Стране

Wednesday, January 7, 2015

КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ - драмски текст


„Какав диван дан!“, узвикну Кртица изашавши из кртичњака у рано јутро. Било је чаробно. Сијало је сунце. И цвећа је било свуда унаоколо. Одједном јој се учини да је кртичњак мали и мрачан и туробан. „Зашто бих ја живела по д земљом“, помисли Кртица, „када бих могла да живим на неком ВЕЛИКОМ и СВЕТЛОМ и ДИВНОМ месту.“

И Кртица крену у потрегу за новим домом. Није одмакла далеко кад наиђе на Јежа. „Здраво Кртице,“ рече Јеж, „куда си се упутила?“ „Тражим нови дом“, објасни Кртица, „неко место које је ВЕЛИКО и СВЕТЛО и ДИВНО.“ „Ја знам такво место!“ рече Јеж „Пођи за мном!“

„Како ти се чини?“ упитао је Јеж, када су се увукли у шупље дебло. Кртица је пробала да се осећа као код куће, али је кроз дебло фијукао ветар. „Па“ рече Кртица тресући се, „баш је ВЕЛИКО – али ова промаја ми не одговара. Радије бих неко ушушканије место.“


Тек што Кртица и Јеж провирише из дебла, угледаше Веверицу. „Шта радите?“ упита Веверица. „Тражим нови дом,“ објасни Кртица, „неко место које је СВЕТЛО и ДИВНО.“ „И УДОБНО!“ додаде Јеж. „Ја знам право место!“ рече веверица „Пођи за мном!“

„Како ти се чини?“, упита Веверица када се Кртица попела у празно птичје гнездо. Пробала је да се осећа у гнезду као код куће, али се плашила да из њега не испадне. „Па“ рече она „веома је СВЕТЛО – али је за мене сувише опасно. Радије бих неко безбедније место.“

Тек што су Кртица, Јеж и Веверица сишли са дрвета, наиђоше на Зеца. „Шта се дешава?“ упита Зец. „Тражим нови дом,“ објасни кртица „неко место које је ДИВНО.“ „И УДОБНО!“ додаде Јеж. „И БЕЗБЕДНО!“ додаде Веверица. „Ја знам право место!“ казао је Зец.

Зец је повео Кртицу, Веверицу и Јежа до маленог поточића. „Овамо!“ повика он лагано скачући са камена на камен. „Како ти се чини?“ запита Зец када су залегли у удубљење поред светлуцавог водопада. Кртица је и ту пробала да се осети као код куће, али су је стално прскале капљице воде. „Па“ рече она „ДИВНО је – али је сувише влажно за мене. Радије бих неко суво место.“

Полако се смркавало, а Кртица још није нашла свој нови дом. „Нисам знала да ће бити овако тешко.“ уздахну Кртица. „Не брини се. Наћићемо га ми већ негде.“ рече Зец. „Хајде да размислимо.“ казала је Веверица. И сви су сели и мислили, и мислили, и мислили, кад одједном... поче киша!

Кртица рече: „Ја знам право место!“ Повела је Веверицу, Јежа и Зеца назад кроз шуму до свима познате рупице. „Али ово је твој СТАРИ дом!“ повикађе Зец, Јеж и Веверица. „Знам,“ узвикну Кртица сва срећна „Зар није ЧУДЕСНО?!? Није ни ВЕЛИКО, ни СВЕТЛО, ни ДИВНО, али је баш како треба за мене.“

Напољу је био мрак и олуја је беснела шумом. Но, у кртичњаку је било свима пријатно. „Тако је УДОБНО.“ рече Јеж. „И БЕЗБЕДНО.“ рече Веверица. „И СУВО.“ рече Зец. „Да,“ рекла је Кртица задовољно „код куће је најлепше!“

No comments:

Post a Comment