнућа или постигнућа на моторном плану
- морално понашање односно понашање које је у складу са важећим моралним нормама
Све је више научних доказа да уз успешно вешто понашање не би требало давати материјалне награде. Успешно понашање би на унутрашњем плану требало да доведе до задовољства односно, самопоткрепљивања што би предтсављало унутрашњу мотивацију за чучење и постигнуће.
Један експеримент са шимпанзама потврђује претходно наведену поставку: шимпанзама се даје нека врста браве која је стављена на празну кутуију. Повлачењем браве животиња отвори кутију и види да у њој нема ношта. Мајмун ће, ипак поново истраживати справу и отварати кутију, задовољан собом због тога што је успео да отвори кутију. Ако се мајмуну да спољашња награда (банана) он ће хтети да отвори кутију само ако зна да ће добити награду. Ако награде нема мајмун неће бити мотивисан да отвори кутију.
С друге стране, морално награђивање апсолутно треба награђивати. На тај начин доприноси се формирању супер-ега.
Разлике између награде и поклона
Награда је средство васпитања и треба опрезно баратати са њом. Полон дајемо детету да му дамо до знања да га волимо такво какво јесте. Сврха давања поклона је да бисмо се радовали једни другима....
И још нешто: покуде, опомене и укоре треба обазриво примењивати. Ако стално кудимо то може чак истицати непожељно понашање и ставити дете у центар пажње што њему, заправо и одговара. У таквим ситуацијама боље би било игнорисати непожељно понашање....''
Tекст је преузет из Високе школе за образовање васптиача у Сремској Митровици, аутор непознат.
Трећи текст
Свима који сматрају да имају дете које нема довољно развијену пажњу топло препоручујем књигу: ,, Дефицит пажње и хиперактивност деце'', чији су атори Небојша Јовановић, Татјана Фиревски-Јовановић и Сандра Јовановић.
Иво неколико игара пажње из ове књиге:
- Задатак детета је да пази и реагује на одређени начин када се појави одређена реч или знак. Слично игри ,,Лети, лети...'' уз бројне модификације.
- Рецимо: Поставите одређено питање које дете треба да запамти. Затим читате текст. Дете треба брзо да реагује када, из текста који читате, чује одговор на постављено питање.
- Игра таблића
- Игра шаха
- Игра ,,Ставио сам у кутију'': Узео сам своју кутију и у њу ставио...каже се једна ствар. Кутија се дода другом саиграчу који говори: Узео сам своју кутију и у њу ставио (прво понови шта је претходник рекао) а затим измишља своју ствар коју је ставио у кутију. Додаје кутију другом саиграчу који понавља шта је ставио први играч, шта је ставио други играч и додаје своју ствар...
- Игра ,,На слово на слово''. Прикупљамо што више речи на одређено слово.
Још неколико игара за развој пажње:
Акомодација ока
Одабране игре са лоптом развијају акомодацију ока која је битна за способност концентрације приликом учења и данас се доводи у везу са појавом дислексије. Важно је и истаћи да је развој акомодације ока је битно урушен код деце која на раном урасту у дугим временским интервалима гледају у монитор телевизора, рачунара и сл.
Погоди шта је то...
Дајете опис неке појаве или предмета а дете погађа о чему је реч. Рецимо: округла је, слатка, може бити зелена, жута и црвена. (јабука)
Шта овде не припада
Наводимо четири предмета или појаве. Дете треба да издвоји један који по својим особинама не припада овом скупу,
Вруће - хладно
Онај који задаје задатак изговара брзо, слободним редоследом речи вруће и халдно. Рецимо: вруће, вруће, вруће, хладно, врће, хладно, вуће хладно...Када чује реч хладно дете треба да моментално реагује неким договореним покретом или речима.
http://vaspitaci.blogspot.com
No comments:
Post a Comment