Претерано заштитничко понашање родитеља према детету

Уместо да се код детета развија самосталност, подстиче дететова сигурност и самоиницијативност, да се укључује у обављање бројних активности и радних задатака, које би дете могло и морало само да обавља, претераним заштитничким ставом дете се , на пример, храни, како се не би испрљало, облаче га, и преко мере, како се не би прехладило, забрањују му да се дружи са вршњацима, јер може да прихвати неке „ружне манире“, да се посвађа или још горе, потуче и слично. Уколико се нешто од овога детету и догоди, извесно је да мора да се деси (прехлада, повреда, лоша оцена, 

неспоразум са вршњаком из комшилука и др.), одмах се интервенише, најчешће без оправданог разлога.

Одлази се лекару, иде се у вртић васпитачу или у школу наставнику, директору, комшији на врата и сл. 

Уместо да се дете одгаја и васпитава, не само срцем, већ и срцем и разумом, сигурно и слободно, одгаја се и васпитава несигурно и плашљиво дете

Претераним заштитничким понашањем према детету доприносимо да је оно најчешће неспособно да самостално преузима одговорност и да самоиницијативно ступа у радне активности, које су у складу са његовим потребама, интересима и жељама. У свим радним активностима, оно је сувише опрезно, послушно, несигурно, плашљиво, 

без вере у своје могућности, способности и склоности, често и са комплексом ниже вредности.

Ратко Пејић