Дјечја љубав покреће слона у нама!
Кад почнеш радити овај посао, млад си и неискусан....сваки сат ти је школски примјер у којем се слијепо држиш припреме и не одступаш од тог! Задовољан си што је постигнуто оно што је планирано!
С годинама, дјеца с којима радиш те омекшају, отопе ти срце, видиш да имају искрену љубав коју су одрасли запустили. Учитељско срце се топи од те љубави. Сваки дан се смијеш и веселиш с њима, сваки дан доноси нешто ново што те развесели кад си тужан, од срца насмије кад ти се не смије и потакне да се замислиш над њиховим "бисерима" које као случајно одвале.
Тко ту кога учи?
Ја њима дајем само знање, ту и тамо успијем усадити и неке моралне вриједности.
Они мене науче да будем боља особа, да гледам на сваког подједнако, да волим чиста и неискварена срца, да правда увијек побјеђује, да је важно бити досљедан и принципијелан, да лијепа ријеч отвара сва врата, да припрема није најважнија већ човјек испред мене, да у сваком човјеку има нешто добро, уче ме да опраштам и идем даље и још многе, многе лијепе "ствари".
Мали људи покрећу велике!
No comments:
Post a Comment