Знаци аутизма

Аутор слике:
Зијада Куртоџа - Вучак

Најранији знаци аутизма могу да се јаве у првим месецима живота, када дете може да на додир реагује грчењем, уместо привијања уз тело родитеља, при подизању постаје млитаво или укочено, не реагује на звук мајчиног гласа и сл. Касније током прве године, дете не пружа руке ка родитељима, не реагује на повратак родитеља који је био одсутан, не успоставља "конверзацију" без речи и не вокализује у циљу успостављања комуникације. Пред крај прве године ова деца не показују предмете прстом и не изгледају тужно или анксиозно када неко из њихове околине делује тужно.Дете се мање смејало, смешило се за себе, осмех није социјални чин.

У периоду раног детињства, дете показује мало интересовања за околину и недостатак разумевања потреба, намера и осећања других. Не одржава контакт очима (са мајком и другима) и понекад делује као да не разликује своје родитеље од других људи. Не примећује осталу децу и преферира репетитивне, усамљеничке игре, као што је посматрање и окретање предмета или распоређивање ствари у бесмислене облике. Може репетитивно ређати предмете, тихо седети гледајући у празно или покрећући руке сатима, или окрећући се, у стању налик усхићењу (фасцинација). Уочљиво је и одсуство "кобајаги" игара (симболичке игре).Ова игра би требало да се јави око 18 месеца. Репертоар понашања детета у игри и избор играчака су врло ограничени. Понекад се дешава да се дете веже за једну играчку или објекат и бурно реагује на покушај узимања. И промене у окружењу могу да изазову сличне реакције, како промене распореда предмета у простору, појава нових лица, тако и промене редоследа активности у времену. Пребацивање са једне активности на другу такође може да провоцира емоционалну кризу. Уочљиво је и одсуство радозналости за нове појаве и објекте.

У периоду раног детињства и детињства обично се јављају и видови понашања карактеристични за аутизам, као што су стереотипни репетитивни покрети: тапшање или лепршање рукама, пуцкетање прстима, ходање на прстима, рокинг, њихање и сл.

Понекад су деца са аутизмом хиперактивна, импулсивна, агресивна и деструктивна. Она су често хиперсензитивна или, ређе, хипосензитивна за додир, мирисе, укусе или бол.

Говор деце са аутизмом

Говор се не развија или је његов развој поремећен, тако да остали тешко разумеју речи и понекад реченице које дете изговара. Реценица је дисграматицна, а када користи граматички исправне речи, ретко су усмерене на преношење поруке и конверзацију.Наједноставнијим и најранијим формама комуникативних функција већина деце са аутизмом ограничено овладава и користи комуникацију за изражавање захтева, прихватања/неприхватања и задовољавања потреба.

Често је и тзв. неконвенционално вербално изражавање - ехолалија, говорне персеверације и претерано запиткивање Дете се често понаша као да не разуме ни једноставна питања и налоге.

Код деце која говоре може се јавити певајућа или висока интонација, сливен, монотон или "роботски" говор, ни код особа на вишем функционалном нивоу нема разумевања метафоричког језика, ироније, сарказма, хумора.

Код особа са аутизмом се јављају тешкоће и у најједноставнијим елементима социјалне интеракције: захтевању социјалних рутина (играње одређених игара, нпр.), скретању пажње на себе, поздрављању, указивању на неке догађаје.. Заједничка пажња, усмеравање и одржавање пажње саговорника на одређени садржај је највећи проблем за особе са аутизмом.

Менталне способности код деце са аутизмом

Око 75% особа са аутизмом су на нивоу интелектуалне ометености. Дубина интелектуалне ометености значајно је повезана са тежином аутистичких симптома.