ДЕТЕ УЗРАСТА 3 И 4 ГОДИНЕ

С три и по године може се појавити несигурност, неравнотежа и некоординација које су видљиве у једном или свим подручјима понашања. У моторици се може појавити спотицање, падање, страх од висине, лоша координација у цртању и грађењу. Индивидуалне разлике су велике, неспретнија деца тек у овом периоду почињу да усвајају моторичке вештине. Код многе деце се појављују понашања која смањују напетост, као што су жмиркање очима, сисање палца, грижење ноктију, чачкање носа. Своју емотивну несигурност изражавају плачем, „њарењем“, захтевима, љубомором. На овом узрасту деца почињу квалитативно другачије доживљавати успех и неуспех, почињу да се самовреднују и веома су заинтересована за функционисање властитог тела. Ово је развојни период у коме су највидљивија дечија ограничења у схватању појава спољашњег света.
С четири године дете улази у период кад одједном постаје превише сигурно у себе, испробава своје способности и преко дозвољених граница што га може довести у опасност и конфликте са околином, која треба да поклони пуно стрпљења, пажње и разумевања за ову „тешку фазу“ у развоју.

Развој моторике

У четвртој години се усавршава ходање и трчање – равнотежа и координација. Дете без помоћи стоји на једној нози, на прстима, хода ногу пред ногу, хвата лопту испружених руку, пење се и спушта само низ тобоган, прави кулу од 8 до 10 коцака, по моделу прави мостић од 5 коцака, ниже велике кугле, уме да користи маказе, откопчава дугмад.

Цртање

Дете на овом узрасту може држати оловку са три прста, по моделу прецртава круг и крст (са 3 године) и квадрат (са 4 године), црта дијагоналу када му се покаже, слика великом четком, може се концентрисати на цртање детаља, ниже један поред другог више ликова, црта човека на тзв. стадијуму „пуноглавца“ - глава и још нешто (нпр. ноге и руке).

Когнитивни развој

Мишљење је опажајно-практично, што значи да се сви мисаони процеси темеље на практичном деловању. Пажња се усмерава на мањи број стимулуса, а не само на један, јавља се способност искључивања „ометајућих“ садржаја на неколико минута. Специфичности мишљења овог узраста су:

- Дете нема сазнање о томе да се квалитативна природа и квантитативна својства нечега не мењају променом у спољашњем изгледу ствари – нпр. да је жица остала жица иако је савијена у други облик и да количина воде остаје иста и кад је прелијемо из чаше у тањир

- Не разликује изглед од онога што неки предмет или особа стварно јесу (не схвата маскирање)

- Не разуме да људи могу веровати у нешто што није тачно

- Егоцентрично мишљење – ограничена способност схватања психичког искуства других и преузимања позиције друге особе која је другачије од дететове (тешко му је замислити како друго дете које седи насупрот њему види неки предмет који оно гледа са своје стране)

- Центрација – склоност да се усмери на само један аспект проблема у одређеном тренутнку (не може категорисати предмете узимајући у обзир два критеријума – нпр. боју и величину)

- Анимизам – стварима и појавама дете придаје особине живих бића (нпр. „сунце иде да спава“)

- Артифицијелизам – уверење да су људи створили неке појаве или природна бића да би остварили неке своје циљеве (нпр. „неко је дошао и излио море“)

На овом узрасту дете уме да именује три основне боје и покаже шест, разликује облике: круг, квадрат и троугао, разликује велико – мало – једнако, дуго – кратко, дебело – танко, испред – иза, горе – доле, напред – назад, зна доба догађања неке активности (дан, ноћ, јутро, вече), уме да уз показивање броји 3 предмета, а механички броји до 10.

Развој говора

С три године наступа период наглог говорног развитка. Дете показује велики интерес за језик и комуникацију, воли пуно да прича и говор му је важнији од слушања. У артикулацији још има одступања, поговото гласова с, з, ц, л, р, ш, ч, ћ, ж, ђ и џ. Могу се јавити и тешкоће у изговарању појединих речи. Најчешћа одступања су: замена гласова (троугао – тлоугао), изостављање почетних фонема (школа – кола), премештање унутар речи или слога (квадрат – крадват), асимилација и дисимилација (нема – мема). Наведена одступања се сматрају нормалним у овом развојном периоду.

Социо – емоционални развој

Емоције су краткотрајне и снажне. Између три и четириипо године дете није у стању да прихвати неуспех, услед чега долази у конфликт са оним ко га је прогласио неуспешним и пориче неуспех (каже: „Ја сам победник“ иако је изгубио)

Страх – На стварање страха делује неочекиваност. До четврте године расте страх од животиња, страних људи, предмета, ружних лица, маски, наказа, мрака, полицајаца, лопова и инсеката.

Љутња – веома интензивна емоција у овом периоду, дете често реагује бесом на васпитне поступке одраслих и конфликте са вршњацима, а манифестује се кроз уједање, гурање, штипање, пљување, бацање на под и вриштање.

Љубомора – на овом узрасту је врхунац осећања љубоморе према браћи или сестрама.

Контакти са другом, непознатом децом су углавном случајни и чести су сукоби, а евентуални хармонични односи су површни и лако прелазе у супарништво и противљење. На узрасту од 3 године око 12% деце се спонтано обраћа другој деци, а са 4 године проценат расте и износи око 40%. Одрасли се третирају као вршњаци и упућују им се императивни захтеви.

ПСИХОЛОШКИ УСЛОВИ ОПТИМАЛНОГ РАЗВОЈА ДЕТЕТА

УЗРАСТА ОД 3 ДО 4 ГОДИНЕ

Обезбеђивање развоја самосталности и независности

Деци треба омогућити доживљај успеха у активности, који произилази из резултата активности, а не на основу поређења са другом децом. Такође, потребно је детету показати да је постигло успех – при томе је изузетно важно пазити да похвала детету не постане важнија од самог резултата активности, да се не би створила зависност од спољашње мотивације, уместо подстицања развоја унутрашње мотивације. Зато треба настојати да дете само установи да ли је активност завршило успешно (након што Вам каже да је завршило активност, питајте га: “Шта ти мислиш да ли је овако добро?“ )

Многа деца су још неспретна, у фази несигурности и зато им је потребно омогућити слободно кретање и „вежбање“ стечених моторичких вештина кроз покретне игре, имитативне игре и мале полигоне. У овим активностима је врло непожељно упоређивање са другом децом, исмејавање немогућности обављања неке активности и ругање, због негативног утицаја на самопоштовање.

Обезбеђивање интелектуалног развоја

Важно је обезбедити стицање искуства свим чулима (Нпр. стицање појма количине се обезбеђује баратањем стварним количинама: бомбонама, кестенима, зрневљем, преливањем воде, песка.......... ). Све важније постаје пружање исправног говорног модела деци и подстицање употребом говора: давање и тражење образложења. Ово је доба „питања зашто?“ – адекватним одговарањем на њих подстичете и задовољавате дечију радозналост.

Осигуравање контроле изражавања емоција

Остварује се првенствено стварањем атмосфере сигурности и прихватања детета. Одрасла особа треба бити модел прихватљивог изражавања емоција: мазите децу и пред другом децом, а не само када их тешите. У ситуацијама које изазивају љутњу нудите детету решења која укључују кратко одлагање задовољења жеља и потреба или замену за жељену ствар, играчку.

Подстичите симболичку игру

Подстичите развој игре стицањем што више нових искустава, заједничких доживљаја деце и одраслих и омогућите прораду емоционалних искустава путем игре.

Неке игре:

1.Домине - азбука 30 комада

материјал: буква,ламинирана фолија

боја:нефарбано

намена:домине са великим и малим словима-

азбука уз слова иду и слике нпр. П-као ПАК

Игра је добра за децу од 2 године за распознавање

облика и слова,спајањем се добију краће речи.

2. Домине - домаће животиње 28. комада

мера: (2,5/5/0,7цм)

материјал: буква,ламинирана фолија

боја:нефарбано

намена:домине са сликама домаћих животиња

Игру играју два или више играча,домине се разделе тако да сваки играч добија по 5 домина ,први играч ставља први домино тако да се фигуре на домину виде -затим други

играч тражи исту такву фигуру на домину и стави поред истог .

Домине се ређају док једном од играча не нестану домине .

За децу од 2,5 године. Игра је добра и за децу од 1,5 године за распознавање животиња.