Постоје различите врсте поремећаја говора и језика код деце. Неопходно је да родитељ на време препозна ове поремећаје и да се обрати логопеду,а не да чека полазак детета у школу.
До треће године живота дете обично изговара све самогласнике и око десетак сугласника. Гласови се постепено развијају и у петој години се изговарају правилно без дисторзија(оштећења).
Успорен развој говора је проблем који се јавља најчешће до треће -четврте године. Дете разуме говор околине,али реченица није граматички исправна.
Недовољно развијен говор је када дете има 6-7година,али говор је појмовно сиромашан,реченица кратка и аграматична.
Говор није изграђен ако дете изговара све гласове правилно,битно је и да су развијене језичке структуре. Деца са закаснелим говорним развојем (без оштећења слуха,неуропсихолошких и анатомских сметњи периферних говорних органа)имају различите говорне проблеме у изговору већег броја гласова,у вербалном памћењу,неправилно употребљавају граматичке облике и тешко се вербално изражавају.
Степен оштећења је различит и креће се од нултог нивоа (алалија),до изразитих лексичких и граматичких тешкоћа(развојна дисфазија),до нормалног изражавања али са тешкоћама у читању(дислексија),писању(дисграфија),поремећају ритма и темпа говора (муцање).
Алалија може бити сензорна(потпун недостатак говора)и моторна (тешкоће у експресивном говору).Сензорна алалија је када дете не разуме говорну поруку,плачљиво је са повременим нападима вриштања и бацања на земљу, има краткотрајну пажњу.Добро чују,али имају перцептивне сметње на нивоу аудитивних центара у мозгу.
Моторна алалија се јавља када дете разуме,извршава налоге,комуницира гестовима,има неколико двосложних речи.Нека деца се повлаче и ћутљива су,а нека испољавају немир,агресивност и лошу пажњу.Овакав неразвијен говор не може да се сам по себи развије без логопедског третмана са дететом и едукације родитеља.
Развојна дисфазија је поремећај говора и језика код којег је способност детета да говори или разуме говор испод очекиваног за узраст.Рзвојни језички поремећаји су сврстани у :поремећаје експресивног говора(разумевање говора у границама нормале,кратка вербална експресија,незреле реченичке структуре,погрешна употреба граматичких облика,употреба неваербалних порука) и поремећаје рецептивног говора(разумевање је испод очекиваног за узраст детета,не одазива се на име,немогућност да извршава налоге,слаба пажња,осетљивост,анксиозност).
Артикулациони проблеми нису главни и на то треба обратити пажњу да се не би занемарила изградња језичког система која је битна.
Језички развој има и своје етапе: разумевање говора,препознавање речи и повезивање са предметима и сликама, слуша стимулусе ,а тек онада развија активан речник.Ово је сложен говорно-језички проблем и могуће га је решити само уз интензиван рад са дететом (дете-родитељ-логопед-васпитач- оклоина).
Дислалија је немогућност или неправилност изговора појединих гласова ,речник је задовољавајући,а реченица је граматички исправна.То је најчешћи говорни поремећај предшколске и школске деце.Испољава се у виду недостатка гласа (омисија),замене неразвијеног гласа другим(супституција)и оштећење појединих гласова (дисторзија).Креће се од лаких артикулационих сметњи до немогућности праћења разумевања вербалне поруке те се ствара и негативан став према говору.
Најчешћи артикулациони поремећаји су:
сигматизам-поремећај гласова ц,с,з,ш,ж,ч,ћ,ђ,дз
ротацизам-поремећај гласа р
ламбдацизам -поремећај гласа л,љ
капацизам и гамацизам-поремећај гласова к и г
тетацизам и делтацизам-поремећај гласова т и д
тетизам -када се гласови с,ц,ш,ч,ћ,и к замењују гласом т;з,ж,џ,ђ и г замењују гласом д
Муцање се најчешће јавља између (2-4 године живота).Чешћи је код дечака него код девојчица.Између 2-3 године живота са говором напредује и цела моторика,нервни систем се много ангажује и мозак треба да обави много задатака одједном.Због незрелости нервног система овај проблем је изражен код деце која имају нешто спорији говорно-језички развој Муцање је везано за повећана интересовања детета за свет који га окружује,а може да буде узрок и стресни догадјај.Родитељи у својој динамици живота немају увек довољно времена да саслушају своје дете,а нарочито се нема разумевања за његова оклевања у говору.Почињу да га исправљају,пожурују,а самим тим само продубљују говорни проблем-„родитељи не говорите брзо,гледајте дете у очи док разговарате сњим”,јер је говор одраз и нашег психичког стања.Конверзацију трба водити стрпљиво,лагано и кроз краће дијалоге.
Дисграфија је поремећај у писању,рукопис је нечитак,лоше постављен у простору странице,не прати водораван правац.Речи су медјусобно стиснуте или је простор измедју њих неуједначен.Слова изгледају недовршено,танка су,док понекад толико притиска по папиру да га исцепа.
Дислексија је поремећај читања.Симптоми су:премештање редоследа слова у речи(од-до),замена слова(б-д),изостављање слова,додавање слова.Јављају се и проблеми са памћењемслова,доводјењем у везу писаних и штампаних слова,повезивање слова у континуирани низ.Дете одвојено чита слово по слово,одвојено чита реч,прескаче редове,погрешно разуме текст.Дислексично дете је често дезорјентисано у простору и времену.
У основи поремећаја читања и писања готово се увек налази поремећај у развоју говора и језика.
Важно је да се на време препозна говорно-језички проблем детета. Циљ је да се што пре, док је дете мало развије говорни и језички систем. Највише се може постићи измедју друге и пете године живота јер је пластичност можданих функција тада највећа.
Родитељи не инсистирајте на ономе што дете не може да уради обесхрабрићете га,а оно губи тада мотивацију за даљи рад. Говор који упућујете детету мора имати значење које дете може да разуме.
Радмила Чворовић, дипломирани логопед
Преузето са сајта Мој педијатар
No comments:
Post a Comment