О ЈЕДНОМ ЂАКУ - ДРАМСКИ ТЕКСТ - С.Ј.МАРШАК

                                                   

Наратор:Опомене дали ђаку,                                        

              Он их скрива у торбаку.                                                 

Мама:  ,,А оцјене?“ пита мати,                                                   

            ,, Зар их нећеш показати?“                                                

Наратор:И ђак-шта је друго знао-                                   

             Оцјене је показао.  
                       

             Кад прочита шести пут ,,лоше“,                                        

             Мајци сузе потекоше.                                                    

             Уто,зло да буде горе,                                        

             Стиже отац:                                                                                                                   

Отац:,,Је ли,море,                                                                                                                                          Откуд ова јединица?“                                                   

Дјечак:,,То је,тата,крива птица!                                    

              Ботаничар ја сам слаб-                                              

              Назвах птицом баобаб...“                                        

Мама:,,За то“, рече мати строго,                                            

             ,,И јединица је много!“                                    

Дјечак:,,Кад оцјене нема мање...“                                            

Наратор:Син промуца оправдање.                                               

Сестра:,,А та друга јединица?“                                                    

Наратор:Уплела се и сестрица.                                        

Дјечак:,,Њу смо ја и Колчак Шура                                         

              Зарадили због кенгура:                                              

              Не вјерује наставница                                                 

              Да је кенгур пузавица!“                                                                                       

Отац:,,Крокодиле“,отац викну,                                                

         ,,А та трећа откуд никну?“                                     

Дјечак:,,Рек“о сам:Хипотенуза                                           

             Град је Совјетског Сојуза!“                           

Мама:,,А греси четврте слабе?“                                                

Дјечак:,,Е,ту су ми дали џабе!                                                  

             Шапнуо ми Пећкин брат                                                  

             Да је зебра инсекат!“

Мама:,,Зашто пета?“, јекну мати,

            ,,Једном ђаку не да стати?“

Дјечак:,,Из рачуна...Читав сат

              Тражио сам резултат

               И нашао да збир чине-

               Два ђака и двије трећине!“

Отац:,,Но, а шеста слаба чему?“

Наратор:Срдито ће отац њему.

Дјечак:,,То је неки учин штос,

              Пита-ђе је Кањин нос!

              А ја не знам за нос Кањин,

              Те показах свој и Вањин...“

Мама:,,О да ђака,сметењака!“

Наратор:С уздахом ће мати.

Мама:,,Иди,ноћ нек ти је лака,

            Узмогнеш ли спати!“

                          

Тмуран као кишни дан,

Ђак наш леже...И те ноћи

Уснио је чудан сан:

Сестра:Зебре пузе по лискама

У подневној јари

И цвјетају на врежама

Кенгури торбари.

Отац:На Пенџабу,сред лотоса  

И зелених жаба,                                                                                                                                     

Пеца са Кањиног носа                                                                      

Јато баобаба.

Мама:А пред зверјем,сред сумрака

Прашумског што мине,

Лежи тијело неког ђака

Без једне трећине.

Наратор:Лав је први зарикао

Пред сликом недјела:    

,,Ко је овом одрезао   

Трећину од тијела?“

Сестра:,,Пресудимо разбојнику!“

-Казну нек искуси!-

Прихватише лављу рику

Хипопотамуси.  

Мама:А кенгур запријети:                                                           

,,Ја ћу га сатријети:  

Отац:,,Вала тај ми не утече!“  

И баобаб мрачно рече.

Наратор:Ђак се прено,кругом блено,

Ал по старом ту је све: 

Јединица свих шест ено

На сред стола-ко и пре!

          

Захваљујемо се дивној Даници Јекнић